RODITELJI, OPREZ! OVO SU PRVI ZNACI DA VAŠE DETE POMIŠLJA DA SE UBIJE! Direktorka klinike "Laza Lazarević" objasnila je šta se dešava mladima u SRBIJI

Prethodne 2020. godine u starosnoj grupi od 15-24 godine bilo je 17 samoubistava, što je značajan pad u odnosu na podatke iz prethodnih godina, kaže sagovornica Republike.rs, dr Ivane Stašević Karličić, v.d. direktorke Klinike "Laza Lazarević".

Tanka granica

Kada dođe do takvog tragičnog događaja, svi se obično pitaju samo jedno: Zašto?

Naša sagovornica objašnjava da su uzroci veoma različiti čak i kod mladih.

- Velike su razlike kada govorimo o uzrocima  samoubistva kod dece, onih u pubertetu i adolescenata, posebno starijih adolescenata. Naime, deca nemaju još uvek razvijenu sposobnost anticipacije i predviđanja sopstvenih postupaka kao tinejdžeri, često je kod njih još uvek tanka granica između fantazije i realnosti, a igra predstavlja ne samo vid zabave, nego i način na koji se prevladavaju različite razvojne strahove - kaže dr Karličić pa dodaje: 

Samoubistvo kod mlađih tinejdžera najčešće je posledica nepodnošljive unutrašnje trpnje ili spoljašnjih pritisaka, bilo u porodici usled disfunkcionalnih odnosa, teškoća u vršnjačkoj grupi kao što su odbaciovanja, vršnjačko nasilje i slično, nemogućnosti da odgovore na visoke zahteve roditelja ili pokušaja da se izbegne roditeljska kazna za neka nedozvoljena ponašanja koja prouzrokuju osećanja stida ili krivice. Međutim, shodno karakteristikama uzrasta, pokušaji su češće impulsivnog tipa, nego posledica promišljanja kao kod starijih adolescenata koji počinju da se pitaju o smislu i svrsi postojanja, teško nose psihološke, telesne i prateće hormonalne promene koje utiču i na oscilacije u raspoloženju.

Foto: Youtube/ Novo jutro

 

Posle tragedije, koja se obično desi potpuno neočekivano za okruženje svi se pitaju da li bilo načina da se spreči. Kako prepoznati suicidalnu osobu?

Kada su u pitanju mladi ono na šta roditelji treba da obrate pažnju su promene u ponašanju dece bez vidljivog povoda, kao što su npr. iznedna povlačenja u sebe, plačljivost ili pak iznenadni izlivi iritabilnosti, besa ili ljutnje koji nisu srazmerni situaciji, promene u ritmu spavanja ili u apetitu, namerna samopovređivanja, ostvarivanje lošijeg školskog uspeha, kao i vraćanje na neke obrasce ponašanja koje su bili karakteristični za mlađi uzrast.   

Da li postoje nagoveštaji i kod osoba za koje su svi govore da su bile pozitivne i nasmejane, a onda su sebi oduzele život?
Mnogi poremećeji, kao što je npr. depresija, mogu ostati neprimetni za okolinu osobe koja pati od ovih poremećaja usled činjenice da oni mogu biti skriveni širokom spektom poremećaja autonomnog nervnog sistema i funkcionalnim poremećajima vezanim za pojedine organe ili sisteme. Dakle, mogu se ispoljavati kroz brojne somatske tegobe ili telesne simptome, odnosno hipohondrijazu. Slično tome, pomenuli smo već iritabilne forme ovih poremećeja, gde su osnovni simptomi snižena tolerancija na frustraciju, svadljivost, razdražljivost što je daleko od onoga što laička javnost opaža kao depresiju. Druga vrsta problema u pravovremenom prepoznavanju okoline da neko ima teškoće leži u činjenici da neke depresivne osobe, mogu razviti odbrambene mehanizme da bi se zaštitili i „pobegli“ od ovog mučnog unutrašnjeg doživljaja i to kroz manifestacije kao što su povišeno raspoloženje, izražena aktivnost, pojačanu konzumaciju alkohola i slično. Istraživanja na polju samoubistva, ipak, potvrđuju da osobe koje izvrše samoubisto obično daju neki nagoveštaj ili prethodno upozorenje.

Foto: pixabay.com

 

Pomoć okoline

Sa kakvim mislima se bori osoba koja razmišlja o samoubistvu? Ljudi često ne shvataju ozbiljno kada im se neko požali, već misle "ma, nije ti ništa"...

Osoba koja razmišlja o samoubistvu najčešeće je zatvorena u svoje misli i raspoloženja, a njeno rezonovanje kreće se u dihotomijama ili/ili (crno-beli svet), ona osećaja pritisak da mora da razreši situaciju u kojoj se nalazi, a ne vidi kako i to stanje sigurno traje određeno vreme. Fenomen “tunelskog viđenja” (stanje ograničenog kognitivnog funkcionisanja i fokusiranost na jednu pojavu) je takođe otežavajuća okolnost u sagledavanju perspektive drugačije od one u kojoj se trenutno nalaze. Jedna od najvećih grešaka u podršci i pomoći osobi koja pati upravo jeste minimiziranje problema na koje se ona žali.

Dr Ivana Stašević Karličić, naglašava da je važno je da okolina shvati ozbiljno svaki razgovor na ovu temu, jer ma koliko razgovor bio neugodan, on je uvek dobar prognostički znak. Pokažite svojim bližnjima da nisu pogrešili što su Vam se obratili kroz otvoren razgovor, neosuđivanje,  saosećajnost, podsećanje koliko su vam važni i pre svega  da pomoć postoji. 

Foto: pixabay.com

 

Kako se nositi sa bulingom, novim vidom nasilja koji se ispoljava na društvenim mrežama s obzirom na to da su na udaru obično mlade i nezrele ličnosti?

Digitalno nasilje koje se može odvijati na društvenim mrežama, raznim aplikacijama za razmenu poruka ili gejming platformama je ponašanje kpoje se ponavlja i ima za cilj da uplaši, naljuti i najčešće osramoti osobe koje su napadnute. Često se digitalno nasilje dešava uporedo sa nasiljem uživo. Važno je dati nedvosmislenu poruku da ni jedan vid nasilja bez obzira gde se događa ne treba trpeti već ga treba prijaviti i zaustaviti. Najčešće posledice su osećaj neprijatnosti, uznemirenosti, ljutnje, straha, gubitka interesovanja, teškoće sa snom, a u ekstrenim slučajevima buling može dovesti i do samoubistva. Prvi i najvažniji korak u borbi protiv ovakvog vida nasilja je obraćanje osobi od poverenja, a za mlade to su roditelji, staratelji, neki član porodice, psiholog ili profesor u školi.  Kada su mladi u pitanju, upravo je odrasla osoba kojoj se obrate za pomoć, ona koja preduzima ovaj korak.