KOMPANIJA "ECO LAGER" U ŠAPCU: "Otpad skladištimo u skladu sa domaćim zakonskim regulativama i u skladu sa najboljom praksom u Evropi"

Taj otpad može biti opasan ili neopasan u zavisnosti od toga kakve su karakteristike materijala od kog vodi poreklo. Propisi nalažu da se opasan i neopasan industrijski otpad generisan od strane industrijskih subjekata na teritoriji republike Srbije ne odlaže na saniratne deponijama već su zakonom posebno regulisani tokovi ovih vrsta otpada.

On se preuzima, transportuje i skladišti upakovan u propisanu ambalažu, kao što su "IBC" kontejneri, metalna ili plastična burad ili „Big Bag“  vreće. Mi smo 2019. godine počeli da se bavimo skladištenjem industrijskog otpada. Investirali smo preko 3 miliona eura u pripremu i opremanje skladišta i taj posao obavljamo u skladu, kako sa svim domaćim zakonskim regulativama, tako i u skladu sa najboljom praksom u Evropi, kažu iz kompanije "Eco Lager", ogranka "Elixir Zorke", oko čijeg se poslovanja u Šapcu poslednjih dana digla prašina u medijima.

Opasan industrijski otpad se u našim skladištima skladišti u propisnoj ambalaži, obeležen i razvrstan prema sastavu i poreklu i odložen u fizički odvojene boksove paletnog regalnog skladišta. Tečni materijali se primaju i skladište u zatvorenoj ambalaži kao što su metalna i plastična burad i kontejneri, a čvrsti u plastičnim džampo vrećama. Sve je dodatno zaštićeno streč folijama.

Skladište je opremljeno armirano betonskom tankvanom, pokretnim tankvanama, kao i rezervnom ambalažom i adsorbensima sa velikim upijajućim kapacitetom za slučaj oštećenja ambalaže i procurivanja. Sve operacije prijema, skladištenja i otpreme otpadnih materijala se odvijaju u zatvorenom prostoru i na potpuno bezbedan način, bez mogućnosti bilo kakve kontaminacije žitotne sredine ili radnog prostora unutar skladišta.

Kako objašnjavaju iz kompanije, trenutno imaju dva skladišta na lokaciji bivše Zorka Obojene metalurgije. Za prvo od dva su dobili dozvolu 2019. godine, a posle nešto više od godinu dana i za drugo. Ukupni kapaciteti ovih skladišta su 6.500 tona, 3.000 u prvom i 3.500 u drugom, ali kako naglašavaju iz kompanije oni do sada nisu nikada došli ni blizu popunjavanja maksimalnih kapaciteta.  Trenutno je u toku  proces dobijanja dozvole za prenamenu još jednog skladišta na lokaciji bivše “Zorka Boje”, koji će njihove kapacitete skladištenja industrijskog otpada podići na ukupno 12.000 tona.

- Od kada ga uskladištimo, mi, prema zakonskim odredbama, imamo rok od godinu dana da taj otpad držimo kod nas, i u tom roku imamo obavezu da ga finalno zbrinemo, kaže Igor Radoš iz “Eco Lager”, dodajući da za sada, kao skladišteri, u procesu trajnog zbrinjavanja opasnog otpada sarađuju sa više domaćih kompanija koje vrše tretmane finalnog zbrinjavanja, ali i da deo izvoze iz zemlje u zavisnosti  od vrste otpada.

- Srbija ne uvozi otpad iz EU vec svoj otpad izvozi u EU zato sto jos uvek nema dovoljne sopstvene kapacitete za tretman i iskoriscenje otpada. Prema Bazelskoj konvenciji svaka evropska zemlja ima obavezu da svoj otpad zbrinjava na svojoj teritoriji, tako da je izvoz otpada sve teži jer Evropa na taj način vrši pritisak na države koje svoj otpad rešavaju izvozom. Mi smo u ovaj posao ušli  zato što ćemo od  2024. imati mogućnost da finalno zbrinjavamo  otpad u našem energetskom postrojenju u Prahovu, i ovo je način da mi polako ulazimo na to tržište, objašnjava Radoš.

Što se tiče vrste otpada, iz kompanije navode da su to uglavnom motorna ulja,  farbe, , lepkovi, pigmenti, razne hemikalije, istrosene baterije, lekovi pa i pelene kojima je istekao rok. To je i otpad od tretmana otpadnih voda, voda od pranja rezervoara, cisterni, metalne i plasticne ambalaze, primarna i transportna ambalaza i ostali materijali koji su iz raznih razloga kontaminirani opasnim materijama (pucvala, krpe, kartoni, opasna plastika, piljevina itd).

- Kada se kaže opasan otpad, to svima zvuči kao nešto lose ili nebezbedno. Na primer, u bilo kom supermarketu 30 odsto proizvoda posle iskorišćenja postaje opasan otpad, kaže menadžer regulatornih poslova u kompaniji Jovana Petrović.  Opasan otpad vodi poreklo od materijala koji u toku celog svog zivotnog ciklusa nose neku od klasa opasnosti i ista ta klasa opasnosti ih prati i kada steknu status otpada. Na tome je bazirana nomenklatura Kataloga otpada koji je identican kod nas i u EU. Da li je taj materijal  prošao neki proces pa postao otpad ili  ne,  ako poseduje opasne karakteristike taj materijal je opasan i u statusu sirovine ili proizvoda, pa i u statusu otpada. Zato opasan otpad ne sme da se odlaže na sanitarne deponije već mora da se čuva u propisanoj ambalaži i u namenskim zatvorenim skladištima do finalnog zbrinjavanja. Na taj način se štiti zdravlje ljudi i životna sredina. To je zakonom uređeno u Srbiji po ugledu na evropsku regulativu.

- Mi smo otvoreni da pokažemo ove naše kapacitete da svi koji su zabrinuti mogu lično da se uvere kako to se taj process odvija. Ono što je poenta, je da se na ovaj način opasan otpad drži u kontrolisanim tokovima. Skladištem industrijskog otpada se upravlja u skladu sa Radnim planom koji je odobren u postupku ishodovanja dozvole za rad. Svu dokumentaciju možemo dostaviti na uvid zainteresovanim stranama. Ceo komplekst je pokriven video nadžorom, hidrantskom mrežom i sistemima protivpožarne zaštine uključujući i sopstvenu vatrogasnu jedinicu sa 20 zaposlenih. Da bi dobili dozvolu za rad, mi moramo da pribavimo i izradimo mnoštvo planskih dokumenata i dokažemo primenu svih naloženih mera kojima potvrđujemo da smo obezbedili sve uslove za kvalitetno čuvanje otpada, objašnjava Radoš.

Kako kažu, najteži deo ovog posla je upravo pribavljanje sve potrebne dokumentacije, u ovom slučaju dokumentacije potrebne za prenamenu dodatnog skladišnog prostora kapaciteta oko 6.000 tona u toku.

- Upravljanje otpadom podleže dosta zakona koji se prožimaju. Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o upravljanju otpadom, ali isto tako planiranju i izgradnji, transportu opasnih materija, Zakonu o hemikalijama, objašnjava Petrović i dodaje da je usvajanje Studije o proceni uticaja na životnu sredinu tog novog skladišta trenutno u toku, tj. da je studija predata 20. Jula, a da je na javnoj raspravi bila od 15. Septembra.

- Ona je bila objavljena potpuno transparentno i javnost je imala mogućnost da se upozna sa sadržajem Studije prateći objave na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine, lokalne samouprave kao i u šabačkom listu Glas Podrinja. Javni uvid je sproveden u potpunosti u skladu sa propisima, kao i javna rasprava.  Mi još uvek nismo dobili primedbe ni odgovore višečlane komisije koja vodi ovaj proces, navodi Radoš.

- Javnost Šapca je malo uznemirena, jer je u studiji istaknut dnevni prijem od 1.000 tona. Pošto će  ukupan kapacitet  skladišta biti 12.000 tona, ispada da vi praktično za 12 dana završite ceo godišnji posao. To nije realno niti nam je to namera. Mi smo predvideli takvu mogućnost samo iz logistilkih razloga, da bi i železnički transport bio moguć u slučaju potrebe, ali sam siguran  da će to biti izuzetno retko. Kamionima taj kapacitet dnevne dopreme nije moguć jer nema dovoljno raspoloživih kamiona koji imaju dozvolu za prevoz otpada u javnom saobraćaju, stiče on dodajući da je dnevni prijem u postojećim skladištima iznosi dva puta po 10 tona opasnog otpada.

- Nema ni uvoza, što je isto bila zamerka, nije dobro shvaćena. Zakonom o upravljanju otpadom je eksplicitno zabranjen uvoz otpada, mi to ne planiramo da radimo, kaže on.

Takođe, kako kažu oni nemaju dozvolu ni za radioaktivni otpad, infektivni otpad, medicinski, eksplozivni, niti za otpad koji ima nisku tačku paljenja.

- Potpuno razumem bojazan, i prvu reakciju. Mi pokušavamo na zaista transparentan način da ljudima objasnimo da se sve razume na pravi način, ne kao problem već kao rešenje problema. Ovo nije deponija već objekti čvrste gradnje koji imaju urednu upotrebnu dozvolu. Predmet smo redovnih i vanrednih inspekcijskih kontrola, kaže on i dodaje da je Ministarstvo zaštite životne sredine samo ove godine u više navrata dolazilo u proveru.

- Kontrolisano kretanje otpada je jako bitno jer je to  naispravniji način postupanja sa industrijskim otpadom i jedini bezbedan za zdravlje ljudi i zaštitu životne sredine. Strane firme koje posluju u Srbiji imaju razvijene korporativne procedure za upravljanje otpadom i vrlo su rigorozni u njihovoj primeni. Skoro je došao Tetrapak i sproveo kontrolu pre početka saradnje koja je veoma stručna i detaljna, skoro identična onoj koja prethodi dobijanju dozvole za rad , dodaje.

- Mi moramo da budemo spremni jer su nam klijenti bitni, među kojima su i domaće i multinacionalne kompanije kao generatori otpada, i mi njihove procedure moramo da poštujemo. Vodimo računa o svemu jer nameravamo dugoročno i održivo da se razvijamo. Odgovorno i posvećeno pristupamo svim poslovnim aktivnostima i novim projektima, a dugoročna održivost nam je glavna vodilja u donošenju svih poslovnih i investicionih odluka.

„Blic Biznis“ je dobio priliku da obiđe pomenuta skladišta i sami se uverimo da odlaganje svog opasnog i neopasnog otpada ispunjava sve standarde bezbednosti, što smo i dokumentovali.

Spalionica u Prahovu

Kompanija „Elixir Group“ najavljuje veoma značajne investicije u reciklažne centre i najsavremenije tehnologije za energetsko iskorišćenje otpada koje su u planu u okviru industrijskog kompleksa u Prahovu. Na taj način pored mogućnosti da sami finalno zbrinjavaju industrijski otpad, proizvodiće toplotnu energiju za potrebe svoje proizvodnje na toj lokaciji.  

- Čvrsto verujemo da je budućnost svetske industrije u cirkularnoj ekonomiji, reciklaži i ponovnom iskorišćenju otpada kao alternativne sirovine ili energenta. Brojne primere za to imamo u razvijenim i uređenim evropskim zemljama. EU vise ne odlaze otpad na deponije vec ga reciklira ili tretira i ponovo koristi kao alternativne sirovine i energente. To je savremeni koncept koji menja industriju a tehnologije su dostupne i dokazane. Mi u Prahovu nemamo dostupan prirodni gas i trenutno koristimo konvencionalna goriva. Pre par godina se krenulo sa razmišljanjem kako da  izvršimo dekarbonizaciju naše energetske potrošnje i potpuno supstituišemo upotrebu fosilih goriva. Doneta je odluka da gradimo energanu koja kao gorivo koristi otpad koji se generiše u Srbiji. Kada smo ušli u kalkulacije i studiju izvodljivosti videli smo da se deo, ako ne i cela naša potreba za toplotnom energijom može supstituisati na taj način, a takva energetska postrojenja bi dala Srbiji kao zemlji mogućnost da reši problem otpada i ispuni obaveze koje joj nalaže Bazelska konvencija, kaže Radoš.

On objašnjava da kako takve energane u Srbiji nema, a za transfer tehnologije kompanija se obratila preko 20 sličnih postrojenja u Evropi i svetu.

- U Beču jedna takva energana se nalazi u samom centru grada, kaže on i dodaje da su  u donošenju konačne odluke sledili primere u Austriji, odabrali njihovu tehnologiju i angažovali  austrijske projektante, te da će sva tehnološka rešenja i sisteme zaštite iz Beča preneti u Prahovo, da će postrojenje biti pod 24 časovnim monitoringom režima rada i emisije iz termoenergetskog procesa , sa softverskim rešenjima koja će automatski  zaustavljati proces  u slučaju neodgovarajućih parametara procesa ili emisije.

- U sklopu svih tih aktivnosti vezanih za novu energanu mi smo ušli u razvoj mreže klijenata i investirali u obavljanje delatnosti sladištenja industrijskog otpada u postojećim industrijskim objektima u okviru Industrijske zone Zorka-Radna zona Istok za koju je planskim dokumentima predvidjena mogućnost izgradnje proizvodnih postrojenja, skladišta, energetskih objekata i drugih industrijskih namena. Nova energana u Prahovu će biti izgrađena do 2024. Godine, ali nismo hteli da ćekamo da ona krene sa radom, već da je dočekamo spremni, zaključuje Radoš.

Veoma smo otvoreni za saradnju i dijalog, spremni da izađemo u susret svakom konstruktivnom zahtevu ili predlogu naših sugrađana i pozivamo sve zainteresovane strana da posete naša skladišta i dobiju lični uvid i potpune odgovore na sva svoja pitanja.