NEMA NAZAD: POČELA ELEKTRIFIKACIJA SEKTORA TRANSPORTA: Litijum-jonske baterije u svakom autu do 2035.

Evropska unija (EU) odlučna je da potpuno elektrifikuje sektor transporta, za šta je neophodno da osigura kapacitete za skladištenje energije iz obnovljivih izvora. Toga nema bez litijum-jonskih baterija, pa EU ostvaruje ambiciozan plan uspostavljanja sopstvene proizvodnje gradnjom fabrika i gigafabrika, što države članice nastoje da iskoriste za privlačenje dodatnih investicija i pozicioniranje u novom industrijskom lancu koji će još dugo biti ključan.

AMBICIOZNI CILJEVI

Zeleni industrijski plan EU fokusira se na stvaranje povoljnog okruženja za gigafabrike baterija. Cilj mu je da pojednostavi proizvodnju i distribuciju baterija širom Evrope putem predvidljivih propisa, poboljšanog pristupa finansijama, boljeg razvoja veština i otpornih lanaca snabdevanja.

Da bi obezbedila održivo snabdevanje kritičnim sirovinama za proizvodnju baterija (litijum, nikl, kobalt), EU je donela predlog zakona čije se usvajanje očekuje tokom ovog meseca. Njim se pred EU postavljaju ciljevi, kao što su nabavka najmanje 10 odsto godišnje potrošnje ekstrakcijom, 40 procenata preradom i 15 odsto recikliranjem. Takođe ima za cilj da smanji zavisnost od trećih zemalja, ograničavajući nabavku na najviše 65 odsto godišnje potrošnje EU svake strateške sirovine.

Osim toga, usvojena je i kompletna nova regulativa, koja nameće stroge obaveze u pogledu smanjivanja uticaja proizvodnje litijum-jonskih baterija na životnu sredinu.

Foto: Printskrin

 

ČISTIJE TEHNOLOGIJE

Evropa nastoji da smanji zavisnost od baterija proizvedenih u Kini, ali istovremeno pokušava da se nadmeće sa SAD, koje, zahvaljujući visokim subvencijama, trenutno prednjače u odnosu na EU. Naime, u Evropi je planirana gradnja oko 50 fabrika litijum-jonskih baterija do 2030. Evropa može da obezbedi oko 10 odsto svojih potreba za niklom i kobaltom 2030. U slučaju litijuma, posebno zahvaljujući čistijim tehnologijama, može se zadovoljiti polovina potreba Evrope. Zato su predložene ključne mere, među kojima se izdvajaju postupno ukidanje motora na unutrašnje sagorevanje 2035. za nove automobile i kombije i sličan rok za kamione, kao i dodatno finansiranje na nivou EU.

Foto: AP Rich Pedroncelli

 

Takve okolnosti podstiču sve intenzivnija ulaganja u gigafabrike za proizvodnju litijum-jonskih baterija i evropske zemlje nastoje da privuku dodatne investicije. Ovakav trend veoma uspešno koriste i zemlje u okruženju Srbije. Prva među njima je Mađarska, koja je na evropskom nivou postigla izuzetan uspeh i u narednih 10 godina može da postane jedan od ključnih igrača na evropskom nivou.

I KOMŠIJE HVATAJU KORAK

Sledi Rumunija, koja je takođe počela da proizvodi litijum-jonske baterije i već postoje planovi za novu fabriku u blizini Temišvara. U Hrvatskoj kompanija "Rimac" razvija jednako automobilske i stacionarne baterije, a u Sloveniji bi 2024. u mestu Prevalje trebalo da počne rad prva gigafabrikea za proizvodnju litijum-jonskih baterija.
Slične inicijative postoje i u Srbiji, pa već imamo kompaniju "ElevenEs", koja je u Subotici prva počela proizvodnju LFP (litijum-ferofosfatnih) baterija u Evropi. U Ćupriji je najavljeno otvaranje fabrike baterija Slovačke kompanije "Inobat".

Foto: Printskrin/youtube

 

KOMPANIJA "ELEVENES" U SUBOTICI PRVA POČELA PROIZVODNJU LFP BATERIJA U EVROPI

Mrtva trka EU s Kinom i SAD

Evropska klimatska pravila dovela su do toga da je Stari kontinent donedavno bio lider u globalnim investicijama u čistu tehnologiju. Desetine milijardi evra su uložene u proizvodnju električnih vozila (EV), baterija i komponenti. Rezultat toga je da je više od polovine litijum-jonskih baterija (LIB), korišćenih 2022. u EU, bilo proizvedeni unutar Unije. Ipak, Kina je ostala dominantan proizvođač, a američki zakon o smanjenju inflacije predviđa ulaganje od najmanje 150 milijardi dolara u komponente baterija i metala proizvedenih u SAD (ili prijateljskim zemljama), što brzo menja pravila igre.

BONUS VIDEO