DA LI UPRAVO PRISUSTVUJEMO KRAHU NATO? Ovakav scenario do pre mesec dana bio je nezamisliv

U svom prvom mandatu, od 2017. do 2021. godine, Donald Tramp ne samo da nije razbio NATO, već je po preuzimanju funkcije ponosno tvrdio da ga je značajno ojačao. Ne samo Tramp, već i bivši generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg, je više puta ponavljao da su kritike američkog predsednika uticale na odluke evropskih država članica da povećaju ulaganja u odbranu.

Međutim, sada, u prvom mesecu svog novog mandata, Tramp je toliko uzdrmao temelje Alijanse da neki otvoreno sumnjaju da li će NATO opstati. Današnja Amerika je, sudeći po javnim izjavama Donalda Trampa, sve više saveznik Rusije, a sve manje Evrope.

Američki predsednik smatra Ukrajinu odgovornom za početak rata, a ne Rusiju. Iz Amerike mešanje u izborne procese sada dolazi u Evropu. Ovako dramatičan zaokret u Vašingtonu podstakao je mnoge sadašnje i buduće evropske lidere da upozore da SAD više uopšte ne mari za Evropu.

Sada su evropski lideri započeli konsultacije o tome kako da ojačaju odbrambene kapacitete EU, čime bi se ojačao i evropski deo NATO. To se može postići povećanjem ulaganja u nacionalnu odbranu svih zemalja, a EU bi dozvolila i prekoračenje pravila o dozvoljenom deficitu, ako bi se ta sredstva koristila za odbranu. EU bi, takođe, mogla da koordinira zajedničku nabavku oružja i za to je stvorila poseban fond.

A investicije bi se povećale ne samo za preko dva procenta BDP, već znatno iznad toga. Stručnjaci kažu da nije nemoguće da EU bez američke pomoći postigne takvu vojnu moć za odbranu od Rusije.

- Ako je EU ekonomski više od deset puta jača od Rusije, zašto takva ekonomija ne bi pomogla i u jačanju njene vojske - rekao je jedan stručnjak za odbranu koji je ranije radio za strukture NATO.

Ova veća ulaganja Evropljana u odbranu trebalo bi da zadovolje Ameriku, ali sada je pitanje da li Amerika deli vrednosti sa svojim evropskim saveznicima i da li će oni ostati politički saveznici, jer NATO je pre svega politički savez, pa tek onda, na osnovu političke volje, vojno deluje. Ako će SAD imati tako blag odnos prema Rusiji, dajući Rusiji moć da utiče na unutrašnje odluke NATO, onda će se kao problem u transatlantskim odnosima pojaviti i političke razlike, a ne samo veliki jaz u vojnoj moći koji je stvorio takvu zavisnost Evrope od SAD.

Francuska je preuzela vodeću ulogu u koordinaciji akcija, ne samo članica EU već i saveznika koji se ne slažu sa Trampom, poput Ujedinjenog Kraljevstva, Kanade i Norveške. Nemačka će, kako je nagovestio budući kancelar, Fridrih Merc, snažno podržati napore za jačanje evropske odbrane, prihvatajući da Francuska i Britanija, kao jedine evropske nuklearne sile, igraju glavnu ulogu u tome. Kada im se doda ekonomska moć Nemačke, šanse za uspeh su veće. Ove diskusije će se postepeno kretati ka EU, gde je za 6. mart zakazan specijalni samit šefova država ili vlada na tu temu.

I druge evropske zemlje, posebno one na jugu, takođe, dale bi veći broj vojnika u zemlje koje se graniče sa Rusijom, a to su Poljska, Rumunija, Finska i baltičke zemlje. Konsultacije o tome se sada vode ubrzanim tempom, zbog Trampovog nepredvidivog ponašanja. Međutim, bez obzira na verbalnu eskalaciju odnosa Trampa i njegovih saradnika prema svim saveznicima, Brisel se i dalje nada da će se nova američka administracija "opametiti" i sačuvati jedinstvo NATO.

Ako ovakva retorika iz Vašingtona ne utihne, pitanje je kakav će biti NATO do sledećeg samita, 24. juna, u Hagu. Na treću godišnjicu početka ruske agresije na Ukrajinu, jasno je primetno da Vašington i njegovi saveznici idu u suprotnom smeru kada je Rusija u pitanju. Dok Tramp gradi odnose sa Putinom i zagovara povratak Rusije u G-20, EU usvaja nove sankcije. Ovo je bilo nezamislivo do pre mesec dana.