EVROPU ČEKA 9. KRUG PAKLA: Srbija mora da se spremi za najtežu godinu!

Ako ste mislili da je protekla godina bila teška, dobro se vežite jer će ova biti još gora. Za sve, ali posebno za Evropu. U međuvremenu, ceo svet, pa i mi ovde, naučlili smo jedan novi termin koji su, do sada, koristili samo ekonomski stručnjaci - staglfacija. Prevedeno na običan jezik, to je spoj inflacije i recesije, dakle skoka cena i pada proizvodnje, odnosno BDP.

Bitka za energente, nestašice hrane, zatvaranje fabrika, pad proizvodnje, rast cena i kamata, sve nas to čeka u još većem obimu nego do sada. I dok neki svetski ekonomisti koriste katastrofične termine o kataklizmi biblijskih razmera, poput čuvenog Nurijela Rubinija (dolazi nam majka svih dužničkih kriza, kaže čovek koji je nepogrešivo predvideo svetsku krizu 2007-2008. godine), u Vašingtonu spremaju paket vredan 430 milijardi dolara koji bi trebalo da im pomogne. Evropa, osim donekle Nemačke, nema ni snage ni novca da to isprati, pa Stari kontinent, bez preterivanja, čeka deveti krug pakla.

PAD PROJEKCIJA

Inflacija jeste malo usporila, ali stručnjaci upozoravaju da to nije njen kraj, već samo predah pred buru i da je svet na pragu recesije, koja će se spojiti sa visokom inflacijom. Svetska banka objavila je izveštaj o globalnim ekonomskim prospektima prema kojima se prognozira smanjenje rasta globalnog BDP sa tri odsto iz prošlogodišnje projekcije na svega 1,7 odsto, uz mogućnost da i taj skromni rast u većini država pređe u pad. Globalni ekonomski rast se oštro smanjuje usled visoke inflacije, visokih kamatnih stopa, smanjenih investicija i rata u Ukrajini. Uz ponovno širenje pandemije koronavirusa i eskalaciju geopolitičkih tenzija, Svetska banka upozorava da je opšta recesija više nego izgledan scenario.

Zbog ovakvih pesimističnih predviđanja cene deonica na Volstritu su oštro pale, a jedna od najvećih američkih kompanija "Majkrosoft" rešila je da preventivno otpusti 10.000 radnika u okviru priprema za recesiju i kako bi uštedela 1,2 milijarde dolara.

Nadolazeća bura, svakako, pogodiće i Srbiju, nadajmo se manje nego druge, s obzirom na to da u ovu krizu, za razliku od 2007-2008, ulazimo spremni, sa stabilnim javnim finansijama i punom kasom u kojoj je više od 250 milijardi dinara.

O velikom Bajdenovom planu kojim Amerika planira sebi da obezbedi pojas za spasavanje, zna se, zasad, toliko da će biti težak 430 milijardi dolara. Deo novca poslužiće da se SAD reindustralizuje, da se obnovi infrastruktura, dok drugi predviđa ulaganje u čipove, zajedno sa Meksikom i Kanadom. To bi, prema planovima Vašingtona, trebalo da omogući dalju dominaciju SAD u svetu, odnosno onemogućavanje tehnološke dominacije Kine.

PORUKE IZ DAVOSA

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je govorio o ovoj američkoj strategiji.

- Oni to pokrivaju jednim delom iz realnih izvora, oko 124 milijarde dolara dobiće većim oporezivanjem bogatih ljudi. Kako se moglo čuti na forumu u Davosu, namera je Evrope da parira tako što će ići ide na smanjenje teških ograničenja po pitanju državne pomoći. Tu će najveći da opstanu i budu jaki - Amerikanci i Nemci, a ostali videćemo kako će. Evropa će naravno moći još neko vreme to da prati, a posle... - istakao je predsednik.

Foto: Printscreen/Twitter/LaziDetektor

Iz njegovih reči, može se zaključiti i da će Amerikanci naštampati čak 306 milijardi dolara, jer će ceo paket biti težak 430 milijardi, dok će iz realnih izvora obezbediti 124. To štampanje, kako objašnjavaju ekonomski stručnjaci, ne može proći bez posledica. Veća količina novca u opticaju, naime, znači i novi spiralu inflacije, rast kamatnih stopa, i tako dalje. Pa ko preživi...

Profesor Savić: Americi se može, Evropa je spora, troma, neefikasna

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, naglašava da položaj Evrope i Amerike nikako nije isti.

- Dolar je dominantna valuta, evro nema tu snagu. Baš zbog takve pozicije, američke federalne rezerve mogu da štampaju koliko im treba dolara, a da to ne dovede do inflacije. Tu poziciju niko u svetu nema. EU je skup 27 zemalja od kojih jedan deo nije ni prihvatio evro. Njihove odluke su spore, trome, neefikasne, podrazumevaju konsenzus. To je ta realna razlika - objašnjava Savić.

Foto: youtube.com/Jutarnji Program TV HAPPY

On dodaje i da je upravo Amerika prva zemlja koja je ušla u globalizacione procese, koja je selila prljave industrije u siromašne zemlje Evrope i na daleki istok, a sada radi upravo suprotno.

- Već je kriza 2008. počela da menja te globalizacione obrasce funkcionisanja, a pandemija je upalila crvenu lampicu kada su pokidani globalni lanci snadbevanja. Amerikanci su to shvatili i dali 15 milijardi dolara za fabriku čipova. Njih, inače, najviše proizvodi Tajvan, i oni računaju u stilu jeste on naš, ali počne li rat da li ćemo moći da dobijemo čipove. Sada se to dešava sve više. I Evropa i SAD se ponovo industrijalizuju, vraćaju vrhunske haj-tek industrije koje su presudne za funkcionisanje. To se dešava i Evropi, Rusiji, Kini. Sad je situacija kao u Africi, kad se slonovi biju pa strada trava. I mi smo ta trava. Neće veliki uništavati jedni druge, preživeće ovo i Amerika i Rusija i Kina, međutim, pitanje kako će ostali - kaže profesor Savić.

Radun: Kraj priče o slobodnom tržištu

Politički analitičar Branko Radun kaže da Amerika ne preza ni od čega da bi zadržala dominaciju.

- Amerikanci su i za vreme korone i sad rata u Ukrajini štampali novac. Idu na to da jačaju svoju nacionalnu ekonomiju, žele da vrate neke svoje kompanije koje su radile u inostranstvu, u Kini. To znači da je to kraj one liberalne priče o slobodnom tržištu. To je direktno mešanje države. Verovatno će i Evropa morati da radi slično. Mi moramo da se snalazimo, da podržavamo i domaće investicije, posebno u vezi IT sektora i još nekih industrija koje mogu da se otvore, organska hrana, to su neki strateški pravci. Zapad se zatvorio, prave se ekonomski blokovi i jako je važno da mi održimo tu našu poziciju, da imamo otvorena vrata i na istoku i na zapadu. To će se pokazati kao važna poluga za razvoj Srbije - ocenjuje Radun.

Foto: Medija centar Beograd

Problemi sa hranom tek će doći do izražaja

Nemačkog ministar poljoprivrede Cem Ozdemir izjavio je da očekuje katastrofu što se tiče proizvodnje hrane u svetu.

- Ako to kažu jedni Nemci sve drugo je manje važno. Sve što se dešava u svetu ne da ne ide u pravcu smirivanja, ovo ide u katastrofu. Ko ima hranu preživeće. Srbija će preživeti. Ali će krize biti sve češće - navodi profesor Ljubodrag Savić.

Verovatno je baš ovo imao u vidu ruski predsednik Vladimir Putin kada je rekao da ne treba dozvoliti da se svo žito iznese u inostranstvo.

- Uprkos svim logističkim ograničenjima koja se odnose i na transport i osiguranje, izvoz će krenuti da se povećava. I već je došlo do toga. Stoga su nam potrebne rezerve - poručio je Putin.

Radojka Nikolić: Plate i penzije juriće inflaciju

Radojka Nikolić, urednica portala Biznis, rekla je da odluke centralnih banaka širom sveta da podižu referentne kamatne stope mogu da dovedu do toga da privreda stane. Kada je reč o inflaciji, prema njenim rečima, cele godine ćemo imati dvocifrenu brojku.

- Imamo triput najavljeno poskupljenje struje i gasa: u januaru su energenti već poskupeli, sledi povećanje cena 1. maja, pa 1. novembra. A, kao što znamo, svaki rast cene struje se uključuje u cene drugih proizvoda. Slično je i u Evropi, gde je inflacija oko 10 procenata. Projekcije NBS pokazuju da će prosečni nivo inflacije u 2023. iznositi 11 odsto. Međutim, uvek treba imati u vidu da je reč o procenama. Bez obzira na rast plata i penzija, mi ćemo juriti inflaciju - smatra Nikolićeva.

BONUS VIDEO: