REČ OPOZICIJE IZGUBILA JE SVAKU TEŽINU, SERVIRANJE LAŽNIH VESTI IM JE JEDINA POLITIKA! Intervju: Igor Isailović, jedan od najpoznatijih advokata u Srbiji

Igor Isailović, jedan od poznatijih advokata u našoj zemlji, bavi se različitim oblastima prava.

Uz svoje profesionalne aktivnosti, trudi se da bude društveno angažovan i obavešten o procesima koji oblikuju našu stvarnost, bili oni politički, ekonomski ili medijski. Ali za razliku od mnogih iz svoje branše, on se ne libi da jasno iskaže svoje stavove o tim temama, ne štedeći nikoga i ne držeći se principa: "Dobro jutro, čaršijo, na sve četiri strane."

S njim smo pričali o duhu vremena, dvostrukim standardima, ekonomiji, transformaciji Srbije...

Svedoci smo predizborne kampanje u kojoj kao da ne važe bilo kakva pravila i u kojoj je jedna strana sebi dala ulogu navodnog moralnog autoriteta.
- Opozicija i mediji bi trebalo da predstavljaju korektivni faktor svakoj vlasti, bilo gde u svetu, i trebalo bi svoju energiju da usmeravaju na to da njihova javno izrečena kritika ima kredibilitet. Opozicija u Srbiji, a posebno pravni subjekti kojima zakon, ali ne i kodeks novinara, priznaje svojstvo medija učinili su sve u njihovoj moći tokom prethodne decenije da bi njihova reč izgubila svaku težinu i značaj. Neosnovane kritike, omalovažavanje svega učinjenog i serviranje lažnih tema jedina su politika opozicije i jedina uređivačka politika većine medija koji su naklonjeni oponentima vlasti. Njihova jedina tačka okupljanja, jedina nazoviideja i jedini nazoviprogram koji nude narodu je parola da Vučić ne valja. U svim njihovim proglasima sve ovo vreme nismo čuli nijedno rešenje, nijednu konkretnu rečenicu kojom objašnjavaju šta će i kako oni bolje da urade. Čuju se samo floskule, opšta mesta i horsko kukanje. I sve to rade s nezaslužene pozicije nekakvih moralnih autoriteta. Imajući sve to u vidu, a uz to i sumnjive izvore finansiranja navedenih tzv. medija, jasno je da njihove kritike nemaju bilo kakvu težinu. Jedan od primera neosnovanih kritika mogao se videti u periodu pandemije koronavirusa. Iako ta pandemija nije zaobišla nijednu zemlju, iako su restriktivne mere u većini zemalja bile rigoroznije nego u Srbiji, i pored toga što su finansijske mere naše zemlje bile najizdašnije, naša izvršna vlast je trpela najviše kritika od opozicije i tzv. medija. Prosto rečeno, ne postoji rešenje kojim bi oni bili zadovoljni. Ono što nikad ne možemo da čujemo u tim medijima jesu rezultati vlasti koji su očigledni, oni i ne obavljaju funkciju medija, već političkih aktera kojima je neprihvatljiva uspešna i nezavisna politika Aleksandra Vučića.

Ali zar ne bi trebalo upravo objektivnost da bude jedan od osnovnih postulata medija?

- Glavna osobina tih političkih snaga je da vide trun u tuđem oku, a ne vide balvan u sopstvenom. I ta njihova ostrašćenost se oseća po svakom pitanju. Čak i da zanemarimo strašne napade na porodicu predsednika i tabloidne laži koje plasiraju, možemo naći primere i u oblastima poput ekonomije. Nije im, na primer, palo na pamet da se bave velikim pitanjem društava u restrukturiranju. Tu je ostvaren preozbiljan rezultat da bi se to danas reklo. Naime, prethodnim zakonima o privatizaciji propisana je neustavna odredba o zaštiti ovih društava, što od prinudnog izvršenja, što da se navedena društva, inače najveći gubitaši, finansiraju iz budžeta Republike Srbije. Ovaj problem je nasleđen još iz devedesetih. Prethodne vlasti nisu bile kadre da reše ovaj problem. Razlozi su bili brojni, a najveći problem bio je nedostatak hrabrosti da se preseče ovaj Gordijev čvor. Nijedna vlast nije smela odlučno da se pozabavi ovim problemom jer su ova društva, inače najveći gubitaši, hranila na stotine hiljade glasača i to su bile nepopularne mere. Naravno, to je bilo neodrživo i veoma štetno. Ova vlast je 2015. ukinula državnu zaštitu ovih društava, ali ih i uspešnim merama postavila na tržišne osnove. To je veliki podvig, ali je zapanjujuće kako smo ovo brzo zaboravili. Takođe je zapanjujuće kako smo brzo zaboravili stanje privrede te 2012, kada su skoro sva putarska preduzeća bila nelikvidna, kada je nastupio slom nekoliko velikih poslovnih sistema poput "Farmakoma", "Interkomerca", "Beohemije", vinarskih preduzeća... Privreda je de fakto bila u stečaju. Planovi reorganizacije dospelih obaveza, unapred pripremljeni planovi reorganizacije, prodaje pravnog lica u stečaju, bili su pravilo i gro advokatskog posla.

Mislite li da građani nisu dovoljno svesni pozitivnih promena koje su usledile?
- Nažalost, mislim da nisu u dovoljnoj meri, delom i zbog besomučne kampanje opozicionih medija, koji se danonoćno, 365 dana u godini, praktično bave ispiranjem mozgova. Oni pokušavaju da nametnu svoju stvarnost, a ignorišu pravu stvarnost u kojoj je Srbija neuporedivo uspešnija i bogatija zemlja nego pre deset godina. Realizacijom projekta "Beograd na vodi", ozbiljnim javnim ulaganjima u infrastrukturu Srbije, velikim privlačenjem stranih investitora i otvaranjem fabrika u Srbiji, prvo se pojavilo svetlo na kraju tunela, a sada već jasno možemo da vidimo sunce i mogućnost da ispišemo priču o najvećoj promeni i najvećem uspehu u ovom delu sveta. Ovo nismo mogli da pročitamo ili pogledamo u medijima kojima je kritika vlasti jedina aktivnost, ali ono što svakodnevno možemo da pročitamo u tim medijima jesu kritike da smo, između ostalog, društvo u kojem navodno nema medijske slobode i da smo društvo u kojem navodno ne postoji vladavina prava. Imamo situaciju da na televiziji, na kanalu pod brojem jedan, gledamo ljude koji iz dana u dan pričaju kako su za njih mediji zatvoreni, što je potpuni apsurd. Kao advokat koji se svakog dana redovno informiše iz sredstava javnog informisanja i kao profesionalac koji svakodnevno primenjuje propise i sreće se s funcionisanjem pravnog sistema, tvrdim da je reč o lažnim informacijama koje se svakodnevno plasiraju, s direktnim ciljem rušenja vlasti, a ne pravovremenog i istinitog izveštavanja javnosti.

Ipak, neki kažu da je svuda tako, da su lažne vesti centralna tačka duha ovog vremena?
- Pratim i medije u inostranstvu i ipak mislim da smo mi po mnogo čemu jedinstven primer. Kakve se sve laži, poluinformacije i bljuvotine objavljuju, protiv predsednika pre svega. I to bez ikakve sankcije, ja ne verujem da je to moguće bilo gde u svetu. Bili smo svedoci i neskrivenih poziva na ubistvo, pa se i to završi eventualnim informativnim razgovorom u policiji, a i tad ti tzv. mediji budu šokirani. Sloboda javne reči u Srbiji je na tom nivou da ima više odlika anarhije nego stvarne slobode javne reči. Većina medija u Srbiji smatra da nijedna odredba pozitivnog zakonodavstva ne treba da se primenjuje na njih. Treba reći i da su nedavno usvojene izmene medijskih zakona koje je OSCE ocenio kao vrlo zadovoljavajuće.

Pomenuli ste optužbe da ovde navodno nema vladavine prava...
- Ova izvršna vlast je uradila najviše od svih dosad da bi Srbija bila zemlja u kojoj je vladavina prava osnovni temelj društva. Izvršila je ustavne reforme u veoma složenoj proceduri, koja je iziskivala i referendum, tako da je sudska vlast dobila maksimalnu autonomiju u odnosu na izvršnu vlast. Podsetiću da su najglasniji lobisti za neusvajanje ustavnih reformi bili upravo oni koji se danas navodno zalažu za vladavinu prava, tj. oni koji danas kritikuju sudsku vlast. Ove ustavne reforme javno i nedvosmisleno podržala je Venecijanska komisija. Sistem vladavine prava u Srbiji je na najvišem nivou u Evropi, tj. zlatni standard. Često na javnim tribinama govore kolege sudije, tužioci i pojedini advokati koji kritikuju ovo načelo, ali pritom niko od njih u svom izlaganju ne navodi da je na bilo koji način sprečen da obavlja svoje nadležnosti. Evo, na primer, vaš medij jeste medij koji javno podržava sve što je izvršna vlast pozitivno uradila, neko bi rekao prorežimski medij. Kakva je statistika vaših sporova pred sudom? Da li vam sudovi povlađuju, odnosno da li su češće pozitivne presude kojim se usvajaju vaši zahtevi ili to nije slučaj. Dobro znam da u 80 odsto vaših predmeta imate negativne sudske presude. Lično vodim postupak protiv jednog lidera opozicije kom sud dozvoljava izostanak u više od 10 ročišta. Samo kada se pogledaju činjenice i podaci, sve njihove priče padaju u vodu.

Licemeri bi da mu zabrane da govori

Koliki su licemerje i pristrasnost medija naklonjenih opoziciji, videlo se i u nedavno objavljenom tekstu na jednom od njihovih portala u kom se našem sagovorniku koji je dve decenije u advokaturi i svakako važi za jednog od najstručnijih u svojoj branši praktično uskraćuje pravo da govori i iznese stav. I to iako priča upravo o stvarima iz struke.
Isailović se, samo zato što njegovi stavovi tim medijima nisu po volji, često nalazi na udaru opozicionih medija, a poseban paradoks je što ga kritikuju ljudi iz tih medija i njihovi vajni sagovornici, koji ama baš nikakve veze s pravom nemaju, ali su se našli pozvani da kritikuju nekog ko je u toj oblasti 20 godina i iza koga stoje rezultati.

BONUS VIDEO