BEOGRAD DOBIJA MUZEJ POSVEĆEN DETINJSTVU POD NATO BOMBAMA: Ove stvari u njemu možemo da očekujemo

Ovog proleća Srbija će obeležiti 26 godina od početka NATO bombardovanja, a na dan kada se ono okončalo 9. juna, naša zemlja i njen glavni grad treba da dobiju prvi muzej posvećen detinjstvu za vreme bombardovanja – “Muzej 78”, prenosi Blic.

Inicijativu i akciju prikupljanja novca za otvaranje i opremanje muzeja pokrenulo je Udruženje “Pruži korak”.

Po ugledu na amsterdamski Muzej Ane Frank ili na sarajevski Muzej ratnog djetinjstva, kako u razgovoru za “Blic” objašnjava predsednica Udruženja Tamara Klarić, cilj je da Beograd i Srbija dobiju mesto koje neguje kulturu sećanja na NATO bombardovanje na dostojanstven način, ali i mesto koje će biti podsetnik svima da gradimo budućnost u kojoj nijedan čovek više nema ratne uspomene iz detinjstva.

- Naša zemlja se nalazi u samom srcu Evrope i u njoj je 1999. godine živelo oko 1,5 miliona dece. Te godine je ova zemlja neprekidno bombardovana 78 dana. Gradovi u njoj su jedini gradovi u Evropi bombardovani u 20. veku nakon Drugog svetskog rata. Svima nam je to uticalo na živote, na odrastanje, na to kakvi ljudi smo postali... Od tada je prošlo 26 godina i u Srbiji ne postoji niti jedno spomen obeležje muzejskog tipa o tome što se desilo 1999. Ako pogledate malo po svetu, Muzej Ane Frank u Amsterdamu, Memorijalni centar 9/11 u Njujorku, Muzej ratnog djetinjstva u Sarajevu koji je 2018. dobio nagradu za Evropski muzej godine i tako dalje - svuda ljudi koji su doživeli slične događaje imaju potrebu da neguju kulturu sećanja i samopoštovanje – objašnjava Tamara Klarić zašto prestonica Srbije treba da dobije ovaj muzej.

“Uspomene koje čuvamo, a kojima nikad nismo razgovarali”

Kada je u pitanju postavka muzeja, kaže da će ona sadržati predmete, priče, fotografije i video zapise sačuvane iz perioda bombardovanja ljudi koji su 1999. godine bili deca. Reč je, kako ističe, “o uspomenama koje svi čuvamo, a o kojima maltene nikad nismo razgovarali”.

- Uz svaku uspomenu biće predstavljena i lična priča iz ugla deteta kome je ona te 1999. godine pripadala. Poruka koju će muzej slati posetiocima jeste: “Kako rat izgleda kroz oči deteta, kako utiče na njegov svet i kako ultimativni cilj čovečanstva treba da bude da radi na tome da nijedno dete nigde na svetu u budućnosti kroz to ne prolazi” – kaže Tamara Klarić za “Blic”.

 Predsednica Udruženja “Pruži korak” dodaje da je značajan deo kampanje za osnivanje, kao i budući rad “Muzeja 78”, posvećen mentalnom zdravlju.

- Pre svega tome na koji način se suočavamo sa prevazilaženjem kolektivnih trauma i koliko štete i pojedincu i kolektivu, a pre svega deci, nanosi kultura ćutanja i potiskivanja osećanja. Naučili smo da kroz mnoge odbrambene mehanizme umanjujemo ili romantizujemo događaje koji, činjenica je, jesu bili užasni. I pristupajući im na taj način, ljudi kroz potiskivanje zaboravljaju. A onda se takvi događaji nekako „prišunjaju“ u nekim kasnijim ozbiljnijim periodima života i vrate nam sa kusurom sve ono što smo mislili da smo jako dobro potisnuli. Kroz ovaj projekat bavićemo se i podizanjem svesti o važnosti otvorenog razgovora o mentalnom zdravlju i duhovnoj higijeni, zato što je to važno – objašnjava naša sagovornica.

Potrebno još 1.000 ljudi sa 2.000 dinara

Kampanja kojom “Pruži korak” prikuplja novac za budući muzej aktivna je na internet platformi Donacije.rs. Udruženje je već prikupilo 620.000 dinara od potrebnih 2,3 miliona za zakup, uređenje i opremanje prostora i ostale troškove potrebne da Srbija dobije muzej posvećen detinjstvu za vreme bombardovanja.

 - Donira se platnim karticama, donacija je moguća iz celog sveta, platforma ne naplaćuje nikakvu proviziju i ceo proces traje ukupno pet minuta. Da Beograd dobije ovaj muzej potrebno nam je još manje od 1.000 ljudi sa po 2.000 dinara. Važno je da ljudi shvate da ovo nije samo priča o novčanim sredstvima, ovo je priča o zajedništvu. Nama, koji smo bili deca za vreme bombardovanja, bez izuzetka najupečatljivija sećanja na proleće 1999. godine su upravo o zajedništvu – kako smo bili sa komšijama, rođacima, kako smo zajedno sređivali podrume, pekli palačinke, kako smo delili hranu, družili se, kako smo „držali“ strah jedni drugima – ističe Tamara Klarić.

Otvaranje planirano za 9. jun

Ona kaže da je Udruženje otvoreno za saradnju sa svim javnim institucijama na nivou Grada Beograda koje mogu da pruže podršku projektu “Muzeja 78”. S druge strane, objašnjava i zašto su odlučili da za realizaciju ne traže “velike” izvore finansiranja, već da se oslone na donacije građana.

 - Želimo da sutra, kada u taj muzej dođe neki turista iz Holandije, SAD, Španije, pročita da su to napravili obični ljudi koji žive u ovoj zemlji. Doktorka, frizer, advokat, kasirka, pilot, učiteljica. Mi, obični ljudi koji živimo ovde i volimo svoju zemlju, udružili smo se i rekli: „Ovo je nama važno. Ove naše priče su vredne da ih niko ne zaboravi. I mi smo ovo svi zajedno napravili“ – zaključuje Tamara Klarić.

Planirano je da otvaranje stalne izložbe u budućem “Muzeju 78” bude 9. juna, na 26. godišnjicu završetka NATO bombardovanja.

Bonus video: