DOMAR IZ ŠKOLE "25.MAJ" ŽIVEO JE U NELJUDSKIM USLOVIMA SA NEPOKRETNIM SINOM: Bivši učenici mu VRATILI OSMEH na lice i renovirali potpuno njegov dom (VIDEO)

Dimitar Marinko je svoj radni vek posvetio brizi o istoj školi u kojoj su ga nekada učili. Nakon dugogodišnjeg truda i rada kako bi podigao porodicu i sagradio svoj dom, suočio se s teškom situacijom u svojim osamdesetim godinama. Tada se posvetio brizi o svom teško bolesnom i gotovo potpuno nepokretnom sinu, suočavajući se sa životnim uslovima koji nisu bili dostojni čoveka.

Bivši učenici te iste škole, kada su saznali za patnje svog voljenog domara, odlučili su da se udruže kako bi mu pomogli. Jednostavan post na Facebooku bio je dovoljan da okupi ove bivše đake i inspiriše ih na delovanje.

Učinili su sve što su mogli da pomognu, pružajući finansijsku podršku i donirajući građevinski materijal. Oni koji su imali vreme i veštine radili su na renoviranju Dmitarove zapuštene kuće, dovodeći je u stanje koje je bilo dostojno čoveka. Pogled koji je Dmitar bacio na njih kada su se pojavili ostati će urezan u njihovim sećanjima zauvek. Dmitar, s druge strane, nije mogao da sakrije suze sreće i zahvalnosti kada je video da ga njegovi bivši učenici nisu zaboravili.

Ova priča je primer prave humanosti i zajedništva. Bivši učenici su pokazali da je ljubaznost, briga i saosećanje prema drugima osnova ljudskosti. Njihova nesebična pomoć Dimitru Marinku je dokaz da se dobra dela mogu širiti i inspirisati druge da čine isto.

- To mi je jako veliko iznenađenje i drago, ovo su suze od radosti. Ja sam radio dok sam mogao i privatno i svakako da bih decu podigao i kuću sagradio. Po 14 časova ovo sam znao da radim - kaže Dmitar za "TV Subotica".

Foto: youtube.com/TV Subotica

 

Dimitar Marinko, iako ima 85 godina, nije otišao u zasluženu penziju. Naprotiv, obavlja posao koji je izuzetno naporan i zahtevan - brine se neprestano o svom teško bolesnom i gotovo potpuno nepokretnom sinu. Iako su uslovi u kojima obavlja ovu brigu često teški i nepravedni, Dmitar nikada ne čujete da se žali.

On je posvećen svom sinu i ne namerava da ga ostavi ni pod kojim uslovima. Njegova predanost i ljubav prema svom detetu nadmašuju sve prepreke i poteškoće koje mu život stavlja na put. Dimitar oseća da je njegova uloga kao oca da bude uz svog sina i brine o njemu sve dok je on sam živ.

Ova priča govori o neverovatnoj snazi ljudske ljubavi i posvećenosti. Dimitar Marinko je primer istinske roditeljske predanosti, koji nije izabrao lakši put, već je odlučio da se bori za svoje dete i brine o njemu bez obzira na sve. Njegova priča nas podseća na važnost porodičnih veza i podrške u teškim trenucima života.

- Ja ga negujem i masiram, tako da je sada u jako dobroj snazi, ali nije mogao ni kašiku da podigne. Osamnaest meseci ga negujem - kaže čika Dmitar.

Za nevolju voljenog čika Dmitra prvi je saznao komšija Jovica Marcikić.

- Pamtim kad sam ja bio učenik, bio sam jedna od poslednjih generacija kada je on radio u školi. I pamtim taj osmeh za svako dete. Ako bi neko razbio prozor, čika Dmitar ne bi vikao na decu. Ja danas radim u prosveti i moji učenici se mene sete. I ja sam se setio njega - kaže Jovica kroz suze.

Na kući koja nikada nije doživela renoviranje, prvo su se suočili s najhitnijim problemima. Prvi korak bio je krečenje kako bi se osvežio izgled kuće. Osim toga, bilo je neophodno nabaviti drvo za grejanje i novi nameštaj kako bi se poboljšala udobnost života Dmitra i njegovog sina. S obzirom na to da se bližila zima i da je očuvanje toplote i udobnosti u kući bilo od suštinskog značaja, nabavljena je i nova crepna peć.

Foto: youtube.com/TV Subotica

 

Ovi koraci u renoviranju Dmitarove kuće predstavljaju veliku promenu u njihovim životima. Krečenje i nabavka novog nameštaja dodali su novu svetlost i svežinu njihovom domu, pružajući im prijatniji i lepši ambijent za svakodnevni život. Nabavka drva i nove crepne peći omogućili su im da se pripreme za hladne zimske dane i osiguraju toplinu u svojoj kući.

Branka Šokčić, jedna od bivših učenica ove škole, kaže da se trude da svom voljenom domaru što više olakšaju život.

- Kad sam ušla posle toliko godina i kad sam ga videla u životu ne pamtim da sam videla takav osećaj u očima. Znači i radost i tugu, to je meni, ja ne znam da opišem, koliko se on obradovao kad smo mi došli. I eto mi se trudimo da odradimo to što je najbitnije i najpotrebnije što se tiče njega. Da mu olakšamo, jer ipak je sin bolestan, a on je stvarno star - kaže Branka Šokčić.

Iako je možda u godinama, čika Dmitar nikada neće biti zaboravljen, jer njegova priča pokazuje da solidarnost među komšijama i nekadašnjim drugovima nikada neće izbledeti. Nastavljajući da mu pružaju podršku i posetu, ljudi su odlučili da ne staju tu. Upravo suprotno, već se priprema nova radna akcija kako bi se završili preostali radovi na kući.

Ova priča je svedočanstvo o snazi zajedništva i volje ljudi da pomognu onima kojima je pomoć potrebna. Solidarnost i briga za čoveka u nevolji su vrednosti koje nikada ne stare. Čika Dmitar će nastaviti da oseća toplinu podrške svojih komšija i nekadašnjih drugova, dok zajedno rade na poboljšanju njegovih životnih uslova. Njihova predanost i spremnost da nastave sa pomaganjem su inspiracija za sve nas da se trudimo da budemo bolji komšije i prijatelji.