OVO JE ZNAK DA ĆE DOĆI DO ZEMLJOTRESA! Otkriveno šta prethodi SVAKOM razornom potresu na zemlji

Zemljotresi su jedne od najrazornijih katastrofa koje naša planeta može da izazove. Novo istraživanje objavljeno u časopisu Nejčr pruža jedinstven uvid u proces nastanka potresa, a naučnici koji su ga sproveli naglašavaju da je ovaj proces drugačiji od dosadašnjih teorija. Takođe, istraživači ističu da bi otkriveni podaci mogli pomoći u predviđanju seizmičke aktivnosti u budućnosti, prenosi SajensAlert.

Istraživanje je otkrilo ključne detalje o tome kako nastaju zemljotresi: spor i stalan period pomeranja na dobro definisanoj tački u Zemljinoj kori predstavlja neophodan okidač za velike seizmičke događaje.

- Naši rezultati izazivaju i unapređuju tradicionalne modele dinamike rupture. Pokazujemo da su spori, aseizmički procesi preduslov za seizmičke rupture, koje nastaju usled lokalizovanog stresa i geometrijskih ograničenja. Ovo ima duboke implikacije za razumevanje kada i kako zemljotresi počinju – izjavio je fizičar Džej Fajnberg sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu.

Kako dolazi do zemljotresa

Prema ovom istraživanju, da bi došlo do potresa, slabost u kori mora da se formira u pukotini koja može iznenada da popusti. Mnoge prethodne studije su pokazale da stvaranje ove pukotine prethodi nizom sporih pokreta koji ne izazivaju tresenje okolnih stena. Međutim, detalji tih procesa su se često oslanjali na generalizacije, uglavnom u dvodimenzionalnom prostoru, što možda nije dovoljno za razumevanje promena u trodimenzionalnom svetu.

Foto: Tanjug/Xinhua via AP

Tim koji su predvodili fizičari Džej Fajnberg i Šahar Gvircman sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu istraživao je ulogu sporog, aseizmičkog stresa u oslobađanju seizmičke aktivnosti, koristeći eksperimentisanje i teorijsko modeliranje da bi bolje shvatili razvoj ovog procesa.

Jedna od ključnih karakteristika potrebnih za nastanak zemljotresa je ruptura koja omogućava koncentraciju elastične energije unete spoljnim opterećenjem. Bez pukotina, nije moguće pojačati stres, što znači da neće doći do naglog oslobađanja energije.

Istraživači su proučavali pukotine u jednoj, dve i tri dimenzije, kao i mehaniku malih pomeranja u kori, poznatih kao puzanje. Njihovi nalazi su pokazali da su male, sporo pomerajuće, dvodimenzionalne tačke frikcionog kretanja prvi koraci ka potresu. Nakon perioda sporog, stabilnog puzanja na mestima stresa, ove tačke se šire i na kraju eskaliraju u seizmičku rupturu.

Mogućnost predviđanja seizmičke aktivnosti u budućnosti

Ovo istraživanje pomaže naučnicima da bolje razumeju trenje, ali takođe pruža ključne informacije koje bi mogle pomoći u predviđanju seizmičke aktivnosti i potresa u budućnosti.

- Osim što je značajno za frakturu i snagu materijala, ovaj novi uvid u dinamiku nukleacije rupture direktno je relevantan za dinamiku zemljotresa. Sporo, aseizmičko kretanje uvek mora prethoditi brzoj seizmičkoj rupturi. Ova teorija može pružiti novi okvir za razumevanje kako i kada zemljotresi nastaju – zaključuju istraživači.