STIŽE ARMAGEDON? Stanovnici Santorinija izbezumljeno čekaju GLAVNI UDAR, a zbog ovoga se svi plaše da može nestati čitava civilizacija!

Da li će čuveni Santorini preživeti glavni udar zemljotresa?

Ako se to i dogodi, da li je ugrožena čitava Grčka, pa i Evropa?

Dok mnogi sumnjičavo odmahuju glavom, stručnjaci i seizmolozi tvrde da je veoma moguće da će se ponoviti užasan scenario iz prošlosti - Minojska erupcija iz 1.600 godine pre nove ere.

U toj erupciji uništena je moćna Minojska civilizacija, koja je cvetala na ostrvu Krit, i došlo je do velikih promena u istočnom Sredozemlju.

Uticaj te erupcije bio je toliko veliki da se veruje da je ona dovela do nastanka legende o propasti Atlantide!

Vulkan na Santoriniju poslednju erupciju imao je 1950. godine, ali je ona bila relativno mala.

Erupcija 726. izazvala je ključanje mora i izbacila pepeo 400 kilometara dalje, piše LiveScience. Tačan datum Minojske erupcije nije poznat, ali zna se da se sve to dogodilo između 1650. i 1500. pre nove ere.

Pre oko godinu dana naučnici su otkrili da se kod Santorinija dogodila i najeksplozivnija vulkanska erupcija u istoriji Evrope i to pre oko 520.000 godina, prenosi Telegraf.rs.

Pitanjem propasti Minojske civilizacije i njene prestonice Knososa bavili su se mnogi istoričari i geolozi, a zaključci su da je erupcija dovela do cunamija koji je uništio minojsku flotu, a da je pepeo izbačen u vazduh učinio zemlju neplodnom tokom nekoliko narednih godina.

- Pitanje sudbine Knososa ne može se odvojiti od ostalih dvoraca. Na pitanje zbog čega su bili razoreni, ponuđeni su bili različiti odgvori, a najuzbudljivij uvodi kao uzrok veliku vulkansku erupciju na Teri (Santorini). Oduvek se znalo da ovo ostrvo ima svoj sadašnji oblik zahvaljujući aktivnosti vulkana. Sada imamo dokaz koji ukazuje da se tamo dogodila erupcija strahovite snage u nekom trenutku oko 1500. godine pre Hrista. Žestina erupcija je nesporna. Sva naselja na ovom ostrvu našla su se zatrpana pod planinama lave i pepela. Kada je krater eksplodirao, more je pokuljalo u njega, pa raskidavši kopneni prsten koji je okruživao vulkan stvorilo od Tere tri odvojena ostrva - naveli su Džon Bagnel Bjuri i Rasel Migs i „Istoriji Stare Grčke“ i dodali:

- Posledice erupcije mogle su pogoditi naselja na veoma širokom području, kao što se pokazalo 1882. prilikom erupcije vulkana Krakatau u kanalu između Jave i Sumatre. Masa izbačenog materijala na Santoriniju bila je znatno veća, žestina eksplozije morala je razneti enorman oblak lave i pepela kilometrima i kilometrima kroz vazduh. Gonjen vetrom taj oblak je stigao veoma daleko. Bušotine na dnu mora ukazuju na duboke naslage pepela na obema stranama istočnog kraja Krita: skoro je sigurno da je debeli sloj pepela popadao po istočnom Kritu, što je moglo da učini zemlju jalovom i izvesno vreme nepodesnom za obrađivanje. Provala mora u vakuum koji je ostao za erupcijom morala je izazvati ogroman talas, visok preko 30 metara, koji je mogao da putuje stotinama i stotinama kilometara i da ima veoma razorno dejstvo, piše Kurir.

Seizmolog i šef naučnog monitoring komiteta za Helenski vulkanski luk Eftimios Lekas rekao je za grčku televiziju ERT da vulkan na Santoriniju dovodi do veoma velikih erupcija svakih 20.000 godina.

- Prošlo je više od 3.000 godina od poslednje velike erupcije, tako da imamo još mnogo vremena do sledeće velike erupcije – rekao je on.

- Grčko ostrvo Santorini imalo je više od 200 zemljotresa za 48 sati. Zašto je to važno? Ono se nalazi na seizmički aktivnom regionu i ima uspavani vulkan. Poslednja erupcija dogodila se 1950. i pratili su je zemljotres od 6,9 stepeni i cunami visok 25 metara - napisao je na mreži Iks The Greek Analyst.