UTVRĐENO DA LI SE VIŠE ANTITELA STVARA POSLE VAKCINACIJE ILI PRELEŽANE KORONE! Neočekivano otkriće naučnika!

Foto: pixabay.com

 

To su istražili naučnici predvođeni Žoelom Peletijem i Žan-Fransoom Masonom, profesorima na Odseku za hemiju Univerziteta u Montrealu.

U svojoj studiji koju su objavili u u magazinu "Sajentifik Riports", oni ističu da su ljudi vakcinisani Fajzer ili AstraZeneka cepivom imali nivoe antitela koji su bili znatno viši u odnosu na one koji su preležali infekciju prirodnim putem.

Ova antitela su takođe bila efikasna i protiv delta varijante virusa, koja nije bila prisutna u Kvebeku u momentu kada su prikupljeni uzorci za ispitivanje 2020. godine.

Mason, specijalista za biomedicinske instrumente, i Peleti, stručnjak za hemiju proteina, bili su posebno zainteresovani za grupu ljudi koja je do sada najmanje proučavana, a to su ljudi koji su dobili infekciju, ali nisu hospitalizovani jer su imali blaže simptome.

U ispitivanju su učestvovale 32 osobe iz Kanade, i to od 14 do 21 dan nakon što im je dijagnostikovan virus PCR testiranjem, a nisu imali potrebe za hospitalizacijom. Važno je napomenuti da se sve dešavalo 2020. godine, pre nego što su se pojavile beta, delta i gama varijanta.

- Svako ko je bio zaražen proizvodi antitela, ali stariji ljudi proizvode više od onih koji su mlađi od 50 godina. Pored toga, antitela su još uvek bila prisutna u njihovom krvotoku i četiri meseca nakon dijagnoze - ističe Mason.

Antitela koja su dobijena nakon infekcije originalnim sojem virusa takođe su reagovala na varijante SARS-CoV-2 virusa koje su se pojavile u narednim talasima, ali u manjoj meri - njihova moć je smanjena od 30 do 50 odsto.

- Rezultat koji nas je najviše iznenadio jeste taj da su antitela proizvedena od strane prirodno inficiranih osoba starijih od 50 godina pružala veći stepen zaštite nego ona kod ljudi mlađih od 50 - istakla je Peleti.

Kada se vakciniše neko ko je imao blagu kliničku sliku korone, nivo antitela u njihovoj krvi se udvostručuje u poređenju sa nevakcinisanom osobom koja je bila zaražena virusom. Njihova antitela su takođe u stanju da spreče interakciju spajk proteina ACE-2, odnosno prodor delta soja, kažu naučnici.

- Ali ono što je još interesantnije jeste da imamo uzorke osobe koja je mlađa od 49 godine, a kod kojih infekcija nije proizvela antitela koja inhibiraju interakciju spajk proteina ACE-2, za razliku od vakcinacije. Ovo sugeriše da vakcinacija povećava zaštitu od delta varijante među ljudima koji su prethodno bili zaraženi originalnim sojem - zaključio je Mason.