VESIĆ: "Saobraćajnicom Kraljevo - Novi Pazar vraća sve što imamo iz srednjeg veka"

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić izjavio je da je brza saobraćajnica Кraljevo - Novi Pazar, koja će se tek graditi, važna jer će otvoriti "Srpsku kraljevsku dolinu" Ibra, gde se nalaze srpske uspomene iz srednjeg veka - Žiča, mesto krunisanja kraljeva, Gradac, zadužbina Jelene Anžujske, Maglič, Studenica, Deževa, srednjevekovni gradovi Brvenik i Jelača, Sopoćani... I da upravo u tome leži njen poseban značaj, jer je, pored savremenih razloga, to i put kojim se vraćamo sebi i svojoj kulturi.

- Sve je počelo u manastiru Žiči, gde sam odrastao. Moja majka je kao medicinska sestra često odlazila tamo da vladici Stefanu daje injekcije, a ja sam se sa bratom igrao u manastirskoj porti sa osećanjem da sam u sopstvenom dvorištu. Veoma sam vezan za Žiču i vrlo srećan što je jedna od prvih odluka koje sam doneo kao ministar bila izgradnja novih pristupnih saobraćajnica svetinji i što na toj funkciji radim na projektu brze saobraćajnice Кraljevo - Novi Pazar - ispričao je ministar u božičnom intervjuu za Novosti.

Zato su i polemike koje se vode o velikim projektima u vremenu kada se oni izvode - istorijski nevažne, jer vredna dela nadilaze trenutne rasprave.

- Tako je i sa spomenikom Stefanu Nemanji, čije je podizanje bila ideja predsednika Vučića a ja imao tu čast da je sam je sprovodio. Galama koja se podigla bila je politička a Vučić je tim gestom vratio Nemanjiće u kolektivno sećanje Srba, pa sada Čačak podiže spomenik Stracimiru, koji je osnovao ovaj grad, a Кraljevo podiže obeležje Stefanu Prvovenčanom - rekao je Vesić.

Sve je to, konsatuje, važno za narod koji, na primer, nema nijednog svog velikog srednjovekovnog vladara ni na novčanici. 

- Ponašamo se kao da je naša nacionalna istorija počela 1804. godine, što jeste važan datum, ali nije početak srpske istorije. O kontinuitetu postoji jedna interesantna priča. Кada je, kao premijer, Zoran Đinđić odlučio da okupi privrednike i da završi Hram Svetog Save, otišao sam bio kod njega i upitao ga 'Otkud ti da iniciraš akciju oko završetka hrama kada nisi vernik?'. On je odgovorio: 'Završetak hrama nije samo pitanje vere, to je pitanje značajno za celu naciju. Ako bismo uspeli da završimo Hram Svetog Save 2004, na 200. godišnjicu Prvog srpskog ustanka, mi bismo kao narod pokazali da umemo da završimo nešto što smo započeli'. To je u stvari promena mentaliteta - ispričao je Vesić.

Ministar je inicirao obnovu kapele Svete Petke i crkve Ružice na Kalemegdanu, koje, priznaje, smatra svojim najvećim projektom.

- Dok sam obavljao javne funkcije u Gradu, obezbedjeno je 100.000 evra za obnovu kapele, ali cena obnove je mnogo veća i ona se sada finansira iz donacija - dodao je Vesić.

Insistira na značaju obnove srpskih svetinja gde god da se one nalaze, jer se time, kaže, one vraćaju u nacionalnu svest i čine nas boljima.

-Imao sam čast da budem pet puta u Jerusalimu i da obiđem sveta mesta, što je poseban osećaj. Jerusalimu uvek želite da se vratite, jer kada tamo dođete shvatite da se nalazite na mestu gde je istorija čitavog sveta pred vama. Кada na takvom mestu imate svoju svetinju, Manastir svetih Arhangela, zadužbinu kralja Milutina, onda to obavezuje. Njegova svetost patrijarh Porfirije čini sve da na neki način povratimo tu srpsku svetinju koja je zbog istorijskih okolnosti pripala grčkoj Jerusalimskoj patrijaršiji. Nadam se da će naći rešenje, jer mi Srbi moramo da povratimo prisustvo u Jerusalimu - poručio je ministar.

Priznaje da je pravu svetost osetio samo u Hilandaru. 

- Кada uđete u njegov saborni hram, shvatite da se nalazite u crkvi koju su izgradili Nemanja i Sava, a nastavio Milutin, razumete  ko smo i šta smo. Veoma sam srećan što je zahvaljujući predsedniku Vučiću donet zakon o podršci Hilandaru, jer pre njega Srpska sveta carska lavra nije imala institucinalanu podršku, kakvu je imala samo u vreme kralja Aleksandra Obrenovića - kaže on.

Otkriva i da je dogovoreno sa Hilandarom da se, mimo manastira, napravi depo za čuvanje neprocenjivo dragocenih istorijskih spisa i umetničkih dela, a riznicu pretcori u muzej.

- To ćemo sigurno uraditi, samo čekamo da projekti dobiju saglasnost grčkih zavoda, što ide dosta sporo - napominje ministar.

BONUS VIDEO: