OVO NIKAKO NE SMETE URADITI NA ZIMSKE ZADUŠNICE! Tri stvari su obavezne!

Pravoslavni vernici danas obeležavaju Zimske zadušnice, jedan od četiri godišnja dana posvećena molitvi za preminule.

Zadušnice se održavaju četiri puta godišnje: zimske u subotu pred Mesne poklade, letnje u subotu pred Duhove, Miholjske uoči Miholjdana i jesenje pred Mitrovdan. Tog dana vernici prisustvuju Svetoj liturgiji i parastosu u crkvi, gde sveštenik preliva žito vinom. Nakon službe odlaze na groblja, pale sveće i učestvuju u obredu kađenja grobova.

Kuvano žito, koje se nosi u crkvu i na groblje, simbolizuje dar pokojnicima i podseća na Hristove reči da zrno donosi plod tek kada umre. Crno vino kojim se žito preliva označava Hristovu krv i Božje milosrđe, dok upaljena sveća simbolizuje svetlost Hristovu, osvetljavajući duše preminulih.

Naziv Zimske zadušnice potiče od toga što uglavnom padaju u februaru. Još u vizantijskim zapisima pominje se da se na ovaj dan Crkva moli za duše svih preminulih – vladara, sveštenika, arhijereja, prijatelja, rodbine, dece, starijih i mlađih, kao i onih koji su umrli u gradovima, pustinjama i na svim mestima.

Običaji za Zadušnice

Pošto su povezane sa početkom Vaskršnjeg posta, datum Zimskih zadušnica je promenljiv. Nedelja u kojoj se obeležavaju naziva se Zadušna nedelja i treća je pred početak posta. Nalazi se između Sebične i Bele nedelje, pa je poznata i kao Mesopusna nedelja.

Na ovaj dan siromašnima i prosjacima se ne uskraćuje pomoć – umesto da budu oterani od grobova, daje im se milostinja u vidu novca ili hrane. Veruje se da je bolje nekome pomoći i primiti blagoslov nego rizikovati kletvu. Takođe, postoji verovanje da se na Zadušnice ne priprema odeća za neveste.

BONUS VIDEO