POLOVNI AUTOMOBILI SVE SKUPLJI: Evo kako je to povezano sa prodajom novih kola i dokle mogu da skaču cene

Kako pandemija utiče na tržište polovnih automobila? Anketirani prodavci navode ekonomsko pravilo - manja ponuda, veća cena. Analiza prosečnih cena automobila oglašenih na sajtu Polovni automobili pokazala je da je cena polovnjaka veća za 16 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a za čak 23 procenata u odnosu na period pre pandemije. Stav 4.456 kupaca i 302 trgovca automobilima, uz analizu prosečnih cena na sajtu, pokazala je upravo takvo kretanje cena.

Manja ponuda polovnih automobila u Evropskoj uniji odakle se naši trgovci snabdevaju, usko je povezana i sa dešavanjima na tržištu novih. Usled teže nabavke mikročipova za proizvodnju novih vozila, došlo je do njihove smanjene proizvodnje, a samim tim i manje ponude jer se kupci češće opredeljuju da odlože kupovinu novog i zadrže svoj automobil. U Nemačkoj naši dileri nabavljaju 60 odsto polovnjaka, slede Francuska, Italija…

Kada je reč o interesovanju za kupovinu automobila, više od polovine ankretiranih srpskih trgovaca (52 odsto) tvrdi da je ono smanjeno, dok više od 20 procenata njih smatra da kupci sada traže jeftinije automobile nego u periodu pre pandemije.

Većina anketiranih kupaca navodi da nije odustalo od kupovine automobila (50,8 odsto), skoro 30 odsto njih kupovinu je odložilo, dok je nepunih 10 odsto potpuno odustalo. Kada aktuelne podatke uporedimo sa anketom sprovedenom tokom vanrednog stanja, kada je 66 odsto kupaca navelo da odlaže kupovinu, to znači da se veliki deo njih vratio svojoj potrazi za automobilom.

Među onima koji su odložili kupovinu, jedna trećina navodi da je to učinila jer čeka da vidi razvoj situacije, trećina zbog rasta cena, a svaki peti kao razlog odlaganja navodi smanjene prihode. Manji broj je onih koji su povećali svoj budžet za kupovinu zbog skoka cena, a većina odlučuje da za iste pare kupi stariji auto.

Većina prodavaca (73,8 odsto) očekuje dalji rast cena u narednom periodu, a isto mišljenje deli i gotovo trećina anketiranih kupaca.

Foto: Tanjug

Rast cena je izraženiji kod novijih polovnih automobila. Tako, na primer, kada se uporedi prosečna cena polovnjaka starosti od jedne do tri godine oglašenih na sajtu Polovni automobili u periodu od januara do oktobra ove godine sa istim periodom prethodne i 2019. godine dolazi se do sledećih podataka. Prosečna cena novijih polovnih automobila (starih između jedne i tri godine) je za 21 procenat veća u tekućoj u odnosu na prethodnu godinu, a čak 30 odsto veća u odnosu na period pre pandemije.

I dalje se najveći broj kupaca polovnih automobila odlučuje za one sa dizel motorom. 68 odsto prodatih a takvih, 29 procenata na benzin i tri odsto na gas, koji je u međuvremenu najviše poskupeo.

Značajan deo kupoprodaje polovnjaka odvija se preko ličnih oglasa I bez posrednika. Tu ne važe baš ista pravila kao kad su dileri u pitanju. Svaka transakcija je priča za sebe a mnogo faktora utiče na cenu… koliko je prodavcu fizičkom licu, hitna i potrebna prodaja, koliko potencijalnih kupaca dolazi, razgleda, koje mane prodavac ne uspe da sakrije vešto kao profesionalni prodavci, koliko je ko vešt u cenjkanju.

Podaci iz banaka takođe pokazuju da se za kupovinu polovnjaka vratio interes klijenata za takve auto-kredite, na nivo pre pandemije. I broj novoregistrovanih vozila, koji uključuje i nova i polovna, prema podacima MUP-a, biće na kraju ove godine sličan nivou u 2019. a za petinu veći nego 2020. godine.

Zbog komplikovane procedure oko zamena registarskih tablica i nalepnica, plaćanja poreza i birokratskih prepreka, najveći broj polovnjaka koje menjaju vlasnika obavlja se u okviru istog registarskog područja, što utiče na ukupan broj kupoprodaja. Poznato je da su zato cene vozila niže u manjim sredinama od onih u većim gradovima.

Ova vrsta kupoprodaje bez posrednika se polako oporavlja, slična je kao i pre pandemije a na takav zaključak navode podaci sa istog najposećenijeg sajta, gde se tokom 2019. godine prosečno na dan u Srbiji prodavalo dve stotine vozila, s malim oscilacijama, od toga jedna četvrtina sa auto-placeva a ostalo iz takozvane direktne kupoprodaje.Takve brojke važe i ovih dana, čak se i ukupna ponuda na sajtu održala, između je 50.000 I 60.000 vozila.

Kada je reč o količini novca koji se izdvaja za polovnjaka, najveći broj anketiranih kupaca traga za automobilom u okviru cenovnog ranga od 3.000 do 5.000 evra (24,4 odsto), zatim od 2.000 do 3.000 EUR (15,6) i 5.000 do 7.000 (14,7).

Najviše polovnjaka koje za razliku od dilera prodaju fizička lica direktno, otuđe oni iz najnižeg cenovnog ranga, do 2.000 evra. Takvih je oko 35 odsto, a kako cena raste tako opada tražnja, s tim  da automobili stari do četiri godine, s cenom preko 7.000 evra takođe lako pronalaze kupca a jedno od objašnjenja je dug rok isporuke novih, pa nestrpljivi bi da sednu za volan bez čekanja. Takvih je oko 15 odsto u ukupnoj tražnji.

Prvi na listi najprodavanijih polovnjaka je i ove godine Folksvagen, pa redom slede: Opel, Pežo, Audi i Reno. Kada je reč o modelima polovnih automobila, najviše se prodaju “golf” “pasat”, “punto”, “polo”, “korsa”, “astra”, “audi A4”, “klio”, “sitroen C3” i BMV serije 3.

BONUS VIDEO