"SADA JE SVE KASNO, MAKAR SU OTIŠLI ČASNO"! Pesnička štafeta ove godine posvećena deci iz "Ribnikara"

 Ova manifestacija ima za cilj podsticanje kreativnosti i ljubavi prema poeziji kod dece. Učenici napišu više od 2.000 pesama koje predstavljaju svojevrsni izraz njihovih misli, osećanja i doživljaja.

Ove godine, Pesnička štafeta je bila odložena zbog tragedije koja se dogodila u OŠ "Vladislav Ribnikar" i selima Malo Orašje i Dubona. Deca su zamoljena da sačuvaju pesme koje su napisali, kako bi se moglo odati počast žrtvama naknadno.

Manifestacija je održana u septembru, ali su teme pesama dobile tamne tonove. Deca su, više nego ikad pre, pisala o usamljenosti, strahu i smrti. Neki od učenika su se posebno osvrnuli na tragično stradanje nedužnih drugara.

Javniservis je dobio saglasnost da objavi neke od pesama koje su nastale nakon tragedije. U jednoj pesmi se spominje osam ptića koja su ostala bez krila, simbolizujući decu koja su izgubila život.

Druga pesma ističe tugu i bol roditelja koji će dočekati samo prazna mesta u svojim domovima. Postoje i pesme koje naglašavaju važnost ljubavi, vere i nade u teškim vremenima.

Osam

(Pesma je nastala u periodu između 3. i 15. maja, dok se jedna od devojčica, žrtva masakra u “Ribnikaru” još uvek borila za život)

Pao je mrak

Кad svanulo je tek.

Osam ptića ostalo je bez krila,

A tek je započelo svoj let.

Osam je majčinih zagrljaja ostalo prazno,

Osam očeva više nisu ničiji heroji.

Mnogo je prijateljstava nestalo u minuti.

Smeh njih osmoro više se neće više čuti.

Ovo majsko jutro rodilo je tugu.

Nešto je pošlo po zlu,

Mladost stramputicom ide,

Кao u najstrašnijem snu,

Svuda se suze vide.

Osam je ptića ostalo bez krila,

A tek je započelo svoj let.

Jadranka Radonić VIII1, OŠ “Miloje Čiplić”, Novi Bečej

Tada je sve počelo

Sedmi su razred, čekaju srednju školu,

A roditelji to dočekaće u tuzi i bolu.

Ove godine na more neće ići,

Jer kasne iz škole i nikad neće stići.

Tog dana deca su majke ostavila,

A Srbiju empatija tada je napustila.

Imamo svi mnogo loših mana,

Ali zašto baš decu tog kobnog dana.

Sada njihova braća i sestre pate,

Jer su izgubili nekog dragog, kog ne mogu da vrate.

Sutradan Mladenovac je nastradao,

Ovde sve počinje, gore nego pakao.

Ovo je početak jedne ružne priče

I znam da ovde tužan kraj niče.

Dete treba u školu ući

A pita se hoće li se vratiti kući.

Nadam se da je ove tužne priče kraj,

A ti ubico tada se kaj.

Katarina Protić VII4, OŠ „Žarko Zrenjanin“ Zrenjanin

Vera

Svanulo je jutro rano

Prvom zorom okupano.

Sva su deca počela da se bude

Jer je to tako normalno i treba da bude.

Nakon praznika oko Prvog maja

U školskom dvorištu se čula graja.

Pričali su se vicevi kao iz šale

I dešavale se nezgode vrlo male.

Kovali su se pravi planovi

Kako poslednja lekcija iz istorije da se ponovi.

Utom, kao grom iz vedra neba,

Desilo se ono što najmanje treba.

Pucanj pištolja je odjekivao školom,

A nas sve je tuga obavila bolom.

Živote izgubljene niko ne može da vrati,

Ali kako roditeljsko srce to da shvati.

Ostaje nam samo vera i nada

Da više niko neće tako da strada.

Svačiji život je zlata vredan

Jer je on jedini, samo jedan.

Zato čujte, reći ću još samo ovo,

Ljubav, vera i nada će napraviti čudo novo.

Mila Bandulj, VII razred, OŠ”Veljko Đuričin”, Jarkovac

Crni svet

Ovaj svet

Nije toliko lep.

Danas se deca vole,

A sutra uništavaju jedni drugima snove.

Danas deca čitaju bajke,

A sutra jedni drugima vređaju majke.

Kada nekome krene na bolje,

Neko poželi da mu bude gore.

Ispratiš decu u školu,

Ali ne znaš da li će doživeti godinu novu.

Anđeli su sada oko nas

I žele nam svima spas.

Mali anđeli su na nebu

I imaju pogled na celu zemlju.

Tijana Kemera VI2, OŠ „Dr Boško Vrebalov“, Melenci

3.5.2023.

Dana trećeg petog dvadeset i treće

Palile su se sveće i izjavljivalo saučešće.

Devet mladih duša je palo,

I svima je srce stalo.

Sada sveće gore

A suze liju dole,

I sve nas srca bole.

Na ulici će se čuti plač a ne kikot,

Zato što je od mladih otišao život.

Svi ti topli domovi razni

Će postati hladni i prazni.

Sve te porodice tužne,

Nikome nisu bile dužne.

Sada je sve kasno,

Barem su otišli časno.

Uroš Milojević, VIII2 , OŠ „Dositej Obradović“, Zrenjanin

TEKST JE PREUZET SA JAVNISERVIS.NET

BONUS VIDEO