ON JE CELOM SVETU SAOPŠTIO DA JE PREMINUO PREDSEDNIK JUGOSLAVIJE! Miodraga ćemo pamtiti po rečenici "Umro je drug Tito!"

Vest koja je potresla celu Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju stigla je 4. maja 1980. godine – tog dana preminuo je Josip Broz Tito, dugogodišnji predsednik i vođa države. Bio je to jedan od najtužnijih dana u istoriji Jugoslavije.

„Umro je drug Tito“, saopštio je smirenim, ali potresenim glasom Miodrag Zdravković, spiker Televizije Beograd, prenoseći zvaničnu informaciju iz Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije i Predsedništva SFRJ. Te reči su se odmah raširile među radnicima, građanima, narodima i narodnostima širom zemlje, izazivajući duboku tugu, šok i nevericu.

Tito je bio simbol jedinstva, borac za prava radničke klase i idejni stub socijalističke Jugoslavije. Njegova politička veština i odlučnost da Jugoslaviju održi van blokovske podele tokom Hladnog rata, kroz politiku nesvrstanosti, doneli su mu poštovanje ne samo kod kuće, već i na svetskoj sceni. Pod njegovim vođstvom, Jugoslavija je ostvarila značajne društvene i ekonomske reforme i sačuvala unutrašnju stabilnost u zemlji sastavljenoj od različitih naroda i vera.

Vest o njegovoj smrti nije označila samo kraj jedne političke epohe, već i početak dubokih promena koje će uslediti. Saosećanja su pristizala iz celog sveta, a strani državnici su odavali počast lideru koji je obeležio čitav jedan vek.

Foto: Sven Simon / United Archives / Profimedia

Upravo je Miodrag Zdravković bio taj koji je izgovorio istorijske reči o Titovoj smrti. Njegova biografija takođe nosi obeležja epohe. Kao dečak, sa nepunih 15 godina pridružio se partizanima 1942. godine, nakon što je ukrao pušku od oca i odneo je borcima. Iako mu nije priznat status prvoborca jer nije imao zakonski minimum godina, njegov doprinos u borbi, posebno pred oslobođenje Zaječara 1944. godine, ostao je upamćen. Tada je, poznajući teren, krišom uveo pripadnike NOP-a i Crvene armije u grad, a malo je falilo da budu otkriveni.

Po završetku rata, demobilisan je 1946. kao strelac u protivavionskoj jedinici. Uporedo sa radom, gajio je ljubav prema muzici – kao bariton, pevao je zabavne i evergrin pesme, punio sale širom Zaječara, pa i čuveni „Božidarac“. Jednom prilikom, za nastup je dobio čak 500 dinara za noć, što je tada bilo jednako mesečnoj pretplati za studentsku menzu.

Foto: Credit: - / Universal images group / Profimedia

Da je upisao mašinstvo, kako je prvobitno planirao, možda nikada ne bi došao do audicije na Radio Beogradu 1955. godine, koja mu je otvorila vrata medija i vodila ga do istorijske uloge – da bude čovek koji je naciji saopštio da je Tito umro.

- Alternativa je bila da kod mog oca, u seoskoj kafani, nosim čokanjčiće pijanim seljacima, ili da uradim nešto sa životom. Na audiciji je bilo mnogo kandidata, na stotine ih se javilo, a izabrali su nas šestoricu. Od te šestorice ja sam bio najgori jer je među njima bilo glumaca i onih koji su već bili spikeri na drugim radio-stanicama - kaže Miodrag Zdravković i nastavlja:

- S ovim našim akcentom, uzeli su me više radi eksperimenta. Da probaju da li mogu i mene da nauče pravilnom izgovoru. Na sreću, dopao sam u ruke lektoru Radmili Vidak koja je bila ambiciozna žena, sjajan stručnjak. Posle jedno mesec dana mi je rekla: ’Mile, nema vajde dalje da nastavimo.’ Sav uspaničen sam zavapio: ’Nemojte, Raco, ajde još da radimo.’ ’Imate li strpljenja?’, pitala je ona. Kažem da imam. Za nedelju dana ja sam progovorio.

Zdravković je rođen u selu Rgotina kod Zaječara, a to i nije kraj gde se baš neguje besprekoran književni govor. Gimnazijalac iz Zaječara, već u petnaestoj godini, pristupio je pokretu. Prisećajući se dana rata, i sam sa izvesnim čuđenjem govori o svojim mladalačkim, ratničkim danima. - Nisam imao još ni sedamnaest godina, bio je početak 1944. kada sam u okupirani Zaječar uveo dva naša borca i dva sovjetska vojnika. O opasnostima koje krije taj trenutak, onda nisam mislio. Valjalo je samo ispuniti zadatak

Pored Radmile Vidak i Branislav Surutka mu je bila jako naklonjen. Miodrag kaže da su mu oboje mnogo pomogli. Na pitanje kako je ostao pribran tog 4. maja 1980. godine kada je cela država plakala, Miodrag kaže:

- Bila mi je čast da tako nešto pripadne meni. Inače, stajala mi je knedla u grlu, što se i vidi na snimku, jer nisam mogao odmah da počnem.

Miodrag Zdravković uvek je bio na visini zadatka. NJegov prepoznatljiv glas, savršena dikcija, logički akcenat, još uvek je u ušima mnogih koji su ga makar i jednom čuli. Bio je u stanju da čita dva i tri sata bez prestanka u živom prenosu. Jedanput, za vreme sovjetske intervencije u Čehoslovačkoj, a drugi put za vreme samita Pokreta nesvrstanih u Kairu, s teleprintera je čitao vesti nekoliko sati.

Spiker Radio-televizije Beograd Miodrag Mile Zdravković ušao je u legendu još za života pročitavši onu čuvenu rečenicu: „Umro je drug Tito.” Ubrzo zatim otišao je u penziju i svi su nekako zaboravili na njega.

Jedan od najboljih spikera i u nekadašnjoj Jugoslaviji nikada nije držao ni jednu školu dobrog čitanja, niti ga je neko zvao da to radi. 

Penziju je proveo u svom selu Rgotini nadomak Zaječara. Neki su govorili da je sam sejao i bavio se poljoprivredom da bi preživeo, ali mu je možda baš taj zdrav život produžio vek.

Umro je u 90. godini života 2017. godine.

(Stil)