HRIŠĆANSKI ILI PAGANSKI PRAZNIK? Halloween postoji od DAVNINA, a o njegovom poreklu postoji VIŠE teorija!

Vesti

31.10.2021

18:46

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Verovatno znate da sve popularnija Noć veštica (Halloween) pada na poslednji dan oktobra, no osim što s njom u paketu dolaze bundeve, kostimi, slatkiši i zabava, jeste li se ikad zapitali o poreklu i istoriji tog praznika?

Halloween (All Hallows' Eve ili All Saints Eve) je zapadni hrišćanski praznik posvećen svim upokojenim hrišćanima, među njima naravno i svim svecima i mučenicima.

U pitanju je noć između 31. oktobra i 1. novembra, noć uoči praznika svih svetitelja, znanih i neznanih (All Hallows' Day ili Solemnity of All Saints). Najbliži prevod bi bio Veče svih svetih.

Veče svih svetih hrišćani na zapadu proslavljaju bdenjem. Irci i Škoti za Veče svih svetih imaju narodni običaj da se maskiraju, idu od kuće do kuće i traže slatkiše (isto kao naša Bela nedelja).

Neki istraživači smatraju da je poreklo ovih običaja i praznika uopšte od keltskog paganizma, a neki smatraju praznik za čisto hrišćanski.

Irski i škotski doseljenici u Ameriku su u 19. veku doneli ovaj običaj među Amerikance, a od Amerikanaca se proširio po svetu. Vremenom se praznik sekularizovao, postao je neki opšti dan za maskenbale i horor filmove.

Verovatno zbog ove povezanosti sa maskiranjem i hororima smo ga preveli kao "Noć veštica", iako veštice nemaju ništa sa praznikom.

Noć posvećena bogu Sunca

Drugo objašnjenje zašto se obeležava Noć veštica poručuje da su još Kelti 1. novembar smatrali početkom nove kalendarske godine, pa su zbog toga noć ranije posvećivali bogu Sunca i gospodaru smrti.

Verovali su, takođe, da u noći između 31. oktobra i 1. novembra mrtvi izlaze iz svojih grobova i obilaze mesta na kojima su živeli na ovom svetu, dok živi, u strahu od njih, tada prave buku kako bi ih oterali i izbegli susret s njima.

Kostimi, maske i slatkiši

Popularni ritual Večeri svih svetih bio je kostimiranje u svece i recitovanje pesama od vrata do vrata. Deca bi od suseda tražila "kolače za dušu", poslastice slične keksu.

Koncept hvatanja slatkiša postao je popularan u SAD-u početkom i sredinom 20. veka. Na taj su način porodice davale poslastice deci u nadi da će postati imune na sve praznične šale, a taj se običaj proširio po celom svetu.

Crna i narandžasta

Sveprisutnost crne boje na Noć veštica takođe proizlazi iz festivala Samhain, odnosno njegovog naglaska na smrt. Naime, ta boja simbolizuje smrt u većini kultura, a istaknuta je i u meksičkim proslavama Dana mrtvih (Dia de los Muertos), koji se događa otprilike u isto doba godine. Simbolika crne boje uključuje i njene asocijacije na noć, kao i crne mačke, šišmiše, pauke i sličnu ikonografiju.

Narandžasta je oštar kontrast tom mraku i prolaznosti. Radi se o boji koja istorijski predstavlja obilje jesenjih berbi, promenjivu boju lišća i vatre koje zagrevaju hladne noći.

Povezana je i s rezbarenjem bundeva, tradicijom za Noć veštica koja je nastala u 19. veku s dolaskom irskih imigranata u SAD. Naime, oni su imali zabavu s rezbarenjem repe i krompira, no ubrzo su otkrili da su im bundeve puno prikladnije.

Ikonografija Noći veštica neprestano se menja, no kombinacija crne i narandžaste uvek se zadržava. Teško je zamisliti da te dve boje predstavljaju nešto drugo.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.