TVRDI SE DA JE NA OVOM MESTU UMIRANJE ZABRANJENO: Najseverniji grad na planeti krije mračnu tajnu, naučnici ostali šokirani otkrićem (VIDEO)

Popularni jutjuber, Sajmon Vilson, posetio je Longjerbijen, kako bi saznao više informacija o živopisnom mestu, a posebno njegovim neobičnim zakonima.

Longjerbijen je smešten na norveškom arhipelagu Svalbard, u Severnom ledenom okeanu, i u njemu živi 2.368 stanovnika. 

Longjerbijen je 1906. godine osnovao američki rudarski magnat, Džon Monro Longjer, po kojem je dobio ime. Tokom Drugog svetskog rata je srušen od strane Nemaca, ali je kasnije obnovljen. Nudi široku ponudu aktivnosti i ustanova, među kojima su zatvoreni bazeni, sportske dvorane, prodavnice, crkva, tri hotela, kao i univerzitetski centar.

Uz to, njegova pozicija i zanimljivosti čine ga jednom od poželjnijih turističkih odredišta u Norveškoj. Ipak, mladog jutjubera su najviše zainteresovali lokalni zakoni.

U prošlosti je, naime, tumačeno da je ovde "umiranje zabranjeno". 

- To je pogrešno tumačenje. Ljudi u Longjerbijen umiru, ali se klasične sahrane ne organizuju - objašnjeno je u prilogu.

Sajmon Vilson je upitao svog domaćina, Markusa, da mu detaljnije objasni šta to znači za lokalno stanovništvo, prenosi Mirror.

- Naravno da je bilo slučajeva da ljudi umiru ovde, ali, generalno, ako je neko prestar ili ne može da se brine o sebi, seli se u druge delove zemlje. Nemamo starački dom ili dom za penzionere - kazao je on.

Jutjuber je saznao da jedinstveni propisi o sahranjivanju postoje od 1950-ih. Dakle, umiranje u Longjerbijenu nije zabranjeno, ali ne postoje opcije za klasičnu sahranu.

To je zato što temperature u ovom području dostižu -20 stepeni Celzijusa. Zbog dubokog permafrosta, kako se objašnjava, zakopana tela ostaju sačuvana, odnosno, ne raspadaju se. Tokom 1950-ih je otkriveno da se nisu raspala ni tela osoba preminulih od španskog gripa, pokopanih još 1917. godine. Ovo je zabrinulo naučnike, jer je postojala šansa da virus preživi na niskim temperaturama.

Sve zvuči kao zaplet nekog horor filma, ali, srećom, nije bilo problema. Ipak, kako bi se izbegle potencijalne posledice bolesni i stari se prevoze u druge delove Norveške kako bi tamo proveli poslednje dane. Njihov pepeo kasnije je moguće vratiti u Longjerbijen (uz dozvolu vlasti), smestiti u urnu i pokopati.