BOGATA VASKRŠNJA ZBIRKA ETKOGRAFSKOG MUZEJA U BEOGRADU: Jaje iz mravinjaka i potkovana čuvarkuća (FOTO)

Autor: Jelena JOKANOVIĆ

Vesti

24.04.2022

11:53

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Šaranje vaskršnjih jaja jedan je od retkih običaja vezanih za ovaj praznik koji se i danas održao.

BOGATA VASKRŠNJA ZBIRKA ETKOGRAFSKOG MUZEJA U BEOGRADU: Jaje iz mravinjaka i potkovana čuvarkuća (FOTO)

Srpske domaćice oduvek su se trudile da ih što maštovitije ukrase, a o njihovoj umešnosti svedoči čak 1.200 vaskršnjih jaja, koja su deo velike zbirke Etnografskog muzeja.

Najstarija datiraju čak iz poslednje decenije 19. veka. Prikupljanje je počelo i pre nego što je muzej osnovan (1901). Prvi upravnik Sima Trujanović sakupio je prve primerke, putujući po zemlji, a tokom godina su im masovno poklanjali. Iako su neka starija od veka, potpuno su očuvana.

Kako kaže muzejski savetnik Saša Srećković, najrasprostranjenija je metoda šaranja voskom, a tako je oslikano čak 900 jaja, od kojih se većina čuva u depou muzeja. Tu su i jaja farbana u lukovini, a neka su prava minijaturna umetnička dela, budući da su oslikana akvarelom. Reč je o živoj zbirci budući da se ona stalno dopunjuje, kaže Srećković.

- Tradicija farbanja jaja se neprestano razvija. I dalje je najčešća batik tehnika i podvarijante s listovima biljaka, pa zavijena u čarapu. Ali, primera radi, koristila se i metoda da se već ofarbano jaje stavi u mravinjak i onda bi ta kiselina napravila posebnu formaciju - navodi naš sagovornik.

Jutarnji mrs, pa odlazak u crkvu

Osim farbanja i tucanja jajima, eventualno posta, retko koji vaskršnji običaj se i danas poštuje. Teško da je moglo sve da se sačuva jer su oni, pre svega, vezani za ruralne sredine, mada i tamo odumiru.

- Običaj je da ukućani prvo umiju nenačetom vodom, odnosno svežom izvorskom, i onda se tu potopi crveno jaje, zdravac, bosiljak. Sledio je jutarnji mrs s prvim jajetom, odlazak u crkvu i kasnije velika gozba. U urbanim uslovima sve to je svedeno. Takođe, jaja su se farbala na Veliki četvrtak, a onda se nekako ustalilo petkom - dodaje Srećković.

Ako vas je ovo poslednje zaintrigiralo, šta kažete na potkovana jaja jer smo i jedno takvo držali u ruci.

- To su radili kovači. Umetali bi sitne eksere i na njih kačili potkovicu. Suština je bila da pokažu svoju umešnost - da jaje potkuju, a da se ono ne slomi. Zaista, unutrašnji sadržaj je i dalje tu - pokazuje nam.

Jaja su iz svih delova bivše države, mnoga su poreklom iz Hrvatske, BiH, Crne Gore. Svaki kraj imao je neku svoju specifičnost, a Srećković posebno izdvaja ona doneta s Kosova, koja su najživopisnija.

- Oni su, recimo, imali običaj da oslikaju lik neveste. Budući da je jaje simbol života, verovalo se da će brzo da rodi. Čest motiv je drvo života - navodi on.

Bonus video:

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.