MONAH ARSENIJE: Bio sam lud od BLUDNIČENJA, majku sam pustio da ode na onaj svet mirna

Monah Arsenije, pomaže drugima da ne krenu pogrešnim putem kojim je on išao pre nego što je ušao u pravoslavlje. On je četiri godine iguman manastira Svetih apostola Petra i Pavla, u narodu poznatijem kao Ribnica, u malom selu Paštrić kod Mionice.

Arsenije priča da je ovo sveto mesto bilo izletište na kojem su se okupljali mladi.

I ako mu je do poslednjeg dana svog života prebacivala što joj nije podario unuke jer se posvetio veri i potpuno predao Bogu, Aleksandar Jovanović (61), koji se pre trideset godina zamonašio i dobio ime Arsenije, sa knedlom u grlu kaže da je sve oprostio pokojnoj majci, koja mu je izdahnula na rukama.

Foto: Wikipedia/William Hall

 

– Roditelji su teško prihvatili moju odluku da se odreknem svetovnog života i postanem Božji sluga, a posebno majka. Ona je želela da imam porodicu, a ja sam izabrao drugi put. Ipak, kada se setim svega, majka se uvek borila za mene. Uvek je bila lavica. Na kraju cele balade koju smo zajedno ispevali, a u kojoj je bilo i suza i smeha, oprostio sam joj i pustio je da ode na onaj svet mirna. Rekao sam joj: “Oprosti ti meni što nisam bio dobar sin.” Ona je izustila: “Nemam šta da ti oprostim, bio si najbolji sin - rekao je monah za Objektiv.

Prisećajući se poslednje godine svog života u Beogradu, kada je lutao ulicama tragajući za umetnošću sa svojim prijateljima, nezadovoljan samim sobom, Arsenije priznaje da je majka bila uz njega i u najtežim trenucima.

– Kada sam bio potpuno lud i besan zbog bludničenja, pušenja marihuane, haranja po beogradskim diskotekama, i kada sam bio u užasnom psihičkom stanju zbog devojke sa kojom sam tada bio, a koja je bila potpuni satanista, majka je bila tu za mene. Sećam se, vratim se u tri-četiri ujutru iz grada, a majka me već u sedam sati budi i viče: „Ludače, ustaj, moraš na fakultet. Ustaj, ljubavi, jedino moje, imaš vežbe!” Nalazila mi je vutru u džepu. I opet je bila moja majka. Jedna jedina... 

 

I U DOBRU I U ZLU

Majka monaha Arsenija preminula je u junu ove godine. Iako se nikada nije pomirila s tim što joj je sin Božji sluga, ipak je bila uz njega, pa je poslednje dve godine svog života provela s njim u manastiru Ostrog.

– Ona je živela sa mnom u Ostrogu kao neka poluiskušenica. Tamo joj je bilo mnogo lakše nego što joj je bilo u Ribnici, jer tamo ima monahinja, širi je kompleks i imala je kuda da se šeta. Ona je bila gradska žena, urbana, iskusila je molitvu i blagoslov, ali ipak je rođena Beograđanka - ispričao je Arsenije.

Kada se Arsenije doselio u manastir Svetih apostola Petra i Pavla, u narodu poznatijem kao Ribnica, u malom selu Paštrić kod Mionice, ona je došla za njim.

– Majka je živela sa mnom sve do smrti. Ovde je bila klaustrofobična, nije joj se toliko dopadalo jer su oko nje sve bili muškarci, a ja sam zaveo takav princip da nema mnogo priče, nego samo molitva. Ozbiljan, posvećen, duhovni život. Ali znala je da zvoca i zvoca, pa sam tako jednom presekao i rekao: “Majko, ovde sam ja iguman.” Ona kaže: “Dobro, ali ja sam tvoja majka.” Žena jednostavno nije odustajala od svoje tvrdoglavosti - naveo je Arsenije.

Nekoliko puta je preterala, pa sam pretio da ću je poslati u Beograd. Preživela je koronu, pa sam joj rekao da, ako samo jednu reč kaže koja nije u sklopu manastira, ide odavde. Ona nije bila bezobrazna, ona je bila dosadna. “Ideš odavde, pa umri u Beogradu. Nemoj da me ljutiš.” Kazala mi je: “Dobro, oprosti”.

Arsenije je pokojnu majku sahranio u dvorištu manastira Ribnica, koji danas izgleda potpuno drugačije nego što je izgledao pre samo četiri godine. Preuredio je ovaj sveti hram i pretvorio ga u pravu oazu spokoja.

 

PRAVOSLAVNI PSIHOTERAPEUT

Monah Arsenije nije samo iguman manastira Ribnica. On je i pravoslavni psihoterapeut, pomaže ljudima da se izbore sa najvećim životnim mukama i problemima.

– Svakoga dana dolaze iz svih krajeva naše Srbije, iz regiona, ma iz celog sveta. Primam ljude s najvećim životnim tragedijama i pomažem im. Kao kad odete kod psihijatra, oni sede na kauču u konaku, ja sam preko puta njih i slušam ih. Slušam njihov glas, koji drhti i traži spas od Boga. Izgovaram molitvu za te ljude, za njihovo spasenje i izbavljenje iz zla u kojem se nalaze. Sa njima ulazim u srž problema, objašnjavam im kako da žive i kako da se izvuku iz postojećeg problema. Starešina manastira i naš domaćin sa zadovoljstvom kaže da svi posetioci manastira koji kod njega dođu uglavnom posle nekog vremena pronađu duhovni mir - objasnio je Arsenije.

Foto: youtube.com/printscreen

 

– Ljudi se zahvaljuju, čak i preteruju jer govore da sam svetac, da spasavam živote. Kad bih vam pročitao pisma i poruke koje mi šalju, ne biste verovali. Bilo je slučajeva kada kažu: “Oče, izlečio sam se od epilepsije, izlečili ste me od raka.” U to ne mogu da poverujem, ali po veri njihovoj, jednostavno je tako. Mnogi su nakon našeg razgovora prestali da piju lekove, da se drogiraju, da budu homoseksualci, da se bore s glasovima u glavi, s depresijom.

Oni koji nikako da se venčaju, posle duhovnog razgovora se venčavaju, pobeđuju nesanice, suicidalne misli. Ja slušam, molim se Bogu, tako rešavamo problem. Kada posle nekoliko meseci ugleda te iste ljude, njegovo srce bude ispunjeno jer je uspeo da ih vrati na pravi put.

– Posle dva, tri ili šest meseci dođu ovde kao potpuno drugi ljudi. Ne drogiraju se, ne kradu, ne bludniče, ne tetoviraju se… Pomirili su se muž i žena, deca slušaju svoje roditelje, braća pomažu jedan drugome… Naravno, ne mora da znači da razgovor sa mnom uvek uspe, ali vredi pokušati. Probajte. Ništa nećete izgubiti - istakao je monah.

 

BONUS VIDEO: