TOPLOTA BUKVALNO TOPI DELOVE UNUTRAŠNJOSTI MESECA: Stručnjacii rešili misteriju staru 44 godine

Io je vulkanski najaktivniji svet u solarnom sistemu. Naučnici NASA otkrivaju kako i zašto, rešavajući misteriju staru 44 godine.

Io je samo malo veći od našeg meseca, sa prečnikom 3.600 kilometara, i sa oko 400 vulkana. Stubovi erupcija iz ovih vulkana mogu se protezati kilometrima u svemir i čak se mogu videti sa Zemlje pomoću velikih teleskopa.

Ovaj dramatični vulkanizam je 1979. godine otkrila naučnica Linda Morabito, tada u Laboratoriji za mlazni pogon (JPL), na snimku sa svemirske letelice Vojadžer 1.

Od tada se naučnici pitaju kako se ti vulkani hrane lavom ispod površine. Da li postoji neki plitki okean belo-vrele magme koji napaja vulkane ili je izvor više lokalizovan?

Letelica Džuno, lansirana 2011. radi izučavanja Jupitera i njegovih meseca, proletela je dva puta vrlo blizu meseca Io, 2023. i 2024, približivši se na 1.500 kilometara do njegove ključajuće površine. Tokom tih proletanja, letelica je sakupila podatke koji su omogućili naučnicima da izmere gravitaciju meseca.

Io kruži blizu oko Jupitera na prosečnoj udaljenosti od 422.000 kilometara, kompletirajući svoj eliptični ciklus svakih 42,5 sati. Zbog oblika svoje orbite, udaljenost meseca od matične planete varira, a tako i Jupiterova gravitaciona sila. To znači da mesec neprekidno biva stiskan i puštan kao antistres loptica u tom procesu poznatom kao plimska kontrakcija.

- Konstantno kontrahovanje stvara ogromnu energiju (u obliku toplote), koja bukvalno topi delove unutrašnjosti meseca - kaže Skot Bolton iz Jugozapadnog istraživačkog instituta u San Antoniju.

U prošlosti se smatralo da je zbog tih kontrakcija unutrašnjost meseca Io možda dom velikom okeanu magme koji se proteže ispod čitave površine. Međutim, istraživanje sugeriše da nije tako.

- Ako Io ima globalni okean magme, trag plimske deformacije bio bi mnogo veći od kruće, uglavnom tvrde unutrašnjosti - kaže Bolton. Umesto toga, podaci ukazuju da Jupiterov vulkanski mesec ima uglavnom čvrstu unutrašnjost, a svaki njegov vulkan sopstvenu komoru magme ispod površine.

Plimske sile ne stvaraju uvek globalne okeane magme. Nalazi studije imaju implikacije po Jupiterov mesec Evropa i Saturnov mesec Enkelad, kao i egzoplanete izvan solarnog sistema. Novi nalazi pružaju priliku da preispitamo naše znanje o formiranju i evoluciji planeta.

Izvor: Pink.rs/Snežana Milovanov/Telegraf/Republika/M.A.

Bonus video: