DANAS JE KRSTOVDAN! Sve što treba da znate o ovom prazniku

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 18. januara proslavljaju Krstovdan, praznik posvećen prvim hrišćanima koji su primili veru. Takođe, ovaj praznik se vezuje i za čin krštenja Isusa Hrista kojeg je u Svetoj reci Jordan krstio Jovan Preteča, potonji Sveti Jovan Krstitelj.

Krstovdan je verski praznik koji se svake godine obeležava 18. januara. Vernici poštuju ovaj dan kroz strogi post i posebne običaje kako bi se duhovno pripremili za bogojavljensku vodicu.

Jedan od osnovnih običaja na Krstovdan je strogi post koji podrazumeva isključivo konzumiranje suvog hleba, malo koštunavog voća i vode. Ovaj post ima za cilj da telo i duša budu očišćeni i pripremljeni za prijem bogojavljenske vodice.

Zimski Krstovdan se vezuje za svetkovanje Bogojavljenja, praznika Krštenja Isusa Hrista, kao i za dan posvećen svetom Jovanu Krstitelju, koji ga je krstio u reci Jordanu. Ovaj praznik zapravo obeležava dva značajna događaja: pronalazak Časnog krsta na Golgoti i povratak iz Persije u Jerusalim.

U pravoslavnim hramovima se na Krstovdan služi liturgija svetog Jovana Zlatoustog, uz ritual velikog osvećenja vode, koji prati praznično bogosluženje. Krstovdanska vodica se posle vodoosvećenja deli vernicima i, prema običaju, čuva u kućama radi zdravlja, jer se smatra da ova voda pomaže pri isceljenju duše i tela. Zbog toga svaki vernik čuva po jednu malu bočicu ove vode i koristi je samo u izuzetnim prilikama.

Običaj je da se na Krstovdan potroši prošlogodišnja bogojavljenska vodica, jer će domaćin na Bogojavljenje uneti novu osveštanu vodu koji će pomalo otpiti svi ukućani. Veruje se da bi bogojavljensku vodicu trebalo piti za dobro zdravlje. Običaj je, takođe, da se bogojavljenska vodica čuva u kući do narednog Krstovdana i da je ukućani pomalo koriste tokom cele godine. Bogojavljenska vodica se nikad „uzalud ne proliva“, a ako ipak preostane običaj je da se njome zalije cveće koje stoji u kući.

Ako je danas oblačno, tokom zime padaće sneg.

U dvanaest dana koji prethode Krstovdanu, verovalo se da se ogleda dvanaest meseci godine koja dolazi. 

Krstovdan je bio posni dan, te su se prema predanju jeli ostaci badnjedanskog pasulja, dok su pihtije pripremljene za taj dan bile odložene za sutradan, na Bogojavljenje. Verovanje je bilo da se u Bogojavljenskoj noći otvara nebo i da se svaka želja može ispuniti.

Veruje se da osobe rođene na Krstovdan nose posebnu odgovornost pred Bogom, jer na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta. Ovaj verovanje ih podstiče na svesnost i odgovornost za svoje postupke.

Krstovdan je prilika za duhovno uzdizanje, molitvu, post i zahvalnost. Vernici svake godine sa poštovanjem obeležavaju ovaj praznik, sledstveno obavljajući običaje koji ih približavaju duhovnom ispunjenju i zahvalnosti.

Na Krstovdan se vršilo vodoosvećenje, a osvećena vodica se delila vernicima. Prema običaju, vodica se čuvala u kućama radi zdravlja. Vernici su verovali da osvećena vodica može da posluži kao sredstvo za izlečenje, očišćenje duše i tela, kao i za odbranu od svih neprijatelja, kako vidljivih, tako i nevidljivih.

BONUS VIDEO: