VRAĆANJE SATA SAT VREMENA OZBILJNO UTIČE NA ZDRAVLJE: Ovo su svi razlozi BESKORISNOG pomeranja vremena i zašto to još NIJE UKINUTO?

- Letnje računanje vremena u 2022. završava se u nedelju 30. oktobra u 3.00 sata, tako što se pomeranjem za jedan čas unazad vreme u 3.00 računa kao 2.00 sata - saopštila je Direkcija za mere i dragocene metale.

To nam je jedan od znakova da se zima bliži, a dani postaju sve kraći.

Iako se dan kada se satovi vraćaju unazad ponekad smatra dobrim jer ljudi dobijaju dodatni sat u krevetu, sistem pomeranja sata dvaput godišnje može da bude veoma zbunjujući.

Evropski parlament je 2019. godine izglasao da se ukine pomeranje sata nakon što je studija pokazala da bi 84 odsto ljudi u zemljama koje su učestvovale u letnjem računanju vremena želelo da se ono prekine.

Postoje i neki zdravstveni problemi povezani sa pomeranjem sata, jer su neke studije pokazale da to remeti prirodne cikluse sna u telu, što može uticati i na fizičko i na mentalno zdravlje.

Uticaj pomeranja vremena na fizičko zdravlje

Ljudski mozak ima biološki sat, poznat i kao cirkadijalni ritam, koji radi u ciklusu od 24 sata.

Bilo da dobijate dodatni sat ili gubite sat vremena sna, ovo uzrokuje poremećaj ciklusa spavanja i nekim ljudima može biti teško da se prilagode normalnom rasporedu, navode iz klinike "Mayo".

Foto: Shutterstock

Poremećen san, takođe, potencijalno može da dovede do većeg rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Studija iz 2019. godine koju su sproveli istraživači sa Harvardske medicinske škole i Opšte bolnice u Masačusetsu ispitala je uticaj nedostatka sna na srčane bolesti kod miševa. Utvrđeno je da su, nakon 16 nedelja, miševi kojima su ciklusi spavanja poremećeni razvili veće arterijske plakove u poređenju sa miševima sa normalnim obrascima spavanja.

Miševi sa nedostatkom sna takođe su imali duplo veći nivo određenih belih krvnih zrnaca u cirkulaciji i niže količine hipokretina, hormona koji igra ključnu ulogu u regulisanju stanja spavanja i budnosti.

- Čini se da je ovo do sada najdirektnija demonstracija molekularnih veza koje povezuju krv i kardiovaskularne faktore rizika sa zdravljem spavanja - rekao je dr Majkl Tveri, direktor Nacionalnog centra za istraživanje poremećaja spavanja u SAD.

Gubitak jednog sata sna tokom promene vremena u proleće povezan je sa porastom srčanih i moždanih udara. U Sjedinjenim Državama, bolnice prijavljuju 24-postotni porast slučajeva srčanog udara svake godine u ponedeljak nakon što se kazaljke pomere unapred.

Pomeranje kazaljki zbog teške zime 

Za razliku od prethodnih godina, ove se polemiše o ukidanju pomeranja kazaljki i zbog najave jedne od najtežih zima u poslednjih skoro 70 godina. Svi razmišljaju kako da uštede gas i struju i da bi možda ipak vredelo ukinuti periodičnu promenu računanja vremena i dodatno smanjiti potrošnju struje. Mnogi su na predlog odgovorili da od uštede nema ništa, jer ako mrak, recimo, pada u 16.30, a ne u 17.30 časova, znači da i kasnije sviće i da će ušteda "ispariti" u jutarnjim satima.

Kako je objasnio Slobodan Bubnjević, fizičar i naučni novinar Instituta za fiziku u Beogradu "sve je počelo kada je Rusija odustala od pomeranja sata, nakon studija koje su potvrdile da u toj zemlji nema očekivane uštede, a da stanovništvo doživljava stres tokom vikenda kad se vrši pomeranje".

- Podstaknute ovim primerom druge zemlje na severu kontinenta, gde su efekti ukaznog vremena zbog geografskog položaja manji, počele su da preispituju njegovu opravdanost - rekao je Bubnjević.

On je objasnio da u Srbiji ne postoji trenutno studija koja se bavila ovim pitanjem.

- Ima smisla na kraći rok produžiti period letnjeg vremena, zato što još uvek ne može da se iskoristi vremenska razlika od sat vremena koja postoji. Ali, kada dođe zimsko vreme, sigurno je bolje vratiti se na zimsko računanje vremena. Dakle, produženje na kraći rok, od oko mesec dana, doneće energetske uštede. Međutim, drugi aspekt, i zlatno metrološko pravilo je da bez obzira šta je kome povoljno, za sve je uvek najpovoljnije da koriste iste mere - dodaje Bubnjević.

Kada je krenulo pomeranje vremena? 

Pre 106 godina, u aprilu 1916. kazaljke su prvi pomerili Nemci, a zatim Britanci i za njima i druge zemlje u Evropi i SAD.

Prvi put u Srbiji, nekadašnjoj SFRJ, kazaljke su pomerene 27. marta 1983. godine, kada smo počeli s računanjem letnjeg vremena. Međutim, kazaljke na satu ne pomeraju sve zemlje. Rusija je tu praksu imala od 1981. do 2011, a časovnici se ne pomeraju u Kini, Japanu, Južnoj Koreji, skoro svim afričkim zemljama...

Istraživanja su takođe pokazala porast saobraćajnih nesreća u popodnevnim časovima u hladnijim mesecima jer se vozači prilagođavaju promeni vremena.

Foto: shutterstock

Do početka epidemije korona virusa bilo je više rasprava o ukidanju ukaznog (letnjeg) računanja vremena i pre četiri godine je i EU bila veoma blizu tome. Ubrzo je izglasano da tako i bude, i zemljama članicama EU je dat rok do aprila 2020. da se izjasne. Međutim, kako je u martu proglašena pandemija, borba sa virusom postala je priortitet, dok su letnje i zimsko računanje vremena ostali po strani.

Saglasnost još uvek nije postignuta, a Srbija je nastavila dva puta godišnje da pomera vreme i ostaje usklađena sa velikim delom Evrope.

Bonus video: