"KARTE NA PREGLED" MOŽETE ČUTI JOŠ SAMO DANAS! Od 1. januara besplatan prevoz u Beogradu - PRVI PUT U ISTORIJI!

Kontrolori u javnom prevozu, poznati po strogoj primeni pravila i stalnoj borbi za pošteno plaćanje karte, od srede će moći da se odmore. Ova promena ne znači penziju za pojedince koji još obavljaju svoj posao, već za celu službu, koja je decenijama bila predmet brojnih rasprava, svađa, a čak i urbanih legendi.

Prvi put u istoriji, od 1. januara prevoz u Beogradu postaje besplatan. Putnici sada mogu da biraju vrata na koja će ući i ona na koja će izaći, bez potrebe da brinu o SMS porukama ili kontroli karata. Zaboravite na vreme validacije i bušomate. Kontrolori, ili kako su ih zvali ridžovani, odlaze u legendu.

Iako će kontrolori u javnom prevozu nestati iz svakodnevnog života Beograđana, njihova uloga će ostati upamćena u uličnoj kulturi i slengu, koji buduće generacije možda neće u potpunosti razumeti.

Foto: Tanjug/D. KUJUNDZIC, Shutterstock

"Ridže" su stekle popularnost početkom pedesetih godina prošlog veka, kada su uvedene rigorozne mere - cena karte je pet puta povećana, a ulaz u vozila bio je dozvoljen samo na zadnja vrata. Ovi prepoznavljivi kontrolori nosili su uniforme i hvatalo su sanjive švercere. Ime su dobili po Metjuu Ridžveju, vojnom veteranu iz Korejskog rata, koji je nosio specifičnu uniformu i odavao utisak da ništa ne može da mu promakne. Beogradski kontrolori imali su slične oznake i kapu poput Ridžvejeve.

Iako je Ridžvej bio uspešan ratnik, nije bio omiljen u jugoslovenskoj štampi, pa se stvorila negativna konotacija oko reči ridža. Ipak, iz perioda stroge kontrole, stariji se sećaju priča o tome kako su putnici, uprkos velikim gužvama, ulazili samo na zadnja vrata. Kondukter bi naplatio kartu, a putnici koji nisu mogli da priđu njegovom pultu slali bi novac "preko veze" - kroz red drugih putnika, a tako bi do njih stizala i karta.

Foto: ST/N. MANDIĆ

Iako su uvek postojali šverceri, takođe je bilo i konduktera koji su ponekad "zaboravljali" da izdaju kartu ili su sebi pribavljali pare. Šverceri su bili veoma domišljati, a sitne prevare su omogućavale putnicima da uštede koji dinar. Zbog toga je kontrola uvek bila stroga, a šezdesetih godina GSP je bio jedno od retkih preduzeća u socijalističkoj Jugoslaviji u kojem su se masovno dodeljivali otkazi. Prevara nije bila tolerisana.

Međutim, narod nije lako odustajao. Najveći problem za GSP bila je uvođenje modernih automata i karata-pantljičara, koje su putnici morali unapred kupiti i sami otkucati, što je bilo prilično komplikovano. Kasnije je uvedeno jednostavnije pravilo – jedan odsečak, jedna vožnja. Automati su bili veoma sofisticirani za to vreme, a svaki poništeni tiket imao je detaljan elektronski kod. Ipak, održavanje je postalo problem, pa su tokom devedesetih automati bili u lošem stanju, a GSP je vratio konduktere koji su ručno poništavali karte.

Zatim su uvedeni "bušomati" – uređaji u kojima su putnici bušili brojeve karata kupljenih na trafici. Ovaj sistem je postao plodno tlo za malverzacije, jer su putnici i kondukteri ponekad ubacivali novac u bušomate, blokirali ih i time omogućavali šverc. Ovi aparati su poznati kao "patosare", jer su omogućavali švercovanje, a kondukteri su prodavali nove karte, stavljajući novac u džep.

Foto: ST/Vladimir Lukić

Nakon ukidanja konduktera, kontrola nije uspela da uspostavi red. Elektronski automati i plastične kartice nisu rešile problem, a putnici su gubili poverenje u novi sistem koji su vodili privatnici. Grad je sprovodio različite mere, najavljivao hiljadu kontrolora i radio "tačkaste" kontrole, čak su neke stanice bile ukinute kako bi se lakše kontrolisale karte. Pravilo ulaska na prednja vrata takođe nije imalo uspeha, uprkos velikim natpisima i kontrolama.

Novi sistem naplate karata, koji je na snazi do kraja ove godine, uključuje plaćanje putem SMS poruka i aplikacija, a kontrolu vrše ekipe koje se sastoje od kontrolora i komunalnih milicajaca. Od 1. januara, besplatan prevoz postaje novi standard, a očekuje se da će i drugi gradovi težiti sličnom sistemu. Problem nije samo u švercerima, već u saobraćajnim gužvama, zbog kojih je prevoz morao postati efikasniji i dostupniji. U budućnosti, beogradski metro mogao bi postati jedinstven, jer bi ulaz na perone mogao biti potpuno slobodan, bez prepreka, rampi, kartomata i "ridžovana".

(Telegraf)

BONUS VIDEO