U SRBIJI HARAJU OPASNE PREVARE, MNOGI NE ZNAJU, A STROGO JE KAŽNJIVO: Daš prazan ček od 5.000, a na ruke ti isplate 4.500?

Iako je kreditiranje mimo banaka i pojedinih institucija zabranjeno, zalagaonice u Srbiji već godinama daju zajmove svojim klijentima tako što im u zamenu za prazan ček daju novac uz nemalu proviziju.

Praktično, za ček u vrednosti od 5.000 dinara oni su spremni da vam daju 4.500, a vi ste u obavezi da se nakon mesec dana pojavite i otkupite taj ček po originalnoj vrednosti, prenosi Informer.

Ove usluge su vrlo lako dostupne, dovoljno je da se na internet pretraživač ukuca "zalog novca" i izađu nazivi mnoštva zalagaonica. Takođe, oglasi se mogu videti i na ulicama ili izlozima lokala.

Ove usluge koriste razni slojevi društva: od običnih ljudi do poslodavaca koji tako isplaćuju radnike. Najčešći razlog unovčavanja čekova je to što ljudima zafali novca pred kraj meseca da bi platili račune ili osnovne životne nemirnice dok ne legne plata.

Takođe, time pokrivaju ratu za letovanje ili dečju ekskurziju, ali i ratu kredita ukoliko je potrebno hitno odneti novac u banku.

Princip "keš-ček" kažnjiv zakonom

Zalagaonice funkcionišu po principu uzimanja provizije za ček ili predmet koji "čuvaju". Naime, za ček od 5. 000 dinara provizija je najčešće 10 odsto, odnosno 500 dinara. Za ček te vrednosti, u zalagaonici će vam dati 4.500 dinara, ali ćete vi posle mesec dana morati da vratite pun iznos od 5.000 dinara. Ukoliko ljudi u dogovorenom vremenu ne otkupe svoj ček, svaka zalagaonica ima svoju politiku regulisanja naplate, ali najčešće:

* Naplaćuju sredstava preko banke

* Klijent plaća 500 dinara za svaki mesec sledeći produživanja duga

Ovakav način dolaska do novca je mnogima najbrži i najlakši jer nema odlaska u banku, papirologije, proveravanja keditne sposobnosti i čekanja u redovima, a ipak možete biti odbijeni. Rizik jeste veći, ali su ljudi spremi da to podnesu zbog težine situacije u kojoj se nalaze.

Zvaničan stav NBS jeste da je takav postupak krivično delo i predstavlja neovlašćeno kreditiranje. Kao takvo, svako unovčavanje čekova preko posrednika, zalagaonica, menjačnica ili trećeg lica, nije dozvoljeno.

Tužilaštvo ima nadležnost da utvrđuje odgovornost vlasnika firmi koje se bave time, dok NBS naglašava da ona ne daje zalagaonicama dozvolu za rad. U Srbiji se davanjem kredita mogu bavaiti samo banke i određenje institucije čiji je rad određen tačnim uslovima ili zakonom. Prekršaj neovlašćenog davanja kredita i izdavanje platnih kartica se, prema Zakonu o bankama, reguliše kaznom zatvora od tri do pet godina, navode u NBS.

Zvanična statistika pokazuje da je u Srbiji u 2022. godini realizovano oko 21, 4 odsto manje čekova nego u 2018. godini, ali to suštinski ne ugrožava opstanak ovog biznisa.

Primamljive internet ponude

Na brojnim stranicama koje se mogu naći na internetu, vidi se da pored unovčavanja čekova, pružaju različitu vrstu usluga: zalog dragocenoti, zlata, tehnike, nekretnina, vozila, pa čak i životinja. Što se tiče novčanih pozajmica, svi naglašavaju isplatu odmah.

Nekoliko zalagaonica koje smo kontaktirali nisu želeli da razgovaraju, dok su nam u jednoj beogradskoj ipak potvrdili da čekove unovčavaju po proviziji od 500 dinara mesečno. Potrebno je, naravno, upisati datum na čeku, kako bi on bio validan.

Prosečna vrednost po realizovanom čeku u 2022. godini, prema podacima NBS, iznosila je 4.600 dinara. Pretražujući oglasne stranice, mogu se uočiti ponude za unovčavanje čekova za 4.700 dinara, a u rođendanskom mesecu klijenta i do 4.800 dinara. Broj čekova koji se mogu uzeti je neograničen, a zajmodavci idu dotle, da nude uslugu kurira koji donosi novac na kućnu adresu. Takođe, ček može i da se pošalje lično, a neki imaju posebne ponude za pozajmice penzionerima.

Davanja novca i predmeta pod kamatu datira od najranijih vremena. Kako se oduvek vezivao za aktivnosti "ispod radara", transakcije su se obavljale na skrivenim mestima i u najvećoj tajnosti. Danas je sve transparentnije, zalagaonice se nalaze u centru grada, ali se diskrecijom i dalje hvale prilikom reklamiranja svojih usluga.

Jedan takav preduzetnik iz Nemačke, čija privatna zalagaonica postoji preko 25 godina, rekao je da se svojim mušterijama ne javlja na ulici, kako bi im zaštitio identitet. Rekao je da mu dolazi mnogo novih klijenata, srednje klase i studenata, što je snažan pokazatelj krize.

Zanimljiv je podatak da je prva zalagaonica u Nemačkoj osnovana je pre skoro pola milenijuma, tačnije 1560. godine u Hamburgu. Trenutno ih tamo ima preko 250, dok NBS nema podatak o broju ovih ustanova u Srbiji jer nije nadležna za njihovu kontrolu.

BONUS VIDEO: