REČI KOJE KIDAJU DUŠU: Srbija se seća streljanih kragujevačkih đaka, ovo su njihove poruke "NA POSLEDNJEM ČASU"!
Ukupno je ubijeno 217 maloletnih osoba. Najmlađi stradali dečak imao je samo 11 godina i 11 meseci.
Na današnji dan, pre 82 godine nemačke okupacione snage u Kragujevcu streljale oko 3.000 nedužnih civila, među kojima je ubijeno i 300 đaka i nastavnika Muške gimnazije. Na njihovo stradanje podsećaju nas i 42 oproštajne poruke nekolicine njih koji su uspeli da pronađu olovku i na parčetu papira, poleđini fotografija ili dokumenata koje su imali pri ruci svojim voljenima napišu poslednje "zbogom".
Oproštajne poruke se u originalu čuvaju unutar memorijalnog muzeja "21. oktobar" u Šumaricama, a ovo su samo neke od njih:
"Mila Ružice, oprosti mi sve na poslednjem času. Evo ti 850 dinara, tvoj Boža", napisao je na poleđini radničke knjižice majstor Božidar Milinković.
Otac i sin, Nikola i Aleksandar Simić, streljani su zajedno. Nikola, inženjer, u svojoj poruci kaže: "Ja i Aca odlazimo zajedno. Ljubi vas otac, živite u slozi."
"Srca moja i duše male. Miro, poljubi decu umesto mene. Slušajte mamu, deco, i čuvajte se. Ljubi sve vaš tata Laza"
Radnik Lazar Petrović ostavio je na poleđini stare dopisnice poruku: "Draga Lelo, Seko i Bato, kucnuo je zadnji čas, oprostite svom tati. Ljubi vas sve Lazar. Htedoh se slikati s tobom Lelo, ali ti odgodi. Žao mi je."
"Pozdravlja vas sve Aca. Pozdravite moju drugaricu Danicu", napisao je Aleksandar, osamnaestogodišnji gimnazijalac.
"Zbogom, Mico, ja danas pogiboh. Zbogom, sine, poslednja mi misao na tebe. Budi sretan, sine, i bez mene", oprostio se od supruge i sina Radislav Simić.
Gimnazijalac Pavle Ivanović, streljan 20. oktobra, pisao je ocu, ne znajući da je on već u topovskim šupama i da će biti streljan samo dan nakon njega: "Tata, ja i Miša smo u topovskim šupama. Donesi nam ručak, neki džemper i neki ćilim. Donesi nam u teglici pekmez. Paja. Tata idi kod direktora ako vredi."
"Dragi tata i mama, pozdrav, poslednji put. Ljubiša", poruka je 17-godišnjeg gimnazijalca Ljubiše Jovanovića koju je majci i ocu napisao, neposredno pre nego što su ga izveli pred streljački vod.
Njegov otac poruku nikad nije pročitao, jer je i on, što Ljubiša nije znao, bio zarobljen i streljan istog dana.
Knjigovođa Jakov Medina, ostavio je kratku poruku, iza koje se krije čitava tragedija nesrećnog naroda. Medina je svojim najmilijima napisao samo ove četiri reči: "Lebac sutra nemojte poslati".
Ubijeno 217 dece
Streljanje je bilo odmazda za pogibiju deset i ranjavanje 26 nemačkih vojnika u napadu partizana 16. oktobra 1941. na Treći bataljon 749. pešadijskog puka Vermahta. Pred streljački vod Kragujevčani su izvedeni prema naredbi koja je propisivala streljanje 100 Srba za jednog ubijenog i 50 za jednog ranjenog nemačkog vojnika.
Odmazda je prvo izvedena 19. oktobra u okolnim selima, 20. oktobra je počela u Kragujevcu, a đaci gimnazije od petog do osmog razreda streljani su sa svojim nastavnicima 21. oktobra. Jedan od njih, koji je zagrlio dete koje je stajalo pored njega, pre nego što su ga meci presekli po telu, izgovorio je: "Pucajte, ja i dalje držim čas!".
Ukupno je ubijeno 217 maloletnih osoba - 60 učenika gimnazije i 134 maloletnika koji nisu išli u školu, kao i 23 dece ispod 15 godina starosti uglavnom romske nacionalnosti. Najmlađi stradali dečak imao je samo 11 godina i 11 meseci.
Rafali su počeli 21. oktobra u sedam sati ujutru i čuli su se neprekidno do 14 časova.
KRVAVA BAJKA
Pesnikinja Desanka Maksimović napisala je 1941. godine, pošto je čula detalje masakra u Kragujevcu, pesmu "Krvava bajka".
Pesma je objavljena tek nakon završetka Drugog svetskog rata i smatra se jednim od najsnažnijih poetskih dela inspirisanih ratnim zbivanjima:
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka u jednom danu.
Iste su godine svi bili rođeni,
isto su im tekli školski dani,
na iste svečanosti zajedno su vođeni,
od istih bolesti svi pelcovani,
i svi umrli u istom danu.
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka u jednom danu.
A pedeset i pet minuti pre smrtnog trena
sedela je u đačkoj klupi četa malena
I iste zadatke teške
rešavala:koliko može
putnik ako ide peške...
i tako redom.
Misli su im bile pune istih brojki,
i po sveskama u školskoj torbi
besmislenih ležalo bezbroj petica i dvojki.
Pregršt istih snova i istih tajni
rodoljubivih i ljubavnih
stiskali su u dnu džepova.
I činilo se svakom da će dugo,
da će vrlo dugo, trčati ispod svoda plava
dok sve zadatke na svetu ne posvršava.
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu
umrla je junačkom smrću
četa đaka u istom danu.
Dečaka redovi celi uzeli se za ruke
i sa školskog poslednjeg časa
na streljanje pošli mirno
kao da smrt nije ništa.
Drugova redovi celi
istog časa se uzneli
do večnog boravišta.
Bonus video:
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)