INSTITUT "DEDINJE I U 2023. NIZAO SAMO USPEHE I OBORIO BROJNE EVROPSKE I SVETSKE REKORDE! Direktor Bojić zadovoljan, ali ističe: "BIĆU SREĆAN TEK KAD U 2024. PREVAZIĐEMO SAMI SEBE"! (VIDEO)

Institut za kardivaskularne bolesti "Dedinje" u 2023. godini, nije samo nastavio da niže uspehe u domenu domaće kardiovaskularne medicine na koje smo navikli poslednjih godina, već je uspeo da obori i više evropskih i svetskih rekorda.

Prethodna godina, ostaće "najblistavijim slovima" ispisana u istoriji, ne samo ove ustanove i srpske kardiovaskularne hirurgije, već i svetske, jer je pod krovom "Dedinja" u 2023. prvi put u svetu nekom pacijentu ugrađen mikro bajpas bez presecanja grudne kosti, urađen najveći broj operacija na otvorenom srcu sa mašinama za vantelesni krvotok, najpre u jednom danu u Evropi, a ubrzo je potom potučen i svet. Uspesima "Dedinja" tu nije bio kraj, jer su njegovi stručnjaci uspeli tokom jednog dana da urade najveći broj kateterskih ablacija atrijalne fibrilacije, ponovo u evropskoj konkurenciji, a kada je reč o takozvanoj TAVI metodi, i tu je "Dedinje" bilo bez premca kada su Evropa i svet u pitanju...

Direktor Instituta "Dedinje" Milovan Bojić, kome se zbog ovakvih rezultata poklonio i najveći živi kardiohirurg Francuz Alen Karpantije, ali i kolege sa dva najveća evropska kardiovaskularna Instituta, koje su ga dočekale i ugostile uz najveće počasti prošle godine, kaže da je 2023. godina bila izuzetno uspešna po Instutut, ali i neskromno obećava da će naredna biti još uspešnija.

Foto: ST/Nemanja Pančić

 

Ono što takođe "upada u oči" jeste da se najveći uspesi Instituta vezuju za njegove ime, jer je "Dedinje" upravo u njegova dva mandata (prvi je bio devedesetih, drugi je započeo pre 6.5 godina p.a) postizao najbolje rezultate.

-  Meni je ovo drugi mandat, i da, svi važniji događaji, kada je u pitanju istorija Instituta, dešavali su se u vreme mog direktovanja. Devedesetih, urađena je zgrada Instituta Dedinje 1, urađene su prve transplantacije jetre i srca u ondašnjoj državi, uvedene su i tada nove tehnološke i medicinske procedure kojih ranije nije bilo u srpskoj kardiovaskularnoj medicini, Institut je akreditovan kao naučna ustanova sa neviđenim potencijalom... Svedoci smo i da za vreme sadašnjeg mog mandata, koji je započeo pre 6,5 godina, Institut iz svakog segmenta rada ostvaraje fantastične rezultate, obara evropske i svetske rekorde i ispisuje najblistavije stranice srpske kardiovaskularne medicine. Ja sam na sve ovo veoma ponosan i kada biste me pitali da li je ovo najuspešnija godina u istoriji "Dedinja", mogu samo da kažem da će naredna biti još uspešnija - kaže u ekskluzivnom Božićnjem intervju za Republiku i Srpski telegraf profesor Milovan Bojić.

On kaže da je moto Instituta i njega, koji ga vodi, stalno napredovanje i da je cilj u narednoj godini da obore još više rekorda, uvedu još novih procedura, neke od njih će opet biti prvi put urađene u Evropi i svetu, ali prevashodno da oni postanu bolji i prevaziđu sami sebe.

Foto: ST/Nemanja Pančić

 

- Kad smo uveli TAVI metodu i implementirali je u repertoar zdravstvenih usluga RFZO, a to je nehiruška zamena aortnog zalistka i vrlo je bitna za starije pacijente, koji ne samo da ne bi posle klasičnog operativnog zahvata imali kvalitetan život, već bi teško i prošli mašinu za vantelesni krvotok, postigli šta smo postigli, lično mi je tvorac te metode, čuveni profesor Kribije, u ovom kabitetu ovde rekao: "Neće se dugo pojaviti neko koji će ovaj rekord moći da obori". To se desilo neposredno pošto smo oborili, najpre evropski, a potom i svetski rekord u broju ovih intervencija u jednom danu. Ja sam mu rekao tada: "Živi vi nama bili, mi ćemo biti prvi koji ćemo ga nadmašiti naredne godine". I zaista, ako neko spava u Evropi i svetu, mi ne spavamo, ne da bismo rušili rekorde, već da bismo pomogli ljudima, da bismo skaratili liste čekanja, da bi naši lekari imali trening ruku i ideja, da bi funkicinisala ustanova. Jer, mi kad postignemo rekord, to je zato što smo veliki i dobro organizovan sistem - priča direktor Bojić.

Foto: ST/Nemanja Pančić

 

On kaže da Institut  "Dedinje" ima sve - dobro vođenje i rukovođenje, sinhronizaciju službi, logistiku, a to se vidi najbolje po tome što im pacijenti zdravi i čitavi odlaze kućama, a samo tako se i mogu obarati rekordi. Ističe da oni svakodnevno spasu od 60-80 života i "uspešno prelome" ko zna koliko sudbina.

- Uradili smo najveći broj operacija na otvorenom srcu sa mašinama za vantelesni krvotok, pa smo ih najviše uradili u jednom danu u Evropi, potom i u svetu, pa smo uradili najviše TAVI procedura, pa smo uradili najveći broj kateterskih ablacija... Mi smo apsolutno u šemi, nema sedenja, uz operativni rad, delagacija Instituta je posetila i tri najveća kardio centra u svetu, među kojima se nalazi najveća i najpoznatiju po rezultatima klinika ove vrste, Klivlend klininika. Ona je decenijama prva na lestvici kardiovaskularnih klinika u svetu. Ja u njoj nisam bio, bile su kolege, u preostale dve jesam, i te posete su meni organizovane u čast, upravo zbog rezultata koje je "Dedinje" postiglo pod mojim vođstvom. Tamo sam dočekan sa natpisom: "Dobro došli, profesore Bojiću", a uz njega je stajala moja slika i slika Instituta sa njegovim istorijatom. Jedna je čuvena bolnica "San Donato" iz Milana, a druga je Klinika "Žorž Pompidu" iz Pariza iz koje sam se vratio pre nekoliko dana i tamo posetio najvećeg živog kardiohirurga Alena Karpantijea, koji je meni u čast organizovao ručak u posebnim uslovima - ističe Bojić.

Foto: ST/Nemanja Pančić

 

Profesor kaže da ne priča ovo da bi sebe uzdigao, nego da narod zna koliko je "Dedinje" cenjeno i poštovano u Evropi i u svetu.

- Dakle, "Dedinje" se ceni i poštuje. Kada je naša delegacija bila u Klivlendu, a oni rade 5.000 operacija na otvorenom srcu i najveći broj tih ponovljenih operacija, pitali su za naše brojke. Bili su iznenađeni kad su čuli koliko operacija radimo i rekli su nam da smo u rangu Mejo klinike. Mejo klinika je najveća u svetu, ona u svom sastavu ima veliki broj klinika, Klivlend je bolji od kardiološkog dela od Mejo klinike, ali taj kardiološki deo Mejo klinike je najveći na svetu. Kad sam bio u Parizu u "Žorž Pompiduu" i "San Donatu", shvatio sam da radimo više od njih. Gledajući naše prostorne i ostale kapacitete, način finansiranja i rada, organizaciju, mislim da ni po efikasnosti, ni po čemu drugom ne zaostajemo za njima. Ne vidim ni da su u planiranju, organizaciji, optimizaciji, bolji od nas. Išao sam tamo i da sebe i svoje menadžerske sposobnosti testiram, verujte mi, kad smo mi pričali oni su to zapisivali, a kad su oni pričali nama, shvatio sam da sam ja to svojim saradnicima već odavno rekao - priča profesor.

On kaže da je potencijal "Dedinja" prepoznala i Svetska banka (pogledati antrfile), a da ove inostrane posete su im služile da vide "gde je Institut u svetu", jer odavno znaju gde su u Srbiji. Pravi poređenje između pomenute Mejo klinike i "Dedinja".

- "Dedinje 2"  gotovo je u istom rangu, oni su zemlja sa višim stepenom razvoja, sa višim ulaganjem u zdravstvo, tako da već ima stvari koje ovde treba ubacivati. Ali, verujem da ćemo zahvaljujući ovoj stručnoj i naučnoj saradnji sa strancima, nastaviti da se razvijamo. Jer ćemo da vodimo računa, kad recimo potpišemo sa njima ugovore o naučnoj saradnji,  kad se udružimo, da dobijamo i deo aparature. Ne možete da sarađujete sa nekim iz Premijer lige, a da ste vi zonska liga, ne ide. Ipak, najvažnije je da imamo ljudski potencijal odnosno stručni, sve ostalo se, kao što je aparatura, da "podesiti" kako bi ta saradnja mogla da bude na najvišem novou - jasan je Bojić.

Kaže da u ovom kontekstu "možemo da razgovaramo kako će 2024. godina da izgleda na Institutu Dedinje", a da joj se on baš raduje. 

Foto: ST/Nemanja Pančić

 

- Radujem joj se, kao što se radujem i nadam da će predsednik Aleksandar Vučić ispuniti obećanje, dato na proslavi godišnjice Instituta ove godine, da će stara zgrada biti renovirana, 45 godina je stara, liftovi su takvi da se delovi za njih više ne proizvode... Neretko se dešava, da pored svog ovog sjaja i luksuza u Dedinju II, u staroj zgradi da pacijente ručno prenosimo iz jednog dela Instituta u drugi. Ne žalimo se, ali verujemo da ako se taj deo renovira, kao i onaj drugi rađen 1997. godine, uz sve ovo što trenutno radimo, da za Institut "Dedinje" neće biti više nikakvih problema - zaključuje profesor Milovan Bojić.

Celokupan razgovor sa profesorom Bojićem možete pogledati u videu na početku teksta, a intervju sa jednim od najboljih svetskih kardiohirurga mlađe generacije, Igorom Živkovićem, koji je na "Dedinju" prvi u svetu nekom pacijentu ugradio mikro bajpas bez presecanja grudne kosti, možete pročitati na ovom linku.

Bonus video