Zlidol je najmističnije mesto u Srbiji: Ovde obitavaju vampiri, omaje, a tragači blaga se ne plaše da zađu u ovo područje

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Šta je tačno skrivio da zasluži ime Zlidol ili Zla dolina - niko pouzdano ne zna, jer uvalica koja se proteže od Kutinske reke do izvora Bele vode na planini Seličevici deluje beskrajno pitomo. Barem danju. 

Meštani Zaplanja pričaju da je po noći Zlidol zapravo zli dom omajama i vampirima što stalno vrebaju da naude nekoj pravednoj duši. Jedini koji se ne boje ove doline su ljubavnici i divlji kopači za blagom. Nekada je na Kutinskoj reci bilo mnogo vodenica. One su po verovanju našeg naroda mistične, pa je tako i sama reka koja prati put Niš-Gadžin Han prozvana po mističnim silama. Centar dešavanja onozemljskih rabota, po verovanju Zaplanjaca, upravo je Zlidol.

Dragiša sve zna

- Zlidol je tromeđa, a na takvim se mestima oduvek svašta dešavalo i pričali su mi stari da su ih jahale omaje - to su nekakve prikaze u belom koje čoveku oduzimaju energiju - kaže Dragiša iz Taskovića.

Dragiša iz Taskovića nikada nije imao bliski susret sa nekim sličnim bićem, iako poznaje Seličevicu i Suvu planinu kao svoj džep. Zlidol se nalazi na severnoj strani, pa čovek oseti jezu čim zakorači u ovu uvalicu. Voda ovde ne presušuje ni po najvećim vrućinama. Kažu neki i da je lekovita, pogotovo da je dobra za mušku potenciju.

- Pričaju ljudi svašta, silazio sam niz Zlidol i nikada mi se ništa loše nije desilo, malo je jezivije, ali kome su čiste misli i savest nema čega da se boji, kaže Zoran Ilić iz Grkinje.

Niko od sagovornika nema pouzdan podatak da je zaista neko na ovom mestu nastradao pod nerazjašnjenim okolnostima. Pre tri decenije utopile su se dve devojke iz Taskovića u autu svoga komšije koji se survao u reku zbog klizavog puta. Pričaju i da su komunisti zapalili manastir nedaleko od Zlidola, pa sada ovaj komunistički kraj proganjaju proterani monasi...

Foto: D. Ilić

Foto: Ilustracija

Dodatnu mistiku ovom mestu daje rimsko utvrđenje Gradac. Arheološki lokalitet je još uvek neistražen, ali prema nekim podacima u ovom je utvrđenju bila kovnica novca. Imanje Svete Cekića graniči se sa ovim utvrđenjem.

- Moj deda Vlajko je pre 50 godina slučajno na njivi, dok je orao, pronašao kameni kovčeg i zapregom ga odvezao u niški muzej, a onda se hvalio da su mu debelo platili - kaže Sveta, jedan od meštana.

O vandalizmu divljih tragača za blagom svedoče ogromni krateri koje su pokušali da prikriju granama. Novčići, vrhovi koplja ili strela, putem društvenih mreža brzo se nađu na crnom tržištu, a plastične flaše i ambalaža od hrane ukazuju na duži boravak divljih tragača.

- Ne haju oni za vampire i duhove, stalo im je samo do zlata, jer se verovalo da su ovde Rimljani ili Turci za sobom ostavili blago, ravno je verovanju da postoji Alibabina pećina, kaže Zoran.

Pola žitelja Zaplanja i dobar deo Prve Kutine i Lazarevog Sela začeto je na tom mestu. Možda je neku snašu i zavela omaja pa je izgubila glavu, ali se većina tajnih ljubavnika obično kolima spusti do Zlidola, komentarišu duhoviti Zaplanjci.