Srpski telegraf u vojnoj kovid bolnici na Karaburmi: Dan sa najteže obolelim od koronavirusa

Foto: ST/N. MANDIĆ

Bez vazduha: Pacijent na respiratoru

Smene im traju po 12 sati, na intenzivnoj nezi se smenjuju na po četiri sata, koja rade pod punom zaštitnom opremom. Kao i kompletno medicinsko osoblje, i reporteri Srpskog telegrafa prošli su ceo proces ulaska u visokokontamirinu takozvanu crvenu zonu, gde se leče oboleli.

Obišli smo i pacijente na respiratorima, svi spadaju u rizičnu grupu, imaju od 56 do 88 godina i bez imalo preterivanja izgledaju jezivo...

Aplauzi su super, ali kršenjem mera radite protiv nas Foto: ST/N. MANDIĆ U KOVID bolnici svi sa osmehom pričaju o podršci koju svako veče u osam sati aplauzom dobijaju od građana. Ipak, priznaju da su razočarani prizorima koje vide sa bolničkog prozora. - Videli ste kako izgledaju pacijenti. Nije ovo naivno uopšte. A onda kroz prozor vidimo ljude, igraju košarku, rekreiraju se, voze bicikl... Koliko god da je teško, zar nije lakše biti u svom krevetu nego ležati u ovoj ili nekoj drugoj bolnici - dodaje glavna sestra bolnice Daliborka Radišić. Navodi da borba protiv koronavirusa neće prestati kada popuste mere, kada se otvore kafići, prodavnice. - Razumemo da ljudima to treba, da im nedostaje. Međutim, i kada se to desi, to ne znači da više neće biti obolelih. Još ćemo se mi boriti za pacijente. Lekari, sestre, svi mi koji radimo u ovoj bolnici ćemo biti odvojeni od porodica, a kada sve prođe, kada ne bude više pacijenta, nas čeka karantin od dve nedelje. Neka to znaju i svi oni koji ne poštuju mere. Onima koji poštuju mere pomažu nam da što pre pobedimo bolest i da se svi vratimo normalnom životu hvala od svih nas. Marija Bradić (30), glavna sestra na infektivnom odeljenju, dodaje da će Vaskrs ceo tim provesti u bolnici. - Da ne bismo rizikovali da zarazimo porodice ili da virus unese neko od nas, imamo sobe u domu. Teško jeste kad ne možete da vidite svoje najmilije - priča Bradićeva.

PAKAO U SKAFANDERU

Pre nego što se obuče zaštitna oprema, skida se sva garderoba. Oblači se sterilisan lekarski zeleni komplet i obuvaju klompe. Ispred crvene zone stolovi zaštitne opreme i prvo se oblači skafander. Instrumentarka pomaže da se oprema pravilno obuče.

- Ne sme se desiti ni najmanji propust i nema odstupanja. Pravila su ista za sve - kaže potpukovnik Ivo Udovičić, komandant ove bolnice, koji sa kolegama nadgleda da li su reporteri Srpskog telegrafa ispunili svu proceduru.

Odmah zatim sledi maska. Obična, koju svako od nas nosi. Preko nje stavlja se još jedna maska. Koliko god neprijatne bile ove jednokratne, dodatne maske koje stavljaju ovi lekari su pakao.

- Morate da dišete unutar maske - kaže instrumentarka dok dodatno pritiska masku na vrh nosa, gotovo kod očiju.

Foto: ST/N. MANDIĆ

Odmah zatim stavlja se kapa, jedna, zatim još jedna, pa rukavice, dva para. Drugi par, koji navučete, lepi se selotejpom za skafander. Na kraju se navlači kapuljača skafandera i trakom se lepi svaki mogući prorez. Posle pola sata oblačenja spremni smo za ulazak u crvenu zonu. Na leđima skafandera ispisuje se ime i vreme ulaska u zonu. Na prvim vratima, koja moraju što pre da se zatvore, najloni posuti dezinfekcionim sredstvima i prvi šok - nema brave s druge strane.

- Ne postoji ni najmanja šansa da neko iz crvene zone uđe u zelenu. Ovaj sistem pohvalili su kineski i ruski stručnjaci koji su obišli našu bolnicu - objašnjava Aleksandar Vranjanac, anesteziolog, zamenik komandanta ove bolnice koji je nas vodi do prvih pacijenta.

Hodnici prazni, njima redovno prolazi samo po jedna osoba pod skafanderom koja dezinfikuje svaki ćošak.

- Ovo je naša V. R. Danas je mnogo bolje. Imala je i fizikalnu terapiju - priča doktor Vranjanac dok nas upoznaje sa pacijentkinjom (56) i doktorkom Anom Popadić, anesteziologom.

Foto: ST/N. MANDIĆ

Prva misao koja vam prođe kroz glavu kad vidite nekog ko se oporavlja od korone jeste kako li je tek izgledao pre toga. Na licu maska sa kiseonikom, celo telo izmučeno, pokreti usporeni, sa naporom izgovara svaku reč...

- Da, ne može da ustaje ni do toaleta. To bi za nju bilo opasno. Može da sedne na ivicu kreveta, može da govori i njeno stanje ide nabolje - priča doktorka Popadić.

Njena pacijentkinja joj se blago osmehuje, gleda u jednu tačku na skafanderu. Tu je doktorka zalepila svoju sliku. Kaže pacijentima je lakše kad vide lice, skafanderi i oprema mogu da unesu nemir...

- Hvala, draga moja Ana. Mnogo mi je bolje. Svi ste, nema čovek na šta da se požali. Kako mi je bilo, sada je dobro - polako izgovara sagovornica i dodaje da Srbija mora da bude ponosna na vojsku i državu.

Vojska, srce naše države Foto: ST/N. MANDIĆ Obišli smo i pacijente koji nisu na respiratorima. Njihovo stanje se prati, kažu, korona je nepredvidiva, nikad se ne zna da li će se situacija pogoršati. Među obolelima je je lekar sa VMA. - Bolela me je glava uveče, ujutru sam već imao visoku temperaturu. Odmah sam se testirao. Rezultat je bio pozitivan. Od tada sam ovde - priča O. B. Za kolege s kojim se donedavno borio protiv KOVID-19 ima samo reči hvale, kao i za Ministarstvo odbrane, koje stoji iza KOVID bolnice na Karaburmi. Nažalost, noć koju je proveo u kući, pre nego što je testiran, bila je dovoljna da se zarazi i njegova majka, koja se takođe leči u ovoj bolnici. Obišli smo i žensku sobu, odakle poručuju da imaju sreću što su u ovoj bolnici. - Naši lekari, sestre su najbolji. Vojska i Ministarstvo odbrane su srce države, uvek su tu kad je narodu teško - priča jedna od pacijentkinja. Kaže da želi da u ime svoje sobe pošalje zahvalnost medijima. - Prvo vama iz Srpskog telegrafa jer nam šaljete novine svaki dan, a onda i ostalima koji takođe pošalju primerke svojih novina. Brže nam prođe dan - dodaje dok poručuje da je najgore prebrodila i da je čeka da, poput trojice pacijenta pre nje, napusti bolničku postelju.

HLADAN KAO LED

Ostali pacijenti u toj sobi su u mnogo lošijem stanju. Samo jedan od njih gleda, jedva pomera glavu, bori se za vazduh sa svakim udisajem. Doktorka Popadić mu prilazi, hvata ga za ruku i pita da li mu je hladno. Umesto odgovora, treptaj očima.

- Znam, ruke su hladne. Sad ću da pokrijem tu ruku, donećemo još jedno ćebe i biće bolje - govori doktorka.

Foto: ST/N. MANDIĆ

Ostali pacijenti nepomični. Prekriveni čaršavima, bez ikakvih znakova. Svima su preko lica maske, koje su povezane sa mašinama koje sada dišu umesto njih.

- Oni su na respiratorima. Kritično je. Borimo se svim silama za njih - objašnjava doktor Vranjanac.

Dok napuštamo intenzivnu negu, doktor podseća koliko je KOVOD-19 podmukla bolest.

- Dešava se da je čovek ujutru dobro, a da uveče bude životno ugrožen. Otkažu oba plućna krila... - objašnjava doktor Vranjanac.

Tunel skidanje do gole kože Izlazak iz crvene zone mnogo je teži nego što je bio ulazak. Pre nego što počne presvlačenje, ulazi se u tunel. Prvo se alkoholom peru ruke, pa kreće šetnja uzduž i popreko tunelom. Iako ima sve potrebne sertifikate, ovo kupanje u alkoholu koje skida sva slova ispisana po skafanderima nije dovoljno. Odmah se ulazi u hodnik, gde se opet alkoholom peru ruke, tek potom se skida selotejp i prvi par rukavica. Ponovo se ruke peru alkoholom, otkopčava se skafander, ali tako da se skidaju rukavi do kraja, već se polako kao rolat uvija odelo. Potom se izvači jedna, pa druga noga. Skafander se sa unutrašnje strane uvija i odlaže u smeće. Pranje ruku alkoholom je potez koji se podrazumeva pre i posle svakog koraka, a naredni je bio skidanje prve kape. Potom sledi ulazak u kupatilo, u klompama se staje na sunđer natopljen dezinfekcionim sredstvima. Skidaju se naočare i konačno se skida maska koja se usekla u čelo, nos i obraze. Sledi skidanje do gole kože i kupanje. Kad obučete novu dezinfikovanu opremu, na izlasku iz kupatila, za svaki slučaj, još jednom se dezinfikuju ruke, a instrumentarka zadužena za kontrolu ovog procesa odmah potom prilazi sa kapima koje se sipaju u oči, takođe zbog dezinfekcije. Tek tada možete da napustite kontaminiranu zonu i hodnicima koji su posebno napravljeni za ovu KOVID bolnicu možete da krenete put zelene zone. Ovu proceduru sve medicinsko osoblje u ovoj i drugim bolnicama prolazi po nekoliko puta dnevno s obzirom na to da je vreme zadržavanja u crvenoj zoni ograničeno na nekoliko sati.

Udovičić: Svi smo jedan tim Foto: ST/N. MANDIĆ Ivo Udovičić Docent doktor Ivo Udovičić priča da je Vojnomedicinski centar pretvoren u KOVID bolnicu za manje od dve nedelje. - Svi smo radili, lekari sestre, administratori, logistika... Tako je i sada, kada imamo pacijente. Cela bolnica funkcioniše kao tim. Svi zajedno od ljudi koji rade na održavanju, dezinfekciji, na svim pozicijama sarađujemo kako bismo pomogli svakom pacijentu. Bez toga ne bismo imali uspeha - kaže Udovičić, koji je i komandant ove bolnice. Kaže da punu podršku imaju od Aleksandra Vulina, koji je na čelu Ministarstva odbrane: - Šta god ga kažemo da treba bilo da je u pitanju oprema ili nešto drugo, Ministarstvo obezbedi u rekordno kratkom vremenu. Ministar gotovo svaki dan dođe. Nekad u toku dana, nekad predveče. Redovno kontroliše kakva je situacija, da vidi kako se oporavljaju pacijenti, u kakvom je stanju osoblje.. Doktor Udovičić ističe da se troši dosta na zaštitnoj opremi. - Sigurnost lekara i kompletnog osoblja je prioritet. Ne smemo dozvoliti da nam se ponove situacije da se KOVID useli u bolnice. Govoreći o saradnji sa kolegama iz civilnog sektora, Udovičić kaže da u toku pandemije ova podela ne postoji. - Svi smo na istom zadatku, sa istim ciljem. Imamo grupu na kojoj su svi direktori bolnica, tu razmenjujemo informacije o slobodnim mestima, o pacijentima. Recimo, ako mi ne možemo da radimo transfuziju, neka ustanova poput Infektivne klinike to preuzme ili ako neko ne može da primi pacijenta kojem je potrebna dijaliza, mi uskačemo... Dodaje da je na stalnoj vezi sa Goranom Stevanovićem, prvim čovekom Infektivne klinike: - Imamo odlično saradnju, stalno smo na vezi s obzirom na to da se u toj klinici radi trijaža, a da se odatle pacijenti raspoređuju dalje.