TANJA MIŠČEVIĆ ZA REPUBLIKU: Ne postoji šansa da budemo deponija EU!

Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević tvrdi da Memorandum o razumevanju sa EU u oblasti održivih sirovina, a koji je nedavno potpisan, nije uslov za ulazak u EU, kako su neki iz redova opozicije to pokušavali da predstave. U intervjuu za Republiku, Miščević govori i o izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, ali i gde je zapelo sa otvaranjem novih klastera. 

Vlada je potpisala Memorandum o razumevanju sa EU o strateškom partnerstvu u oblasti održivih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila.  Neki zvaničnici su rekli da bi to moglo da ubrza evropski put zemlje, ali su se onda pojavile priče da smo mi to morali da uradimo da bismo ušli u EU. Šta kažete na ove navode?

- To je potpuno netačno. Strateško partnerstvo ove vrste nikada nije predstavljalo uslov za članstvo, pa to ni sada nije slučaj. Ovakvu vrstu partnerstva je EU do sada zaključila sa Norveškom, koja je jasno rekla da u ovom momentu ne želi clanstvo u Uniji. EU je prošle godine u novembru predstavila Plan rasta za Zapadni Balkan i jedna od sedam tacaka ovog plana jeste i inicijativa da se region, uključujući i Srbiju, priključi industrijskim lancima vrednosti EU. To uključuje i održivo snabdevanje kritičnim sirovinama, jer su one ključne za modernu tehnologiju. Na primer, tungsten je ključan za vibrantnu tehnologiju u mobilnim telefonima; kobalt i nikl za električne automobile, bor za vetroturbine, silikon za poluprovodnike, bor za proizvodnju stakla i veštačkog đubriva, magnezijum i skandijum za avione. To su ključni sektori evropske privrede (potrošačka elektronika, ekološke tehnologije, automobilska industrija, vazduhoplovstvo, odbrana). Ove sirovine su strateški važne, ali je njihova ponuda podložna rizicima (pandemija, ratni sukobi) zbog velike uvozne zavisnosti i značajne koncentracije u pojedinim državama. Strateško povezivanje EU na ovakav nacin pruža priliku Srbiji da tehnološki napreduje, ucestvuje u EU lancima vrednostima sa proizvodima veceg stepena obrade sve do e vozila, i konačno građanima uliva dozu sigurnosti da ne budu izloženi nestašicama kada dolazi do globalnih poremecaja u snabdevanju. želela bih da dodam da predmet ove inicijative nisu samo kriticne sirovine već i kritični lekovi. Želimo da Srbija bude u još snažnijoj poziciji, ako ponovo dode do pandemije ili epidemije nego što je to bio slučaj prilikom pandemije Covid kada se tražila vakcina više.

Često možemo da čujemo da Nemačka ima veća nalazišta litijuma, ali da EU od Srbije hoće da napravi deponiju. Da li je ovakav scenario moguć u jednoj zemlji koja je kandidat za članstvo?

- Svakako da nije. Uostalom gotovo četvrt veka saradnje sa EU pokazuje suprotno. EU i njene države članice ulažu na stotine miliona evra bespovratnih sredstava u zaštitu životne sredine u Srbiji. Logicno pitanje bi onda bilo - a, kada je to i koja članica EU odlagala otpad u Srbiji i gde. Sa druge strane, kada kažemo da nam je EU strateški cilj imamo u vidu upravo standarde koje želimo da primenjujemo onako kako se primenjuju u državama članicama. Od države kandidata, a Srbija je otvorila Klaster 4 u kojem se nalazi i zaštita životne sredine, se ocekuje da pokaže i dokaže da je u stanju da primenjuje EU ekološke standarde. Zbog toga unapredujemo propise, trudimo se da imamo što bolju infrastrukturu i da steknemo više znanja da sprovodimo zahtevne standarde. Poslednji u nizu propisa čije se usvajanje planira uskoro u Narodnoj skupštini jesu Zakon o proceni uticaja i Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu. Jedan od osnovnih zahteva koje postavljaju ovi zakoni jeste da se pre svakog projekta pripremi studija o proceni uticaja koji taj projekat može imati po životnu sredinu. Standardi u pripremi ovakve studije su isti onakvi kakvi postoje u EU.

Kakav izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije očekujete ove godine? Na kojim poljima je, prema Vašem mišljenju bilo pomaka, a gde je moglo bolje?
- Rekla bih da je bilo dosta pomaka, ali nemojte zaboraviti i da smo imali dva seta izbora i to sve pomera ispunjavanje nekih naših planova. Probali smo da posebno radimo na poglavljima 23 i 24, ali i na pripremama za otvaranje svih preostalih poglavlja. Počeli smo da radimo i na pripremi za zatvaranje onih poglavlja koja su dostigla nivo usklađenosti sa pravom EU, ali u njima dokazujemo praksu. Neka od pitanja su naročito bila tema rada, ali i dijaloga u društvu, kao na primer rad na realizaciji preporuka ODIHR-a kroz izmene pet zakona i dijalogom u Narodnoj skupštini, koji ukljucuje i civilno društvo. Formirana je Radna grupa za unapredenje izbornog procesa. Rekla bih i da je napredak učinjen uvođenjem jedinstvenih upravnih mesta (one-stop shops), sa 56 otvorenih šalterskih mesta prema usvojenoj Uredbi. Usvojena je većina podzakonskih akata potrebnih za reformu pravosuda, nakon promene Ustava 2022. godine. Doneta je Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije, a nastavlja se rad na usvajanju preporuka GREKO-a. Usvojeni su novi zakoni o javnom informisanju i medijima krajem prošle godine, ali je i nastavljen konsultativni proces sa EU u vezi sa daljim usklađivanjem sa pravom i standardima EU u oblasti medijskih zakona. Čini mi se da i u okviru najvažnije teme usklađivanja sa EU spoljnom politikom u vezi sa konfliktom u Ukrajini, može biti pozitivno ocenjeno da Srbija nije platforma za zaobilaženje sankcija prema Rusiji, da konstantno daje veliku humanitarnu pomoć stanovništvu Ukrajine, i da je Srbija učestvovala na samitu Krimske platforme 2023. Međutim, mi smo mnogo uradili i u pogledu preostala dva klastera koja spremamo za otvaranje. Posebno bih se ovde osvrnula na Klaster 2-Unutrašnje tržište, gde su neka od najizazovnijih poglavlja u uskoj vezi sa, podjednako važnom stvari na kojoj smo radili, Reformskom agendom u okviru Plana rasta. Iako to neće biti reflektovano u predstojećem izveštaju potrebno je istaći da smo doneli nove zakone koji nam omogućavaju da do kraja godine podnesemo prijavu za pristup u Jedinstveni prostor plaćanja u evrima (SEPA), što će značiti i velike uštede za svakog našeg građanina.

Foto: Tanjug/M. MILIVOJEVIĆ

 Ima li i dalje pritisaka da uskladimo spoljnu politiku sa EU po pitanju sankcija Rusiji?

- Postoje očekivanja da Srbija uskladi svoju spoljnu politiku sa spoljnopolitičkom pozicijom 27 država članica po svim međunarodnim pitanjima uključujući i restriktivne mere prema Rusiji. Od država kandidata se očekuje da do članstva u potpunosti usklade spoljnu politiku uz vidljiv trend rasta uskladenosti tokom svake godine. Srbija želi da bude deo ovog bloka jer bi pored ostalog i naša medunarodno-politicka i ekonomska pozicija u regionu i u svetu bila kudikamo jača. Na žalost, nismo članica EU, ali i pored toga svoju spoljnu politiku zasnivamo na važnim principima i evropskim vrednostima. Kao država koja je na osnovama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, pridružena EU, poštujemo svoje ugovorne obaveze koje se odnose na približavanje stavova u domenu spoljne politike. Srbija spada u red država koje značajno doprinose spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici EU. Smatramo da je to važno jer je i pomenuti Sporazum deo međunarodnog prava u najširem smislu. Istog onog međunarodnog prava koje počiva na zaštiti teritorijalnog integriteta i suvereniteta kao demokratske i ustavima srodne tekovine savremenog sveta. Čini se da ovaj prinicip nikada nije bio važniji u modernoj istoriji.

Srbija nije otvorila novi klaster oko tri godine. Gde je zapelo - kod nas ili ne postoji volja u EU?
- Evropska komisija u svoja poslednja tri izveštaja podvlači da je Srbija ispunila sve uslove za otvaranje Klastera 3-Konkurentnost i inkluzivni rast. Dakle, u pogledu postizanja određenih standarda i ispunjavanja tehničkih kriterijuma mi smo sve uradili. Međutim, nije tajna da naš pregovarački proces nije isključivo tehničkog karaktera i ne tiče se samo ispunjavanja EU standarda, već ima i izraženu političku komponentu. Svakako, od samog početka pregovora, dijalog sa Prištinom je važan uslov - a dijalog zavisi od konstruktivnog pristupa obe strane, što nikako nije slučaj.

antrfile 
Kada se gleda nivo poverenja u EU u zemljama kandidatima za članstvo, najniži je u Srbiji, tek 32 odsto. Šta je bilo presudno da to poverenje opadne?
- Rekla bih da je taj podatak pomalo nespretno prenesen i da je u nekom momentu rađeno istraživanje koliko je „pozitivno mišljenje" prema EU. Prema onome što ja znam podrška EU je i dalje ispod 50 procenata. Ni tim procentom nismo zadovoljni, ali potrebno je naglasiti da smo mi društvo koje nikada nije bilo potpuno EU entuzijastično, kao i da sam uverena da ce kako se budemo približavali članstvu podrška samo rasti. Takođe, kada pogledate ostale kandidate za članstvo, nijedna država nema ni blizu toliko kompleksan pregovarački proces kao mi, opterećen velikim političkim pitanjima, ali su se pojavljivala i neka nova, sa ratom u Ukrajini na primer.