Krojač po svačijoj meri

Dok govori o suprugovom i svom preduzetničkom putu, Ana Jovanović slika je i prilika nekoga ko uživa u onome što radi, i ko se nalazi baš na onom mestu koje mu pripada i gde treba da bude.

Nakon dvadeset godina iskustva preduzetničke „vožnje“, Ana zvuči kao da prepričava vrckaste događaje sa maturantske ekskurzije pre nego da govori o ozbiljnim i formalnim izazovima koje ova priča sa sobom nosi. Tajna je izgleda u tome što preduzetništvo vidi kao nešto „predivno“ i napominje da  sada ne bi mogla da se zamisli nigde drugde.

Sve je počelo još 2003. godine kada je poželela da ispod onoga što je radila za druge, vidi svoj potpis. Kao poznavalac marketinških prilika i neko ko ume da postavi biznis, udružila je snage sa suprugom, stručnjakom u IT oblasti, tako je nastala „Krojačeva škola“. 

Krenuli su iz svog stana sa skoro nikakvim početnim kapitalom, ono što je bio njihov bek ap je znanje! Komentari okoline saglasili su se oko jednog – da nisu normalni.

Daju firmi nepopularno ime, školuju sopstvenu konkurenciju... i još štošta što posmatračima nije bilo jasno. Ali kako je hazarder po prirodi, Ana kaže da se nijednog trenutka nisu plašili, znali su da u ovako rodnoj zemlji neće ostati gladni, a sve ostalo će nekako pregurati.

Problemi su problemi, kako dnevni tako i oni egzistencijalni, i iako ne voli da ih ulepšava kojekakvim nazivima, vremenom su oni zaista postali samo izazovi , i to oni posle kojih se ide na gore, posle kojih se napreduje.

Posle dve decenije postojanja vrednost koju izdvaja ista je kao i prvog dana kada ih je bilo samo dvoje, primarna vrednost su ljudi! Iako je kompletna platforma digitalna, onlajn, posebna pažnja posvećena je tome da korisnici ne stiču utisak da je sve automatizovano, već da iza tih platformi stoje ljudi kojima je zaista stalo do njih, i koji to potvrđuju pružajući ne samo znanje, već i energiju i posvećujući pažnju svakom detalju. 

Kako Ana kaže, svaka preduzetnička priča je donekle ista, svaka mora da prođe kroz taj jedan  šablon, a kada pregurate sve „dečije bolesti“, onda je trenutak da zastanete i kažete „ok, sada je vreme da napravim pare“. Na tom putu, ističe, dobro je imati partnera, a ako ste potuno sami strukovna, udruženja mogu biti od velike koristi.