Vesić: Bilo bi fer da nam EU otvori poglavlje 31 pre nego što traže da usaglasimo spoljnu politiku

Goran Vesić je rekao da se Srbija nalazi u procesu priključenja EU ali i da je činjenica da EU nikada nije otvorila Srbiji ‘poglavlje 31’, koje se odnosi na spoljnu, odbrambenu i bezbednosnu politiku. Da EU to uradila imala bi mehanizam da traži od Srbije da usaglasi svoju spoljnu politiku.

- Bilateralni skrining u vezi poglavlja 31. završen je 2014. godine, od tada je prošlo osam godina. Nije im palo napamet da nam otvore to poglavlje ali se od nas traži da prilagodimo našu spoljnu politiku EU. Znači od nas traže da uradimo nešto, a istovremeno ne žele da nam otvore poglavlje pregovora koje bi nas obavezalo da to uradimo. To je političko licemerje prema Srbiji - rekao je Vesić.

Vesić je istakao da Srbija, od početka agresije Rusije na Ukrajinu vrlo jasno rekla da je u pitanju kršrnje medjunarodnog  prava i da poštujemo teritorijalnu celovitost Ukrajine.

Vesić dodaje da mi nemamo nijedan problem s Ukrajinom, koja inače nije priznala samoproglašenu nezavisnost Kosova i Metohije, i na bilo koji način nije ugrozila naš teritorijalni integritet.

- Medjutim, rekli smo da ne verujemo da su međunarodne sankcije delotvorno sredstvo međunarodne politike, zbog čega i trpimo pritiske, jer je naš stav da sankcije neće naškoditi Putinu već običnom narodu - rekao je Vesić i dodao:

- To je naša politika, koja je zasnovana na medjunarodnom pravu i trudimo se da ostanemo dosledni. Pritisci se pojačavaju i to je nesto što nas očekuje u budućnosti, to će posebno biti prisutno ove nedelje kada predsednik Vučić odlazi na nekoliko važnih sastanaka.

Predsednik je danas u Budimpešti gde će se sastati sa premijerima Madjarske i Austrije i razgovarati o našem evropskom putu sa ove dve zemlje. Imamo jako dobru saradnju sa Višegradskom grupom, koja je inače u EU gde je i naše mesto. Istovremeno je dobro poznato da je Madjarska veoma zainteresovana da podrži inicijativu “Otvoren Balkan”. Nakon Budimpešte predsednik odlazi u Prag, gde će se stvoriti Evropska politička zajednica. To pokazuje da je Srbija deo Evrope kao zemlja koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, kazao je Vesić.

Vesić konstatuje da u ovom trenutku SAD vode najkonstruktivnu politiku prema Balkanu za razliku od nekih zemalja Evropske Unije koja ne podržavaju “Otvoren Balkan”.

- Suština “Otvorenog Balkana”, jeste da je to proces koji treba da dovede do toga da se kroz rešavanje ekonomskih pitanja reše složena politička pitanja.
Na žalost nemamo iskrenu politiku jednog dela EU prema našem regionu. Nije mi jasno zašto je to tako, jer je “Otvoren Balkan” zasnovan na principama Evropske unije kao što su tržište robe, kapitala i ljudi. Ovde je očigledno problem ako “Otvoren Balkan” zaživi, to znači da će Balkanski narodi sami rešavati svoje probleme, što ne odgovara nekim velikim silama. Ako možemo da razgovaramo sa Albancima iz Albanije, zašto ne bi mogli da zagovaramo i sa Albancima iz Prištine?! Dakle nije problem u nama već u Prištinskim vlastima koje  beže od svakog dijaloga i promovišu politiku rata. Ne bih u isti “koš” stavljao primedbe SAD-a i EU, zato što mislim da SAD ima daleko konstruktivniji ulogu trenutno na Balkanu - izjavio je Vesić.

Vesić dodaje da mi sami moramo da se dogovorimo, jer kako izgleda nametnuto rešenje može da se vidi na primeru Bosne i Hercegovine.

Vesić naglašava da zbog svega što se dešava u EU, često se kod nas u javnosti govori kako EU od nas traži da mi priznamo samoproglašenu nesavisnost KiM pre ulaska u EU i da zbog toga treba da odustanemo od puta u EU.

- Evropska unija nikada u zvaničnim dokumentima nije zatražila od Srbije da prizna nezavinost Kosova i Metohije pre ulaska u članstvo EU. Zvanična politika EU je normalizacija odnosa a ne priznanje samoproglašene nezavisnosti. To piše u Sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji. Priznanje nezavisnosti tražile su neke zemlje članice ali ma koliko bile moćne ti njihovi zahtevi nisu zvanična politika ЕU. Za Srbiju je dobro da završimo pregovore sa EU, da usvojimo standarde u društvu, u kulturi, u upravi, u zdravstvu kao i u drugim društvenim oblastima. To je dobro za naše društvo. Da li ćemo na kraju tog procesa mi dobiti neki uslov koji ne možemo da prihvatimo ili nećemo, to je stvar političke odluke. Priključenje Evropskoj uniji uvek je politička odluka. Sasvim sigurno nećemo prihvatiti da budemo članica EU ako je cena toga da izgubimo KiM - kazao je Vesić.