NJEGOV BUNAR NIKAD NE PRESUŠUJE! Čudotvorni izvori koje je osveštao Sveti Sava leče očne bolesti, glavobolju i groznicu
Mnogi mu se i danas molitvom obraćaju da im pomogne .
Savindan, dan koji danas slavi Srpska pravoslavna crkva, vernici, ali i čitav srpski rod gde god živeo, posvećen je prvom srpskom arhiepiskopu Savi, sinu Stefana Nemanje, velikog župana srpskog. Rastko Nemanjić, potonji Sveti Sava, rođen je oko 1175, a upokojio se u Gospodu 27. januara 1235. u Manastiru Trnovo u Bugarskoj.
Kad se govori o životu Svetog Save, navodi se da je reč o početku naše prosvete u srednjem veku. Srbi ga slave kao prvog učitelja, a postoje mnoge priče, pesme i legende u kojima Sava podučava srpski narod raznim veštinama.
OTISCI KOPITA U STENAMA
U srpskom narodu rašireno je i verovanje da je Sveti Sava činio razna čuda. Mnogi mu se i danas molitvom obraćaju da im pomogne. Sveti Sava je pravi primer epifanije - verovanja da svetitelji često pohode ljude u ovozemaljskom svetu. Veruje se da on stalno putuje po svim zemljama gde žive Srbi.
U predelu Takova, čije je stanovništvo većinom poreklom iz dinarskih krajeva, kultne vode su srazmerno čiste. Vode su starije od današnjih stanovnika i verovatno su oni kult poštovanja vode nasledili od nekadašnjih stanovnika. Najpoznatija i najposećenija takva svetinja je na Savincu; to su dva jaka izvora u samom koritu reke Dičine, od kojih je jedan pri obali.
UVEK PITKA, HLADNA VODA NAVODNJAVA BAŠTU MANASTIRA
Sveti Sava je kopao bunar u Hilandaru 1198, a do dana današnjeg nije presušio. On predstavlja jedno veliko čudo i radost za sve vernike. Veruje se da je voda lekovita i da pomaže kod bolesti duše i tela.
Bunar Svetog Save se nalazi tačno na sredini, između kelije Svetog Simeona, u kojoj je preminuo, i loze Svetog Simeona, koja je iznikla iz kamena. Njeni plodovi pomažu nerotkinjama da dobiju potomstvo.
U bunaru Svetog Save, voda ključa s dna. Zanimljivo je da je i pored toga uvek fina, pitka, slatka, uvek hladna voda, a bunar je bio omiljeno mesto proigumana Save.
Pre nekoliko desetina godina, monasi su primetili mačke kako se igraju oko bunara, koji nije bio pokriven. U trenutku su videli da jedne mačke nema i zato su angažovali radnike da izvuku vodu iz bunara. Dođoše do dna, ali mačke nije bilo.
Trud, međutim, nije bio uzaludan jer su očistili bunar i stavili hlor. Sutradan primetiše svi s donje strane manastira, u bazenima, belu vodu. Ranije se mislilo da se ti bazeni, iz kojih se zaliva sve što raste u Hilandaru, pune iz nekog malog izvora, a sada je postalo jasno da voda iz bunara otiče ispod manastira i tako bašta, zahvaljujući bunaru Svetog Save, nikada nije ugrožena sušom.
Po predanju, tu je dolazio Sveti Sava, pa su izvori njemu posvećeni i po tome se zemljište oko tih izvora prozvalo Savinac, a docnije se tako prozvalo i naselje koje je tu osnovano. U stenama su rupe za koje se veruje da su otisci kopita konja na kom je došao Sveti Sava. Predanje kaže da je bilo Bogojavljenje kad je Sveti Sava tu došao prvi put i na svetinji osveštao vodicu.
Na tom mestu, kod jednog velikog drveta, prenoćio je knez Miloš kada je išao na Ljubić i zavetovao se da će, ako pobedi na Ljubiću, tu podići crkvu, što je kasnije i uradio. Narod iz tog kraja veruje da ti izvori, čija je voda mlaka, toplija nego voda Dičine, imaju moć da leče očne bolesti, glavobolju i groznicu.
KUPANJE NOĆU
Običaj je da žene dolaze o mladim danima da se kupaju, a posle kupanja se u izvor baca srebrni novčić. Osobito je zdravo kupanje noću uoči mlade nedelje. Neki bolesnici dođu uveče uoči mlade nedelje, budu u crkvi i na službi, spavaju u crkvenoj kući, kupaju se noću i izjutra u nedelju prisustvuju službi u crkvi.
Kad se od Požege krene prema Čačku, u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, u jednoj pećini iznad Manastira Nikolje, nalazi se izvor vode za koji se tvrdi da ga je udarcem štapa stvorio Sveti Sava da bi kaluđeri imali vode. O ovom izvoru Vuk Karadžić piše:
"S gornje strane u drugoj pećini ima mali izvor, koji se zove Sveta voda, ili kako što kaluđeri govore Savina voda."
Takođe, jedna od većih svetinja Manastira Hilandar je bunar Svetog Save koji je star koliko i manastir.
Nalazi ispod prozora kelije u kojoj se upokojio Sveti Simeon Mirotočivi 1200. Vodu je pronašao Sveti Sava prilikom gradnje manastira krajem XII veka i danas se smatra čudotvornom.
Za bunar je vezana i jedna legenda po kojoj, kada voda u bunaru presahne i čudotvorna loza Svetog Simeona prestane da rađa to će biti znak da je došao kraj vremena.
U 800 i više godina istorije Manastira Hilandara do sada se to nikada nije dogodilo.
Školski patron od kneza Mihaila
Proslavljanje uspomene i praznika Svetog Save otpočelo je u srpskim zemljama pod Turcima, najpre u crkvama. Tek docnije se ta crkvena proslava razvila u narodnu svečanost. Svetosavske akademije i svečanosti održavaju se u svim srpskim krajevima.
Knez Miloš je naredbom od 5. februara 1827. proglasio Dan Svetog Save za neradni, a onima koji ne bi tog dana došli u crkvu ili dućan zatvorili odredio da "ne samo globu crkvi plate, no i apsom i telesnom kaznom kaštigovani budu".
Namesništvo kneza Mihaila Obrenovića odredilo je 2. januara 1840. da se Sveti Sava smatra školskim patronom. Tada su uvedene i školske proslave po gimnazijama.
Bonus video
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)