OBOREN PEŠAK NA ZELENOM VENCU, VOZAČ POBEGAO! Žena sa povredama prevezena na VMA

Večeras je na Zelenom vencu došlo do obaranja pešaka.

Nezgoda se dogodila na uglu Zelenog venca i Kraljice Natalije, gde je povređena žena stara oko 30 godina, koja je u svesnom stanju. Vozač je pobegao sa mesta nesreće.

Zbog zadobijenih povreda Hitna pomoć je prevezla na VMA, piše Telegraf.

Kad treba nekome da ukažete prvu pomoć, ove korake odmah treba da preduzmete.

Prvi korak: Obezbedite mesto nesreće

Pre nego što počnete da pružate prvu pomoć, kako prenosi 24 sata, prvo obezbedite mesto nesreće, odnosno zaštitite osobu kojoj je pomoć potrebna od daljeg stradanja. Zatim pozovite hitnu pomoć ili zamolite nekoga u blizini da to uradi odmah. Broj za hitne slučajeve je 194.

Kada pozovete hitnu pomoć, potrebno je: da se predstavite i napomenete da pružate prvu pomoć na mestu nezgode, ili da je pored vas neko ko to čini; da date dispečeru broj telefona sa kojeg zovete, na koji neko može da se javi ako su potrebna dodatna uputstva; da kažete operateru gde se nesreća dogodila (tačna adresa, ili detaljne informacije o mestu događaja); da navedete šta se dogodilo (opisati vrstu i težinu nezgode) i vrstu povreda i dati podatke o polu i približnoj starosti povređenih; da odgovorite na dalja pitanja i poslušajte uputstva operatera.

Ukoliko iz nekog razloga dolazak hitne pomoći nije moguć u kratkom roku, proverite da li možete da organizujete brzi transport povređenog do najbliže zdravstvene ustanove.

Drugi korak: Proverite stanje žrtve

Ako naiđete na čoveka koji nepomično leži ili se iznenada srušio na zemlju, prvo proverite da li je pri svesti, savetujte na sajtu Zavoda za hitnu medicinsku pomoć: Uhvatite čoveka za ramena i nežno ga protresite i postavite mu nekoliko pitanja. Ako nema odgovora, osoba je bez svesti i sve dalje procedure se moraju sprovesti brzo i bez odlaganja.

Pozovite pomoć i primenite 'ABC proceduru'.

Treći korak: ABC - postupak reanimacije

Dreamstime „ABC“ je skraćenica stvorena da bi se lakše zapamtio redosled mera koje sprovodimo na nesvesnoj osobi:

A-airvai - otvaranje disajnog puta

B-breathing (disanje) - provera disanja

C-cirkulacija (krvotok) - masaža srca i veštačko disanje

A - Otvaranje disajnih puteva

Okrenite onesvešćenog na leđa i zabacite mu glavu unazad, podižući bradu prstima jedne ruke, dok drugom rukom pritiskate čelo. Usta moraju biti otvorena. Ovim postupkom koren jezika se udaljava od zadnjeg zida ždrela, kako bi se obezbedila prohodnost disajnih puteva. Ponekad ćete morati da uklonite zubnu protezu iz usta ili sadržaj koji je osoba povratila. Najlakši način da to uradite je prstom umotanim u maramicu ili gazu. Nemojte to ignorisati, jer ako to ne učinite, osoba možda neće moći da diše.

B - Provera disanja

Da biste proverili da li osoba diše, nekada se preporučuje da prislonite uvo na usta, da osetite dah na svom obrazu. Od pojave korone preporučuje se samo posmatranje grudnog koša osobe i na osnovu toga da li se kreće u ritmu disanja ili ne, zaključiti da li diše. Zato slušajte zvukove disanja i posmatrajte pokrete disanja na grudima i stomaku osobe bez svesti. Provera disanja može trajati do deset sekundi.

Imajte na umu da se povremeni kratki udisaji ne smatraju normalnim disanjem i da ih treba tretirati kao da nema disanja. Ako onesvešćeni normalno diše, okrenite ga na bok i proverite da li stiže Hitna medicinska pomoć. Kontrolišite svoje disanje periodično. Ako osoba bez svesti ne diše, započnite postupak reanimacije.