VUČIĆU ČESTITKE IZ CELOG SVETA! Tramp, Putin, Makron i Si Đinping na listi lidera koji su predsedniku Srbije čestitali Dan državnosti

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je danas da je povodom Dana državnosti Srbije dobio čestitke brojnih svetskih zvaničnika među kojima od američkog predsednika Donalda Trampa, predsednika Kine Si Đinpinga, a da stiže i čestitka od ruskog predsednika Vladimira Putina i istakao da to govori o poštovanju koje naša zemlja ima u svetu.

- Mislim da ne postoji zemlja koja može da se pohvali da je u isto vremena dobila čestitku (američkog predsednika) Donalda Trampa, predsednika (Kine) Si Đinpinga i upravo u ovom trenutku mi stiže čestitka predsednika (Rusije) Vladimira Putina. Dobio sam čestitku od (francuskog predsednika) Makrona, engleskog kralja, nemačkog predsednika, italijanskog predsednika i drugih - rekao je Vučić na zajedničkoj konferenciji za medije sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom.

Vučić naglašava da je čestitka stigla i od ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

- Pokažite mi zemlju na svetu koja je uspela da dobije čestitke svih ovih ljudi i to je ono što pokazuje kakva je pozicija Srbije i kako poštovanje Srbija danas ima u svetu - istakao je Vučić. Predsednik Srbije dodaje da očekuje bolju saradnju sa novom američkom administracijom.

- U potpunosti sam oduševljen njegovim zajedničkim programom sa (Ilonom) Maskom, jer to je put ka spasenju čovečanstva - rekao je Vučić.

U Srbiji i Republici Srpskoj 15. februar obeležava se kao Dan državnosti - Sretenje.

Zajedničko obeležavanje Sretenja u Srbiji i Republici Srpskoj jedan je od zaključaka Deklaracije usvojene na Svesrpskom saboru prošlog leta u Beogradu, a slavi se u znak sećanja na početak Prvog srpskog ustanka 1804, i u spomen na dan kada je u Kragujevcu 1835. godine donet prvi ustav Knjažestva Serbie. Veliki nemački istoričar Leopold Ranke, tvorac moderne istorijske nauke, objavio je 1829. knjigu naslovljenu "Srpska revolucija" u kojoj je opisao izbijanje ustanka koji je predvodio Karađorđe, njegov tok, a onda i dubok društveni preobražaj koji je usledio narednih decenija, posle uspeha Drugog srpskog ustanka pod Milošem Obrenovićem, sistematskim uklanjanjem turskog nasleđa.

Ne samo da su najveći umovi onovremene Evrope Karađorđev ustanak razumeli kao proces koji se da porediti sa velikim revolucionarnim promenama drugde u svetu, nego su upravo srpski ustanci, pokazalo se, bili uzor, predložak, za ustanke i drugih porobljenih hrišćanskih naroda Jugoistoka Evrope, u prvom redu Grka. Ranke je nesumnjivo bio svestan da se tim putem postupno gradi novi tip nacionalne države, što je za Nemce njegovog vremena takođe bilo važno. Neposredan povod za Karađorđevu bunu, izbijanje Prvog srpskog ustanka na Sretenje 1804. godine, bila je Seča knezova, kada su dahije krenule u sistematsko uklanjanjanje, likvidaciju, istaknutijih Srba.

BONUS VIDEO