VUČIĆU SU DEDU UBILE USTAŠE: Episkop Sergije tekstom mnogima zapušio usta - TAKVI SE NE PIŠU MEĐU IZDAJNIKE

Prozivke o izdaji Kosova dozlogrdile su episkopu bihaćko-petrovačkom Sergiju, koji je otvorenim pismom zapušio usta svima koji bi na kosovskoj muci da ugrabe neki poen. Jedan od najuglednijih episkopa SPC podseća da je porodica predsednika države Aleksandra Vučića stradala, te da su mu dede ubile ustaše.

- Takvi se ne pišu među izdajnike - kaže episkop.

U otvorenom pismu objasnio je i zašto je nesloga najveća srpska muka. Podsetio je i da smo, kao narod, kroz istoriju kažnjavali one koji su radili za dobrobit naroda, a da smo ih posle, kada ih više nije bilo, kovali u zvezde. Sergije ističe da samo kod nas izdajnici govore o izdaji, te da stoga sam sebi postavlja pitanje ko je prokleo Vučića da pored pritisak s istoka i zapada mora da trpi udarce i u svojoj zemlji.

Pismo episkopa bihaćko-petrovačkog Sergija prenosimo u celosti:

Usud i ponor

Srbima sloga nikad nije bila jača strana. Dok se drugi narodi sabiraju da bi pred neprijateljem bili jači, mi se delimo, gubeći sopstvenu snagu na rasprave, optužbe i međusobne sukobe da bismo, izgleda, postali što lakši plen onima koji bi da nas nema. Samo kod nas izdajnici govore o izdaji, petokolonaši o patriotizmu, nevernici o veri, a o otadžbini oni koji žive na kritici otadžbine, Crkve i državne vlasti.

To je naš usud, dubina našeg nacionalnog ponora, ali i ogledalo stvarnosti u kojoj živimo.

Zbog toga smo sa neprijateljima uvek nekako izlazili na kraj, ali je Srbima, izgleda, najteže sa sobom. To je rat večni, rana koja uvek krvari jer neprijateljsku ranu i prebolimo i oprostimo, ali onu bratsku teško ili nikako.

Zbog toga se i pitam ko li prokle Aleksandra Vučića, pa da, pored svih pritisaka sa zapadnih i istočnih strana, do onih koji dolaze od satelitske vlade Aljbina Kurtija, mora još da trpi udarce iznutra, od onih koji bi trebalo biti njegovi, da ga ojačaju podrškom, bar dok je na čelu države? Nije lako voditi Srbe.

Genetski kod

Oni kojima je stalo do Kosova i Metohije kao do lanjskog snega optužuju predsednika Vučića da će izdati ili da je već izdao ono što njima nije pošlo za rukom. Nevladine organizacije, zna se koje, "slobodni" mediji, zna se koji, već pucaju po Aleksandru Vučiću, ali ovaj put rafalnom paljbom. Vučića još maše, ali istinu pogađaju. Ipak, ne daju se naivni Srbi lako prevariti. Zna Srbija, ali i svi oni kojima je stalo do Srbije, da Vučić nije izdajica i da neće izdati jer mu je takav genetski kod. Ipak je on unuk Srbina kojeg su ubile ustaše. Takvi se ne pišu medu izdajice, pa sam, što se toga tiče, miran i spokojan. Treba i Srbija da bude.

Pod jedan barjak

U političkom trenutku koji je na korak do svetskog rata Aleksandar Vučić može Srbima reći da čini isto ono što je nekada rekao Sveti Stefan Štiljanović: "Plovimo posred neprijatelja, kao riba sred vode." Naš nacionalni brod, ako budemo mudri, neće potopiti talasi uzburkanog mora, već možemo potonuti samo onda ako ga izbušimo iznutra. Srbi, nije kasno: Stanimo pod jedan barjak! Naš barjak: crven, plav i beli! Nikada nije ni bilo. Karađorđu smo odsekli glavu, a posle ga veličali u pričama i pesmama. Miloša Obrenovića smo prognali iz Srbije, oteli mu vlast da bismo ga kasnije nazvali Milošem Velikim jer je video ono što mi nismo umeli jer je znao ono što mi nismo znali. Ismevali smo Vuka Karadžića da bismo ga kasnije uzidali u temelj srpske prosvete. Istorija nam se ponavlja! Svaki iole značajniji Srbin osuđen je na prokletstvo od onih za koje se borio, ali kasnije, kada vidimo da smo pogrešili, mi se ne menjamo, već čekamo novog vođu, da ga sapletemo, da mu zagorčamo put, namere i htenja.

Foto: eparhijabihackopetrovacka.org

Evo, danas se jasno vidi trag našeg posrtanja. Reče hrvatski predsednik, urbi et orbi, da je Srbiji oteto Kosovo, te da to nije aneksija, nego otimanje. Rekao je Zoran Milanović javno ono što znaju i ptice na grani. Ipak, u glavama političkih oponenata, željnih vlasti po svaku cenu, Vučić će i dalje biti izdajnik, onaj koji će izdati "oteto Kosovo". Što bi rekao naš narod: "Ko nas je kleo, nije dangubio!"

Proterani i pobijeni

Vučić je svojevremeno ispričao kakvu je tragediju preživela njegova porodica, te da još ne znaju gde je tačno ubijen njegov deda.

- Postoje neki spiskovi koji govore da je ubijen u logoru Jasenovac (u Hrvatskoj), ali drugi (dokumenti) govore da je ubijen na drugom mestu. U svakom slučaju, ubile su ga ustaške snage - rekao je Vučić.

Njegova baba i još nekoliko uhapšenih u Bosni oterani su iz svojih kuća. U Srbiju su stigli kao izbeglice, ali je zajedno s njegovim dedom ubijeno 25 ljudi.

- Ona je rodila mog oca tri, četiri meseca kasnije - pričao je šef države.

Prepozna narod šta je žito, a šta kukolj

Episkop bihaćko-petrovački Sergije govorio je za Republiku u našem božićnom broju. On je tada govorio o delu javnosti koja ga napada jer se ne libi da pohvali napore predsednika Srbije Aleksandra Vučića da pomogne Srbima preko Drine.

- Zbog moje pohvale bio sam izložen mnogobrojnim kritikama, ali nisam se pokajao i opet ću učiniti isto. Kritikovali su me oni kojima ništa ne nedostaje, oni koji bi zbog Vučića srušili Srbiju, a koji ne znaju niti ih je ikada zanimalo kako žive preostali krajiški Srbi, da li im nešto treba i kako i na koji način opstaje SPC u ovim delovima ponosne Krajine. Oni koji kritikuju trebalo bi da se osvrnu na sopstveni politički pad, te da u sebi, a ne u drugima, pronađu razloge sopstvenog pada jer narod, kakav god on bio, ume prepoznati i razdvojiti žito od kukolja, istinu od laži, ali i istinske patriote od lažnih dušebrižnika - ispričao je tada vladika.

BONUS VIDEO