Na pomolu nova povlačenja priznanja Kosova, ali i nova prijateljstva sa Prištinom?

Srbija lobira za povlačenja priznanja Kosova kod afričkih, azijskih i latinoameričkih država, ukazuju sagovornici Kosovo onlajna povodom najave da bi još dve zemlje uskoro mogle da se upišu na listu onih koje su promenile svoju poziciju u korist Beograda. Posle te dve, na isti potez, kako se procenjuje, mogle bi da se odluče i neke druge, naročito ukoliko nova administracija u Vašingtonu bude poslala signal da joj je svejedno šta će se desiti u odnosu između Beograda i Prištine.

Gotovo istovremeno sa najavom predsednika Srbije Aleksandra Vučića da očekuje povlačenje priznanja Kosova od dve zemlje „mnogo veće od Srbije“, stigla je poruka lidera Alijanse za novo Kosovo i bivšeg ministra spoljnih poslova Kosova Bedžeta Pacolija da će preko svojih diplomatskih veza i kontakata obezbediti nova priznanja nezavisnosti Kosova.

Od kada je južnoamerička država Surinam 2017. godine prva povukla priznanje Kosova, to je do danas učinilo ukupno 28 zemalja, među njima i Libija, Gabon, Gana, Centralnoafrička Republika, Maldivi, Komori, Palau... Ovakvu odluku poslednji je doneo 2023. godine Vanuatu, ostrvska država u Pacifiku. 

Na drugoj strani, poslednja zemlja koja je priznala Kosovo bio je Izrael 2020. godine, ali se Pacoli pohvalio da je prošle godine obezbedio dva pisma kojim se potvrđuju priznanja kosovskih pasoša, iz Zimbabvea i Kenije.

Politički analitičar Obrad Kesić naveo je za Kosovo onlajn da nema uvid u to koje će dve zemlje uskoro povući priznanje Kosova, ali prema njegovoj oceni ukoliko nastupi momentum u kom bi se jasno videlo da je Americi svejedno šta će se desiti na Zapadnom Balkanu, pogotovo u odnosu između Beograda i Prištine, onda bi bilo moguće da zemlje koje su se neugodno osećale kada su priznavale nezavisnost Kosova, vide prostor za korekciju te odluke.

Kesić navodi da u zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova postoje pojedini političari koji se već izjašnjavaju da su promene po ovom pitanju moguće.   

- Neki političari i članovi populističke desnice u Austriji već su govorili o mogućnosti ne samo opoziva priznanja Kosova od strane Austrije, nego i o ponovnom pokretanju celog pitanja u EU i vraćanju na kolosek na kom ne mogu da se menjaju teritorije međunarodno priznatih država bez saglasnosti tih država - kaže Kesić. 

On podseća da Evropa nema jedinstven stav oko nezavisnosti Kosova, kao i da je veći broj zemalja vrlo skeptičan prema Prištini, zbog čega se na svaki način pokušava da se kroz pregovore dođe do neke nove realnosti i do indirektnog priznavanja Kosova. 

Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp i njegova administracija, kako kaže, neće imati u fokusu Zapadni Balkan, zbog čega je bitno da se ovo ali i druga pitanja pozicioniraju na najbolji način. 

- Dobro znamo da je politika iz Vašingtona iz inercije uvek podržavala Prištinu, Bošnjake u BiH i na neki način je uvek išla kontra nacionalnih prioriteta Srba. Sada, mislim da sa novim ljudima na ključnim mestima, predsednik Tramp više neće biti taoc političkog establišmenta i da će moći mnogo lakše da nametne svoju agendu za spoljnu politiku. Tu postoji veliki prostor za ozbiljnu nadu da će se u roku od šest meseci osetiti da stvari idu u drugom pravcu i da to sve ide u korist Srbije i Republike Srpske - navodi Kesić. 

Istraživač Fakulteta političkih nauka u Beogradu Sava Mitrović rekao je za Kosovo onlajn da Srbija pokušava da diplomatskim kanalima lobira za povlačenje priznanja Kosova među zemljama afričkog i azijskog kontinenta, ponekad i kod latinoameričkih zemalja, i da to čini pre svega kako bi osnažila svoju pregovaračku poziciju u situacijama kada Kosovo aplicira ili pokušava da se učlani u neke međunarodne organizacije.

- Tu pre svega mislim na organizacije poput Interpola, Uneska ili drugih specijalizovanih agencija Ujedinjenih nacija, jer je poznato da su crvene linije za Srbiju dopuštanje članstva Kosova u Ujedinjenim nacijama i specijalizovanim agencijama pri sistemu UN. Tu svoju pretnju da nikada neće dopustiti članstvo Kosova u UN i povezanim agencijama, Srbija ostvaruje u praksi tako što obezbeđuje da nešto više od polovine suverenih država danas ne priznaje nezavisnost Kosova i Metohije - kaže Mitrović. 

Do promene stava po pitanju priznavanja Kosova, kako kaže, dolazilo je najčešće kod nekih malih ostrvskih država i država koje nemaju političku težinu u globalnim odnosima. 

- Srbija jeste pomenula da su dve države koje su sada spremne da povuku priznanje ili su ga već i povukle a to još uvek nije obelodanjeno, značajno veće od Srbije i pitanje je da li to znači da su one samo veće po broju stanovnika i po površini ili imaju veću političku snagu od Srbije. Neko može da nagađa da su to možda Peru ili čak Egipat kao jedna od vodećih arapskih zemalja. Takva vrsta povlačenja priznanja bi mogla da ima značajnije efekte. Ako bi Egipat povukao priznanje, to bi moglo da dovede još neke druge afričke države ili države arapskog sveta u poziciju da i one razmotre takvu opciju - ističe Mitrović. 

On dodaje da ne veruje da povlačenje priznanja Kosova može doći od država koje sponzorišu konsolidaciju kosovske državnosti, odnosno od zemalja globalnog severa ili država Zapada, članica Evropske unije, SAD, Kanade, Australije...

Govoreći o tome odakle bi mogla da dođu nova priznanja Kosova koje je najavio Pacoli, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Prištini Afrim Hoti izjavio je za Kosovo onlajn da se ona mogu očekivati iz redova afričkih zemalja.

- Gospodin Pacoli, bivši ministar spoljnih poslova, koristi svoje poslovne veze da lobira i to kontinuirano čini kako bi osigurao nova priznanja od onih zemalja koje nisu priznale Kosovo do sada. Nemam ideju koje će zemlje to učiniti, ali mislim da bi mogle da budu zemlje trećeg sveta, odnosno sa afričkog kontinenta - kaže Hoti.

Međutim, povodom izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da očekuje nova povlačenja priznanja Kosova, Hoti kaže da prema međunarodnom pravu nema povlačenja priznanja, već da neke zemlje mogu da zaustave odnose.

- Sa praktične strane, ali i iz pravne perspektive, nemoguće je da država koja je već priznala drugu državu to povuče. Zemlje mogu da zaustave odnose, mogu da stvore tenziju u međusobnim političkim dešavanjima, mogu i da ratuju jedna sa drugom, ali ne mogu da povuku odnose. To je politička mera koju koriste određeni politički lideri, u ovom slučaju, predsednik Srbije Vučić. On koristi svoje veze, posebno u zemljama trećeg sveta, u zemljama Afrike, recimo, koje su specifično organizovane u smislu da u određenoj zemlji postoje tri vlade - vlada, vlada u egzilu i vlada pobunjenika. Politički lideri koriste ovakve slučajeve, ali povlačenje priznanja nije moguće, to je samo politička propaganda - smatra Hoti.

Inače, na „semaforu“ je stanje sledeće: Kosovo ne priznaje 107 članica Ujedinjenih nacija, a priznaju ga 83 države. Egipat, Peru i Dominikanska Republika smatraju se „zamrznutim“ priznavačima, jer Kosovu ne pružaju podršku na međunarodnoj sceni.

BONUS VIDEO