MOLITVA IM VRATILA RAZUM! I najteži duševni bolesnici povratili su se za samo jednu noć provedenu kraj kivota svetitelja!

Blagodario za povratak moći govora

U Ostrogu se čuva i zapis o kazivanju Radomira Pantovića iz sela Gradca, sačinjen 13. jula 1961. u Gornjem manastiru. On je 1949. teško oboleo i izgubio je moć govora. Svi napori da se izleči i da mu se govor povrati, bili su uzaludni. Tada je otac rešio da ga odvede u Ostrog.

- Uz veliki trud moga oca i uz moje nevolje, stigli smo u Gornji manastir, gde smo pristupili svecu. Tu mi je kaluđer čitao molitvu. Posle molitve ostao sam malo u crkvi. Legao sam i zaspao. Kada sam se probudio, bio sam potpuno zdrav. Nisam osećao da me nešto boli i, na moju veliku radost, mogao sam da govorim. Nemalo bili su iznenađeni kaluđer i moj otac, ali i drugi koji su tu bili prisutni. Posle toga, svi zajedno zablagodarismo Bogu i Svetom Vasiliju, koji mi podari isceljenje. S ocem sam se vratio kući zdrav i veseo. Sledeće godine došao sam da zahvalim svetitelju, što i sada, posle 10 godina, činim i činiću dok sam živ i budem u mogućnosti. Dolaziću u Ostrog na poklonjenje i zahvalnost velikom čudotvorcu, Svetom Vasiliju - kazivao je Radomir.

Sanjao put u manastir, gde je ozdravio

U septembru 1956. na poklonjenje Sv. Vasiliju stigao je Drago Čabarkapa iz sela Vrulje kod Pljevalja. On je ispričao da se dve godine ranije teško razboleo i obraćao lekarima u Pljevljima, Prijepolju i Sarajevu.

Lekari su otkrili da je posredi čir u stomaku. Predložili su mu da ga po pisanoj saglasnosti njegovoj i njegovih roditelja operišu. Uprkos teškim bolovima, koji su svakog časa bili nepodnošljivi, na operaciju nije pristao. Otišao je kući i legao u postelju, iz koje više nije mogao da ustane. Iste godine, u martu, usnio je neobičan san.

- Sanjam da idem putem, meni nepoznatim. Zbog toga me beše uhvatio veliki strah, koji se udvostručio kad skrenuh ka maloj, mračnoj pećini. Iznenada, u njoj se pojavi meni nepoznat čovek i zapita me: "Zašto plačeš?" Ja mu odgovorih da me je strah jer nema nikoga sa mnom. Tada mi on reče da pođem s njim. Došli smo do malih vrata, nepoznati čovek ih je otvorio i obojica smo ušli unutra. Prostorija je bila lepa i vrlo svetla, mada nigde lampu nisam video. Tada mi on reče: "Ovde ćeš ti noćiti. Ovo je dom Svetog Vasilija."

- Posle ovih reči, prenuo sam se iz sna, duboko potresen onim što sam snio. San sam odmah ispričao roditeljima, koji su se saglasili da odmah pođem u Ostrog. Tako sam se s majkom, mada teško bolestan i iscrpljen, uputio prvi put u Ostrog. Tamo sam prenoćio kod sveca dve noći, uz čitanje molitvi. Bilo mi je bolje i posle dva dana, gotovo potpuno zdrav, pošao sam veseo i zdrav kući, a radost mojih roditelja bila je bezgranična - ispričao je Drago.

Isceljena i Albanka katoličke veroispovesti

Monasi u Ostrogu zapisali su da su u avgustu 1957. u Gornji manastir doveli teško bolesnu nevestu, po imenu Lenu Junčaj. Ona je bila Albanka katoličke veroispovesti iz sela Drume, u Tuzima. Doveli su je muž Leka i dever Nua.

Toliko je bila bolesna, da su je sa železničke stanice Ostrog muž i dever sa mnogo teškoća i napora izneli do manastira. Po dolasku u Gornji manastir, odmah su ušli u crkvu i pristupili kivotu Svetog Vasilija. Zamolili su da se bolesnici očita molitva za ozdravljenje, što im je odmah udovoljeno.

Po očitanoj molitvi, zamolili su i da Lena ostane malo i da odleži kod svetog kivota. I to im je bilo dopušteno. Bolesnica je kod svetog kivota spavala blizu dva sata. Zatim su je probudili i pošli domu jer se očigledno osećala bolje. Po dolasku kući, bolesnica je naglo počela da oseća kako joj se vraća snaga i uskoro je potpuno ozdravila. Posle nekoliko dana, njen dever poslao je pismo u kom je izvestio da je njegova snaha potpuno ozdravila.

Fatimina patnja završila se zauvek

Maja 1964. muslimani Asib Gušo i Ševka Zajko doveli su Fatimu, koja je od strahovitih grčeva u celom telu patila. Za pet godina teške bolesti, koja je prelazila u ludilo, ona je ružila svoje najbliže, a leka nije bilo. Kada su je doveli do manastirske crkve, u kojoj leži telo Svetog Vasilija, ona je uz ludačke trzaje vikala: "Neću tamo da ulazim!" Uveli su je s velikom mukom i ubedili da celiva kivot. Po očitanoj molitvi uhvatili su je neki jezivi trzaji. No, iznenada ju je obuzeo čudan mir, klečala je kraj kivota i molila se.

- Hvala Bogu i Svetom Vasiliju, ja ozdravih. Ništa me ne boli - rekla je Fatima i ustala da celiva kivot. Tu noć je mirno provela u Ostrogu, a kada je svanulo prva je došla na jutrenje, da još jedanput zablagodari Bogu, koji je molitvama Svetog Vasilija isceli.