Slavite SVETOG NIKOLU a ne znate da li ćete moći da idete u crkvu?! Neke eparhije imaju posebna pravila za Nikoljdan

Foto: youtube.com/ Banijaško Srce

Foto: Ilustracija

U hramovima će se uobičajeno obavljati obredi osvećenja i rezanja slavskih kolača, ali uz primenu mera zaštite.

Iako opšte instrukcije nema, praksa u eparhijama donekle se razlikuje. Pojedine su donele svoja interna uputstva, kako bi se ograničio broj ljudi koji će se istovremeno naći u crkvama. Sveti Nikola Čudotvorac zaštitnik je velikog broja srpskih porodica, smatra se najčešćom krsnom slavom, pa su opravdane i zebnje o epidemiološkom riziku.

- Molitveni život u našim hramovima odvija se uobičajeno, a tako će po svemu sudeći biti i za Nikoljdan. To podrazumeva služenje liturgija i obrede rezanja slavskih kolača - rečeno je za naš list u Arhiepiskopiji beogradsko-karlovačkoj, kojoj pripada najveći broj beogradskih bogomolja. - Opšte preporuke o ponašanju u doba epidemije - podrazumevaju se.

 

 

Crkva je više puta apelovala na vernike da izbegavaju gužve, drže distancu i primenjuju mere zaštite.

U Arhiepiskopiji apeluju da se Nikoljdan, i ako izostanu oštrije državne mere, proslavi u najužem krugu porodice i bez gostiju.

SLUŠAJTE LEKARE! OBRED osvećenja i rezanja slavskog kolača, najčešće u hramu, smatra se sastavnim delom proslavljanja dana posvećenog svetitelju - zaštitniku. - To je suština krsne slave i crkva ne može odbiti nikoga ko želi učestvovanje u bogosluženju. Ipak, apelujemo na vernike da budu odgovorni, prate uputstva i slušaju savete lekara - kažu u beogradskim hramovima.

Obavljanje verskih obreda mnoge eparhije SPC u novonastaloj situaciji, ustrojile su prema svojim potrebama i lokalnim običajima.

U centralnoj niškoj parohiji, tako, vernicima su poručili da, po običaju, mogu da donesu slavske kolače ukoliko država ne proglasi obavezan karantin.

Foto: www.wikimedia.org/33milos33

Sveti Nikola

- Od toga zavisi i služenje liturgije i osvećenje kolača - rečeno je vernicima u Nišu.

U pojedinim parohijama još se primenjuje i "režim" slavskih obreda koji je uspostavljen proletos. On podrazumeva pojedinačno čitanje molitvi, bez grupisanja vernika, kao i obaveznu distancu i dezinfekciju predmeta i prostora. Bilo je i primera zakazivanja termina za osvećenje žita i kolača, kako bi se što više smanjio rizik od kontakata.