KO PLAĆA KREČENJE IZNAJMLJENOG STANA? Novosađanka oštetila zidove, pa joj GAZDA TRAŽI PARE ZA RENOVIRANJE

Jedna Novosađanka nakon četiri godine kao podstanar, odlučila je da se seli  - a onda se otvorilo pitanje krečenja piše Telegraf Biznis.

"Ko plaća krečenje?"

Foto: Photo by David Pisnoy on Unsplash

Kako je pojasnila, kada je ulazila u stan, nekretnina je bila sveže okrečena a sada njen depozit ne pokriva usluge molera. Stoga, potražila je rešenje od drugih korisnika na društvenoj mreži Reddit, s pitanjem: "Ko je dužan da plati krečenje stana?".

Devojka priča da ugovor koji je napravila sa stanodavcem nije mnogo toga definisao, te da smatra da je sačinjen kako kaže "radi reda". Prilikom useljenja dala je stanodavcu depozit u iznosu od 250 evra, a za vreme njenog boravka u stanu nijednom nije dodatno krečen.

Nakon provedene 4 godine u stanu, stanodavac opet želi da okreči stan i tu odgovornost prebacuje na podstanara, pojašnjava devojka.

- Ja sam stanodavcima rekla da je u redu da zadrže ceo depozit za krečenje. Međutim, moler koji je došao da odradi procenu cene krečenja u stanu je stanodavcu rekao da bi krečenje koštalo 340 evra (što depozit od 250 evra ne pokriva u celosti). Stanodavac sada želi da ja doplatim tih 90 evra preko ostavljenog depozita i time platim ceo iznos krečenja - pojasnila je devojka sporni momenat.

Fleke na zidovima

Foto: shutterstock

Istakla je da se na zidovima pojavilo par fleka od vode i buđi u kupatili i u jednoj prostorija zbog neispravnih instalacija, ali da nikada nije pronađen uzrok vlage i curenja vode, niti je ono zaustavljeno.

Takođe, navela je da u stanu ima primetnih fleka od spremanja hrane u kuhinji jer kuhinja nema pločice, dok ima i par oštećenja dekorativnih zidnih lajsni od stiropora.

- Lajsne su oštetili primarno ljubimci koji su stanovali sa nama u stanu. Ovo mogu da prihvatim kao najveći deo sopstvene krivice i odgovornosti - dodala je devojka.

Takođe, istakla je da na zidu ima i par ogrebotina na farbi od premeštanja nameštaja.

Devojka je sve ovo navela da bi postavila pitanje "da li je smisleno da zaista plati ceo iznos krečenja i preko dostavljenog depozita".

Navela je i da je u stan ulagala tokom svog boravka, te da je platila 140 evra za postavljanje komarnika na prozore ali i da je bilo mikro-ulaganja u stan. Od prošle godine plaćala je i obaveznu stavku spoljnog investicionog ulaganja u zgradu u iznosu od 2.000 dinara.

- Mi smo se u Informatici raspitali o tome i objašnjeno nam je da je to investiciono ulaganje u zgradu, koje u principu ne bi bilo loše da plaća vlasnik stana, s obzirom na to da nama kao privremenim stanarima investicija u zgradu koja nije naša ništa ne znači. Ipak, tu stavku smo uredno plaćali i nismo tražili od stanodavaca da je pokrivaju, jer smo imali utisak da je sve fer s njihove strane i nismo hteli to od njih ni da tražimo - zaključila je devojka pre nego što su drugi počeli da rešavaju dilemu na koga pada trošak krečenja.

Većina korisnika se u komentarima usaglasila da ne treba da plati krečenje ako to nije definisano ugovorom, ali i da nikako nije trebalo da plaća račun za obnovu zgrade.

A šta kaže Zakon?

Prema Zakonu o obligacionim odnosima, član 585 koji se odnosi na vraćanje zakupljene stvari kaže da:

(1) Zakupac je dužan čuvati zakupljenu stvar i po prestanku zakupa vratiti je neoštećenu.

(2) Stvar se vraća u mestu u kome je bila predata.

(3) Zakupac ne odgovara za istrošenost stvari koja nastaje njenom redovnom upotrebom, kao ni za oštećenja koja potiču od njene dotrajalosti.

(4) Ako je za vreme zakupa izvršio kakve promene na stvari, dužan je vratiti je u stanje u kome je bila kad mu je predata u zakup.

(5) On može odneti dodatke koje je učinio na stvari ako se mogu odvojiti bez njenog oštećenja, ali ih zakupodavac može zadržati ako mu naknadi njihovu vrednost u vreme vraćanja.

Na osnovu Zakona, može se reći  da je podstanar dužan (stavka broj 2) ali i da nije (stavka broj 3) da okreči stan po izlasku. Možda je kompromis u tome da stanodavac prihvati depozit, a ostatak novca nadoknadi sam.

Bonus video: