ZLOČINI ALBANSKIH TERORISTA O KOJIMA SVET ĆUTI: Prestali su da ga tuku tek kad je izgubio svest, kada je izgledalo da su ga ubili od batina

 Nakon izbijanja konflikta, Vojko, zajedno sa suprugom Vericom i sinom Ivanom, putovao je autobusom za Beograd 29. juna 1998. godine. Njih troje su posedovali kanadsku vizu i pripremali su se za napuštanje regiona.

Na putu prema Prizrenu, autobus je zaustavilo troje muškaraca, od kojih je jedan nosio maskirnu uniformu sa oznakom tzv. OVK na kapi.

Ovi muškarci su legitimisali putnike na prednjim sedištima, a među njima i Vojka i njegovog sina Ivana. Takođe, dvojica mladića, koji će kasnije biti identifikovani kao Željko Ćuk i Stamen Genov, su bili među putnicima. Ovi ljudi su odvedeni u selo Lapušnik, gde su smešteni u podrum kuće koja je služila kao zatvor tzv. OVK.

Stamen Genov je pretrpeo kontinuirano zlostavljanje od strane svojih kidnapera, naročito zbog vojne knjižice koju su pronašli kod njega. Genov je doživeo teške povrede i bio je u strašnim bolovima. U jednom trenutku, molio je Vojka da ga udavi, tražeći olakšanje od neizdrživih patnji. Mučitelji su prestali s mučenjem tek kad je Stamen izgubio svest, ostavljajući ga gotovo mrtvog.

Vojko je takođe bio svedok kada su stražari tukli druge mladiće, Albance, koje su sumnjali da imaju veze sa srpskom stranom.

Nakon nekog vremena, jedan od vojnika koji je delovao kao komandant saopštio je Vojku i Ivanu da će biti pušteni, ali da prvo moraju dati izjavu, pismeno i pred kamerom, tvrdeći da su tretirani korektno i da nisu zlostavljani. Vojko i Ivan su to učinili, nakon čega su predati predstavnicima Međunarodnog Crvenog Krsta.

Nažalost, Stamen Genov i ostali zatočenici iz podruma nikada nisu viđeni ili pronađeni. Njihova imena se nalaze na spisku 22 žrtve logora Lapušnik.

BONUS VIDEO