OPAKA BOLEST POGAĐA DVA GLAVNA ORGANA: Posledice mogu biti fatalne, a ovo su PRVI SIMPTOMI

Plućna hipertenzija je veoma ozbiljna bolest, koja pogađa dva glavna organa - srce i pluća i, ukoliko se ne otkrije na vreme i ne leči adekvatno, posledice mogu biti fatalne. U Srbiji od ove bolesti boluje oko 300 osoba, a smatra se da ima još toliko pacijenata koji ne znaju da im je to prava dijagnoza.

Prvi simptomi koji se javljaju jesu otežano disanje, prekomeran zamor, preko lupanje srca, ali i oticanje nogu, zglobova, bol u grudima, kao i vrtoglavice i gubitak svesti. Prema rečima stručnjaka, najvažnije je na vreme uspostaviti dijagnozu da bi se na vreme uključila adekvatna terapija.

- Vreme do postavljanja dijagnoze se razlikuje od države do države. U proseku, potrebno je od dve do pet godina da se pacijentu postavi dijagnoza, a naše iskustvo je da u Srbiji, ali i u svetu, nekada prođe i do pet godina do postavljanja dijagnoze. Problem je u tome što su tegobe nespecifične, ne javljaju se samo kod plućne hipertenzije već i kod mnogih drugih bolesti. Tako, na primer, umor, slabost, bol ili pritisak u grudima vode pacijenta kod kardiologa. Kratak dah je, takođe, karakteristika slabosti leve polovine srca, koja je mnogo češća od plućne hipertenzije. Dalje, otežano disanje i brzo zamaranje imaju i pacijenti s masovnim hroničnim bolestima pluća kao što su bronhijalna astma i hronični opstruktivni bronhitis. Da bi se ustanovila forma bolesti i dala adekvatna terapija, neophodna je saradnja kardiologa, pulmologa, reumatologa, eksperta za ergospirometriju, kateterizacija srca, a često su potrebni i radiolozi zbog tumačenje skenera plućne cirkulacije - objašnjava prof. dr Jovan Matijašević, potpredsednik Udruženja za plućnu hipertenziju Srbije.

Foto: Jakov Simović

Ukoliko se ne prepozna na vreme i ne leči adekvatno, plućna hipertenzija je životno ugrožavajuće stanje. Dobra vest je da je, za razliku od prethodnih godina, u našoj zemlji sada moguće dobiti svih 15 lekova, koliko ih postoji na svetskom tržištu. Ono što bi se moglo poboljšati svakako je administracija, koja često dovodi do toga da pacijent na lekove čeka nešto duže, a za ovu vrstu pacijenata i dani su bitni.

- Smernice za lečenje plućne hipertenzije su promenjene i sada se oni bolesnici koji spadaju u visok rizik za progresiju plućne hipertenzije leče po ubrzanom algoritmu, potentnijom trojnom, a vrlo često i četvorostrukom terapijom. Kombinuju se različite terapijske linije koje ciljano smanjuju pritisak i otpor proticanju krvi u plućnoj cirkulaciji. Efekat ovih kombinacija je znatno bolji nego kada se primenjuje visoka doza jednog ili dva leka, kako je to bilo ranije - objasnio je prof. dr Arsen Ristić, predsednik Udruženja za plućnu hipertenziju Srbije.

BONUS VIDEO