PALI KRIPTO DOKAZI I U CRNOJ GORI! Još jedna država na sve dužem spisku!

Sve dužem spisku zemalja u kojima su dokazi pribavljeni presretanjem kriptovane komunikacije ili hakovanjem telefona proglašeni za nevažeće ili je njihovo korišćenje striktno ograničeno (ne može se presuda bazirati samo na njima) pridružila se i Crna Gora.

Vanraspravno veće Višeg suda u Podgorici, kojim je predsedavao sudija Nenad Vujanović, donelo je rešenje kojim je, u postupku kontrole optužnice protiv okrivljenih Milana Jankovića i ostalih okrivljenih zbog stvaranja kriminalne organizacije, kao pravno nevaljane, iz spisa predmeta izdvojilo mnogobrojne dokaze pribavljene s kriptovane komunikacije Anom, koje je Specijalno državno tužilaštvo dostavilo sudu uz optužnicu, objavile su prvo Vijesti, a potom i drugi crnogorski mediji.

ANOM I SKAJ

U suštini, Anom je pandan Skaju, o kojem se više piše i govori, ali je reč o istovetnoj kriptovanoj komunikaciji, samo preko dve različite aplikacije. Sve ostalo je identično.

- Sud je našao da su dokazi konstatovani u dispozitivu ovog rešenja pravno nevaljani, pa je doneo odluku da se pre donošenja odluke o opravdanosti predmetne optužnice isti izdvoje iz spisa predmeta, te da se po pravosnažnosti ovog rešenja zatvore u poseban omot i predaju sudiji za istragu radi čuvanja odvojeno od ostalih spisa predmeta, a isti se ne mogu razgledati niti koristiti u postupku - navodi se u obrazloženju rešenja.

Kao što je Srpski telegraf već pisao, predmeti bazirani isključivo na Skaju (u ovom slučaju Anomu) ruše se širom Evrope kao kule od karata. Baš onako kao što je glasio naslov našeg prethodnog teksta na ovu temu: "Zbog Skaja sad mnoge optužnice u problemu".

Manje-više, o ovome postoji saglasnost većine pravnih stručnjaka koji se bave validnošću dokaza prikupljenih razbijanjem kriptovane komunikacije. Stav koji preovladava (i tek će, po svemu sudeći) jeste da podatke dobijene na ovaj način treba tretirati samo kao operativne, dakle one koji mogu poslužiti u daljoj istrazi i pomoći da se prikupe drugi dokazi. Takođe, maltene svi se slažu da osuđujuća presuda u bilo kojem predmetu ne sme biti bazirana isključivo na dokazima sa Skaja (Anoma), odnosno da to ne sme biti ključni dokaz koji je presuđujući da sud donese određenu odluku.

Ovakav razvoj događaja nije iznenađenje, s obzirom na to da je odluka Evropskog suda pravde, sa sedištem u Luksemburgu, pokrenula lavinu. Odluke tog suda su obavezujuće za sve države Evropske unije, a tumačenja pravnika kažu da bi morala da bude obavezujuća i za sve zemlje kandidate, među kojima je i Srbija.

Foto: Vijesti/printscreen

Podsetimo, Evropski sud pravde se bavio ovim pitanjem nakon što su sudije regionalnog suda u Berlinu podnele preliminarni zahtev da se o tome odlučuje, protiveći se Skaju kao dokazu. Jedna od stavki u zahtevu nemačkog suda odnosi se na to što Francuska krije tehničke detalje hakovanja. Druga stavka je da su podaci (nigde se ne pominju dokazi, već isključivo podaci, što je samo po sebi indikativno) pribavljeni bez nemačkog učešća, iako su korisnici bili na teritoriji Nemačke. Treća bitna teza nemačkih sudija je to da nadzor i hakovanje nisu urađeni po pravilima nemačkog zakona koji zabranjuje masovni nadzor. Sud u Luksemburgu je usvojio ove zahteve.

GLAVNA STVAR

Nakon odluke Evropskog suda pravde, sa sedištem u Luksemburgu, veći broj evropskih pravnih stručnjaka počeo je više da se bavi temom Skaja, baš kao i sudovi u pojedinim državama Evropske unije. Trenutno je tako Skaj jedno od glavnih pitanja o kojima se raspravlja u stručnoj javnosti EU, ali i mnogih drugih zemalja.

Skaj je tako pao (figurativno rečeno) u Austriji (Vrhovni sud), Nemačkoj, Italiji, pa i zemljama poput Holandije i Belgije, koje su od početka učestvovale s Francuskom u velikoj akciji presretanja kriptovane komunikacije.