GODIŠNJICA SMRTI PATRIJARHA PAVLA: Na Kosmetu je proveo 33 godine, a OVAKO je govorio o srpskom narodu! (FOTO,VIDEO)

U narodu će ostati upamćen po skromnom duhu, svojoj nesalomivoj veri i revnosti, kao i po mudrošću kojom je vodio Crkvu u teškim vremenima.

Patrijarh se upokojio u snu u 95. godini života, a sahranjen je četiri dana kasnije u manastiru Svetih arhangela u Rakovici, što je bila njegova lična želja.

Kraj njegovog odra u Sabornoj crkvi prošlo je više od pola miliona ljudi. Reka vernika tekla je u mirnoj i dugoj povorci da svog voljenog Patrijarha isprati na večni počinak.

Biografija Patrijarha Pavla

Rođen je kao Gojko Stojčević, 11. septembra 1914. godine u selu Kućanci, koje je tada pripadalo Austrougarskoj, a danas se nalazi na teritoriji Hrvatske. Zamonašio se u manastiru Blagoveštenje 1948. godine, kada je dobio ime po apostolu Pavlu.

Foto: ST/N. PANČIĆ

Trenuci koji su obeležili život patrijarha

Patrijarh Pavle je rano ostao bez roditelja.

Nižu gimnaziju završio je u Tuzli, Višu gimnaziju i šestorazrednu Bogosloviju u Sarajevu, a Bogoslovski fakultet u Beogradu.

Od 1944. radio je kao veroučitelj i vaspitač u Banji Koviljači, u Domu za decu izbeglu iz BiH.

Zamonašio se 1948. u manastiru Blagoveštenje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri i dobio ime Pavle

Za episkopa raško-prizrenskog izabran je 29. maja 1957.

Lik i delo srpskog patrijarha

Njegova soba u Patrijaršiji bila je do te mere skromna da je podsećala na monašku keliju, a oni koji su živeli u patrijarhovo vreme su često imali priliku da ga sretnu u šetnji na Kalemegdanu, kao i kako sedi u gradskom prevozu i čita knjigu.

Srpski patrijarh postao je 1990. godine, kada je na tom mestu nasledio patrijarha Germana. 

Od njegovog dolaska na tron srpskog patrijarha, obnovljeno je i osnovano više eparhija. Obnovljena je Bogoslovija na Cetinju, 1992. godine. Godine 1994. otvorena je Duhovna akademija svetog Vasilija Ostroškog u Foči, a 1997. godine i Bogoslovija u Kragujevcu, kao odsek Bogoslovije Svetog Save u Beogradu.

Imajući u vidu zasluge patrijarha srpskog Pavla na naučnom bogoslovskom polju, Bogoslovski fakultet Srpske pravoslavne crkve u Beogradu, dodelio mu je, 1988. godine, zvanje počasnog doktora bogoslovlja.

Srpski patrijarh Pavle osveštao je i temelje Hrama Svetog Save na Vračaru, a tada se ovim rečima obratio prisutnima:

- Molimo se Gospodu da će radovi na dovršenju Spomen - hrama Svetog Save teći brže, a prilike u našoj Otadžbini iz dana u dan biti bolje.

Patrijarh Pavle proveo 33 godine na Kosmetu

Malo ljudi zna da je naš pokojni patrijarh Pavle proveo 33 godine u službi na Kosovu i Metohiji, prvo kao predavač u prizrenskoj bogosloviji, a potom i kao vladika raško-prizrenski od 1957. Tokom rada u južnoj srpskoj pokrajini zapisivao je opažanja i utiske kojima je svedočio.

- Poznato je da je u Dečane, ispod ćivota Svetog Stefana Dečanskog, zarad svojih nevolja dolazilo mnogo Albanaca, ponekad čak i u većem broju nego Srba. Desio sam se jednom u porti manastira i čuo razgovor kada je iz crkve izlazio Albanac sa majkom, ženom i bolesnim detetom. Jedan mladić, doseljenik iz Crne Gore, koji se tu zatekao, upita nesrećnog oca: „Šta ti ovde tražiš od našeg sveca?” „Ja nisam došao ni vašem ni našem svecu”, odgovori Albanac, „već svecu Božjem. A kad je Božji, onda je on i vaš i naš. Jer, da svetac misli ono što mislimo ja i ti, ne bi mu dolazili ni ja, ali ni ti.” Crnogorac ućuta, a Albanac mi priđe da traži blagoslov za dete - pisao je patrijarh Pavle.

Molio se za sve duše

Kada je kao vladika boravio na KiM, desilo se da ga je zaustavila naoružana albanska banda ili pripadnici OVK. O samom incidentu se ne zna mnogo, ali se pričalo da su mu zatražili da klekne i pomoli se za postradale Albance. On im je tada smireno odgovorio da se on klečeći moli u crkvi za sve postradale i nevine žrtve bez obzira na njihovu nacionalnost i veru. Tako je nepovređen uspeo da nastavi put.

O životu omiljenog srpskog patrijarha zna se dosta toga. Rano je ostao bez roditelja, pa je odrastao sa tetkom po ocu, koju je mnogo voleo i koja mu je zamenila roditelje. Imao je želju da postane lekar, ali su ga putevi naveli crkvi. Protivio se svakom luksuzu, bio je štedljiv, ali nikako škrt. Priča se da je patrijarh jednom prilikom ispred Patrijaršije video puno luksuznih automobila i upitao čiji su. Kada je dobio odgovor da su to vozila njegovih vladika, patrijarh je uzviknuo: „Bog te video, a čime bi se tek vozili da se nisu zavetovali na skromnost?”

''Deca gladna, a vi bacate hranu''

Jednom prilikom kada je završio sa jelom, uzeo je salvetu ispred sebe na kojoj je bilo nekoliko mrvica. Tiho je pokupio svaku mrvu i pojeo. Prisutni su šokirano upitali šta to radi, a on im je odgovorio: „Ne znate vi, deco moja, šta znači glad i koliko je dece širom sveta gladno, a mi bacamo hleb pored stola i u kontejnere. Nekima one predstavljaju život i nadu, a mi ih se tako lako odričemo. Setite se svaki put gladne dece širom Afrike i sveta kada vidite mrvice pored stola.”

Mural Patrijarhu Pavlu

Meštani Česterega želeli su da što veći broj ljudi čuje za njihovo mesto i da u njemu imaju nešto zbog čega bi svi imali želju da ih posete, te su došli na ideju da skupe dobrovoljan prilog i poruče mural posvećen jednoj od najomiljenijih ličnosti u novijoj srpskoj istoriji.

Nakon pošasti koronavirusa koja nas je zadesila, ali i rata u svetu, meštani ovog mesta želeli su da pošalju jednu grupnu poruku svetu, opredelivši se za svima poznatu rečenicu Blaženopočivšeg Patrijarha - Budimo ljudi!

Foto: Privatna arhiva

 

Mudri citati 

- Da je Bog hteo da čovek puši, ugradio bi mu odžak.

- Čuvajte i neprijatelje svoje i molite se za njih jer ne znaju šta rade.

- Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi.

- Pozvani smo da činimo saglasno svome zvanju, onoliko koliko možemo i koliko nam je Bog dao. Ni manje, ni više, a ono što mi ne uspemo da učinimo, to ostaje da učini Gospodin i nadopuni naše nedostatke.

- Čovek ne može birati vreme u kojem će se roditi i živeti. Od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi, ali od njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu: da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kojem narodu i od kojih roditelja.

- Da je i svima nama, kao ljudima i hršćanima, jasno načelo da “zlo dobra donijeti neće”, da je “krv ljudska hrana naopaka”, stvari bi išle srećnije.

- Kad se čovek rodi, celi svet se raduje, a samo on plače. Treba živjeti tako da, kad umre, celi svet plače, a samo on se raduje.

- Nama je bolje da nestanemo kao ljudi, nego da opstanemo, biološki da preživimo kao zločinci i neljudi.

- Naša je obaveza da pomažemo bližnjem u nevolji, ali ne čineći pri tom nikakvo nasilje, jer svako je slobodan da izabere da li će da krene putem spasenja.

- Smirenost je dakle, braćo i sestre, majka sviju evanđelskih vrlina, jer se Bog gordima protivi, a smirenim daje blagoslov.

- Prava vernost je ona koja je razumna, evanđelska, kao ova koju je pokazao Spasitelj.

- Mrtav je pred Njim onaj koji je grešnik, koji se ne kaje i koji u Njega ne veruje.

- Mnoge majke, koje nisu želele da imaju više od jednog deteta, danas čupaju kose i gorko ridaju nad izgubljenim sinovima, u ovim ratnim sukobima, proklinjući često Boga i ljude, ali pri tom zaboravljajući da optuže sebe što nisu rodile još dece da im ostanu kao uteha.

- Kada je sujeta prisutna onda dolazi do gordosti, svađe. Nije nesreća što mi imamo suprotna gledišta, jer se stvar mora sagledati sa više strana.

- A pred našim duhovnim očima da nam je sloga i evanđelska ljubav i da ih uzajamnim praštanjem čuvamo kao zenicu oka. Onome, pak, ko nas zlurado zapita ko je ovde ostao pobednik, a ko pobeđeni da znamo i mirno i jasno i sebi i njemu odgovoriti: Ovde su se srela braća koja su to bila i ostala.

Bonus video: