MEDIJSKI JANIČARI: Kolumna glavnog urednika Srpskog telegrafa Milana Lađevića koju morate pročitati!

Foto: printscreen/TV Pink

Danas, ako nisi po kalupu globalista, neoliberalista... ili u skladu s politikom određenih zapadnih država, nećeš moći da postojiš. Nećeš moći da napišeš istinu o Srebrenici, nećeš moći da negiraš genocid, nećeš moći da pišeš da je Kosovo Srbija, nećeš moći da kažeš da je "Oluja" zločin, Gotovina zločinac... Zabranjeno će biti srbovati na društvenim mrežama, o Crnoj Gori reći da je "srpska sparta". Zabranjivaće pesme, slike i, na kraju, sve nas. Ali oni koji stiskaju tu dugmad nisu u Briselu, Vašingtonu, Berlinu... Lakše bi bilo.

To su sve naši, naši medijski janičari, koji su za šaku stranih donacija spremni na sve. Samo da bi se dodvorili. Da se pokažu kako oni ujedaju najbolje jer će gazda već sledeće godine dati novu porciju. Veću, bogatiju. A "donatorima" (ne postoji besplatan ručak, prim. aut.) uvek zafali dobra "inostrana pomoć", što bi naša braća Ameri rekli za osnivače Krika.

TRN U OKU

E sad, zašto im smeta Srpski telegraf? 

Nije zato što mi ne pišemo, recimo, o protestima Pokreta 1 od 5 miliona. Već što otkrivamo ko zaista stoji iz njih. "Nezavisne" kolege su tada pozivale na te proteste iako su svi znali da iz njih stoji Đilas. O tome su svedočili posle i sami lideri tog projekta. I šta sad? Nikom ništa. Učestvuju u političkim protestima i sve OK i dalje smo nezavisni. Gde?

U lakat?

Da li smetamo što ne pišemo laži o Beogradu na vodi? Da li je trebalo svakog dana da saspemo kofu fekalija na račun srpske ekonomije? Da pišemo kako je grozno, a podaci nikad bolji. Zaboravljaju svi o čemu se pisalo o ekonomiji pre dolaska Vučića: nezaposlenost, kurs divlja, ugrožene isplate penzija, firme u restrukturiranju koje su godinama dobijale milione za nerad, packe MMF učestale... da ne podsećamo o privatizacijama posle 2000. 

Možda smo nekima trn u oku što smo ukazali na veze mafijaša s CIA portalima. Znate, kad neko Nevolju ne spomene tri godine kao vođu "Principa" ili "kavačkog klana" (tek kad je država pokrenula istragu), znači da te informacije sakriva. A u isto vreme pokušava da kriminalizuje sina predsednika Vučića da je u društvu navijača koji za te tri godine nije kročio na tribinu. 

Te moralne inkvizicije sa sise pojedinih zapadnih vlada kukaju kako je Srpski telegraf učestvovao na javnim konkursima. Zašto kukaju? 

Zato što je banda razvila ceo sistem uzimanja miliona iz budžeta i tako je radila sve vreme vlasti DS. Učesnici tih konkursa sede u NVO Savet za štampu, etiketiraju ko im je konkurencija, nabace im izmišljena kršenja kodeksa i tako ih spreče da konkurišu. 

TEPIĆKA U NOVINARSTVU 

Najbolji primer kako su oni radili jeste vlasnik Kikindskih novina Željko Bodrožić. Inače, što član, što aktivista pet političkih partija. Ova Tepićka srpskog novinarstva je fasovala prijavu jer nije izvršila obaveze propisane konkursom. Ukratko, uzmu lovu iz opštine i baš ih briga za posle. Tekstovi? Kakvi tekstovi?

A dok ovo pišem stiže i informacija da se Kikindske novine dele na štandu SSP Dragana Đilasa, onog što je NUNS pozajmio šest miliona dinara. Dele novine Đilasa na čijim protestima posle aktivno učestvuje. 

Ali bez obzira na to što su se s moralom odavno posvađali, oni se drže svi zajedno.

Pravilno rečeno, neko ih drži jer su im donatori svima gotovo isti. 

Još jednom da zaključimo za kraj: 

Srpski telegraf ne zastupa interese ni Istoka ni Zapada, već samo šta je u interesu građana ove zemlje. Naši čitaoci nisu dovedeni u zabludu, naša uređivačka politika je jasna i poznata već pet godina. Svaki tekst je profesionalno urađen. I uvek je druga strana imala priliku da, bez cenzure, kaže šta hoće. Niko nam ne naređuje nit nam zabranjuje. Tako je bilo, tako će i ostati.