KAKO DA VRATITE NOVAC KAD GA HAKERI SKINU S RAČUNA: U nekim slučajevima prevara moguće je obeštećenje

Narodnoj banci Srbije su se od septembra prošle godine zbog hakerske prevare obratile 42 osobe, ali je broj onih kojima je skinut novac s računa i do četiri puta veći, objašnjava Bojan Terzić iz Narodne stranke Srbije (NBS) i upozorava da hakeri ponovo građanima skidaju novac s računa prevarom u kojoj se u SMS poruci predstavljaju kao "Pošta" ili kurirska služba.

Terzić je rekao da su od prošle godine u Srbiji bila dva naleta hakerskih prevara zloupotreba digitalnog novčanika Apple Pay u proleće, dok se od septembra pretežno zloupotrebljava Google Pay ili se izvrši jedna transakcija na osnovu podataka s kartice koje su korisnici negde ostavili.

MAJ I JUN

Prošle godine Narodna banka Srbije je uspela kroz postupke, određenje supervizorske mere, da obešteti 288 korisnika za ukupno 17,5 miliona dinara. I ta fišing kampanja je posebno bila aktivna tokom maja i juna, a na meti su bili korisnici različitog uzrasta.

Napominje da su građanima prethodnih nedelja stizale SMS poruke u kojima im se traži da unesu podatke da bi im stigao izvesni paket.

- Taj paket verovatno nismo naručili, možda neko i jeste, pa nije mogao da napravi jasnu razliku. Ta je prevarna šema bila i prošle godine i u ovom drugom talasu. Uglavnom korisnici ostavljaju podatke s kartice i jednokratnu lozinku. Kod ovih pritužbi koje mi dobijemo uglavnom se radi o korisnicima koji zaista očekuju taj paket. Zbog toga verovatno i dođe do toga da nasednu na tu vrstu prevare - dodaje Terzić.

Objasnio je da u takvoj situaciji NBS u odgovoru na pritužbu građana procenjuje standard krajnje pažnje:

- Znači, da li je korisnik bio krajnje pažljiv ili nije i od toga zavisi da li će banka ili korisnik snositi gubitak. Međutim, Narodna banka Srbije je u prethodnom periodu, a tako će biti i ovaj put, razmatrala neke druge aspekte, u smislu odgovarajućih standarda autentifikacije u slučaju ovih digitalnih novčanika.

Da li će neko snositi gubitak ili dobiti novac nazad, procenjuje se od slučaja do slučaja.

- Imali smo jedan slučaj korisnice koja je porodilja, koja je posle nekoliko dana od porođaja dobila takvu jednu poruku. U takvim situacijama se uzimaju i te okolnosti u obzir - kazao je Terzić.

On je korisnicima otkrio šta je jasan znak da neko želi da ih prevari, u slučajevima kada se za to koristi ime "Pošte Srbije", "Netfliksa", DHL ili drugih kurirskih službi.

- Niko vam neće dostaviti takvu vrstu poruke ako ne vidite broj telefona. Dakle, broj telefona ne vidite. To su tzv. alfanumeričke poruke. Možete videti samo naziv banke ili dobijate naziv "Pošta Srbije", tj. institucije. Takođe, kad god vidite poruku u kojoj se nešto traži da uradite velika je verovatnoća da se radi o fišingu i ne treba otvarati takve linkove i nositi podatke - ističe Terzić.

RED POTEZA

U slučaju hakerske prevare, objasnio je, građani se prvo obraćaju banci, a zatim, ako nisu zadovoljni postupanjem banke, mogu se javiti NBS:

- Banke imaju rok od 15 dana od podnošenja prigovora da reše to, pošto kartične šeme imaju pravilo da ukoliko odate jedinstvenu šifru, odnosno kod - jednokratnu lozinku koju dobijete SMS porukom, takve reklamacije uopšte ne prihvate. Međutim, banke onda pokušavaju da, koristeći neke druge osnove, dođu do povraćaja sredstava u okviru kartične šeme, upravo u interesu korisnika. I onda taj postupak traje, u zavisnosti od kartične šeme, negde do 120 dana. Zbog toga to traje malo duže, ali, na kraju krajeva, to je opet povoljnije za korisnike.

BONUS VIDEO