Državna delegacija predstavila izveštaj u Ženevi u vezi sa prisilnim nestancima, ukazano na situaciju u AP KiM

Državna delegacija Republike Srbije predstavila je danas, u okviru 28. zasedanja UN Komiteta za prisilne nestanke u Ženevi, Drugi periodični izveštaj Republike Srbije o primeni Međunarodne konvencije o zaštiti svih lica od prisilnih nestanaka.

Veljko Odalović, šef državne delegacije, koji je i predsednik Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije, na početku svog obraćanja istakao je da se Republika Srbija suočava sa najkompleksnijom situacijom u traženju nestalih lica od uspostavljanja odnosa sa nadležnim institucijama za traženje na prostoru bivše Jugoslavije, kako zbog zahteva za traženje nestalih lica koji su upućeni prema više strana u regionu, tako i zbog velikog protoka vremena od nestanaka lica, zbog čega je proces traženja sve složeniji i teži.

Odalović je i danas, kao i prilikom svakog predstavljanja izveštaja Republike Srbije pred Mehanizmima UN u Ženevi, posebno ukazao na činjenicu da Republika Srbija nije u mogućnosti da prati primenu Međunarodne konvencije o zaštiti svih lica od prisilnih nestanaka na delu svoje teritorije, u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, s obzirom na to da je, na osnovu Rezolucije 1244 (1999) Saveta bezbednosti UN, upravljanje Pokrajinom u celosti povereno Privremenoj administrativnoj misiji UN na Kosovu (UNMIK).

Takođe, ukazao je na aktuelnu situaciju, kao i na uslove života i represivne mere koje se sprovode nad nealbanskim stanovništvom, posebno pripadnicima srpske zajednice na teritoriji AP KiM, koji su obespravljeni, izloženi diskriminaciji zasnovanoj na etničkoj pripadnosti, kao i sistemskom i institucionalnom nepoštovanju građanskih i političkih prava.

- Posebno bih istakao uočeni visok stepen politizacije procesa traženja nestalih lica od strane hrvatskih vlasti, što za posledicu ima zastoj u saradnji, koji se ogleda u uslovljavanju Republike Srbije i rešavanje slučajeva nestalih lica po nacionalnom principu - naglasio je Odalović.

Odgovarajući na pitanja članova Komiteta, Odalović je, između ostalog, istakao da je urađen Nacrt zakona o nestalim licima i članovima njihovih porodica, kao i da se čeka javna rasprava i konsultacije. Istovremeno je ukazao i da je nevladin sektor pre mesec dana poslao cirkularno pismo u kojem navodi da u ovom trenutku ne želi da učestvuje ni u kakvim raspravama i aktivnostima zbog protesta koji su, kako je naveo Odalović, sasvim drugog karaktera, uz ocenu da je "to malo čudno“.

- Budući zakon o nestalim licima ne tretira ukupan prostor gde su nestala lica, on tretira sve porodice sa svih prostora koje će biti evidentirane kroz našu evidenciju. Naravno, tu je i prostor Kosova i Metohije koji je apsolutno obuhvaćen ovim Nacrtom zakona - istakao je Odalović.

Odgovarajući na pitanje u vezi sa izručenjem državljana Republike Srbije tzv. Kosovu, Odalović je jasno istakao da tzv. Kosovo za Republiku Srbiju nije država, kao ni za Ujedinjene nacije. Naglasio je i da Priština kroz dijalog u Briselu izbegava da razgovara o pitanjima saradnje i mehanizmima saradnje, kao i da je to nešto sa čime se Beograd suočava poslednjih pet godina otkad premijer privremenih prištinskih institucija, Aljbin Kurti, odbija da se u okviru dijalog bilo šta uradi.

Članovi delegacije iz Ministarstva pravde, između ostalog, ukazali su na sprovedenu ustavnu reformu i procese koji se u oblasti pravosuđa odvijaju poslednjih godina, naročito na polju usaglašavanja sa pravnim tekovinama EU i izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, u kojem bi prinudni nestanci bili predviđeni kao zasebno krivično delo. S druge strane, članovi delegacije iz Ministarstva unutrašnjih poslova informisali su članove Komiteta o položaju žrtava i svedoka krivičnih dela, da je izrada zakona o borbi protiv trgovine ljudima u završnoj fazi, kao i da je u radu na zakonu uključeno pet organizacija civilnog društva.

Takođe, u Ženevi su od strane državne delegacije predstavljeni svi napori koje nadležni organi Republike Srbije preduzimaju u pronalaženju i procesuiranju odgovornih za ratne zločine, uprkos nedostatku regionalne saradnje.

Predstavnici Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, odgovarajući na pitanja članova Komiteta, istakli su da Republika Srbija ima dobro uređen pravni okvir koji reguliše proces učešća javnosti, uključujući organizacije civilnog društva u procesu donošenja propisa i utvrđivanju javnih politika.

Generalni sekretar Crvenog krsta Srbije Ljubomir Miladinović upoznao je članove Komiteta sa dugogodišnjom podrškom koju ta organizacija pruža u rešavanju pitanja nestalih lica, kao prvenstveno humanitarnom pitanju, ali i drugim aktivnostima koje Crveni krst preduzima u pogledu pružanja pomoći tokom migrantske krize.

Šef delegacije, Veljko Odalović, pozvao je Komitet da se aktivnije uključi u uspostavljanje bolje regionalne saradnje, kao i saradnje predstavnika međunarodne zajednice u razmeni informacija i pronalaženju nestalih lica.

U zaključnom obraćanju, predsedavajući Komiteta, Oliver de Frovili, istakao je da tema prisilnih nestanaka ostaje ozbiljan problem u društvu sve dok se nestala lica ne pronađu, te da predstavlja kamen spoticanja između država. Naglasio je nužnost političke saradnje, kao i izgradnje institucionalnog i pravnog okvira kako bi se prisilni nestanci rešili. Međutim, kao što je primetio, i nakon 35 godina, nestala lica su i dalje aktuelna tema i potencijalni izvor konflikta u regionu.

U zaključku sastanka, svi učesnici su se saglasili da je neophodno intenzivirati napore kako bi se pronašli nestali i rešili problemi koji i dalje opterećuju društva u regionu.

Državnu delegaciju Republike Srbije, koju je predvodio Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije, činili su prof. dr Rejhan Kurtović, državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, kao i predstavnici resora tog Ministarstva, zatim predstavnici Komisije za nestala lica, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva pravde, Ministarstva unutrašnjih poslova, Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Javnog tužilaštva za ratne zločine i Crvenog krsta Srbije.

Izvor: minljmpdd.gov.rs/Republika/M.A.

Bonus video: