KAMALA HARIS vs DONALD TRAMP: Šta se dešava ukoliko oba kandidata dobiju isti broj elektorskih glasova?

Kamala Haris i Donald Tramp sutra će se suočiti u jednoj od najneizvesnijih trka za predsednika SAD. Ankete na nacionalnom nivou, kao i u ključnim državama, pokazuju veliku izjednačenost, a nije nemoguć i neodlučen ishod elektorskih glasova.

Kao što je poznato, Amerikanci predsednika biraju elektorskim sistemom, gde 50 federalnih država i glavni grad Vašington D.C. daju ukupno 538 elektora koji potom imenuju predsednika.

Svaka federalna država bira određen broj elektora, proporcionalno broju stanovnika. Najmanji broj elektora daje Vajoming (3), a najviše Kalifornija (54). Za pobedu je potrebno najmanje 270 elektorskih glasova.

U praksi, nije nerealan scenario nerešenog rezultata, odnosno, jednakog broja elektorskih glasova za Trampa i Haris, 269-269.

Foto: Shutterstock

To bi se dogodilo ukoliko bi Tramp dobio države koje je 2016. osvojio protiv Hilari Klinton, a 2020. izgubio od Džoa Bajdena. Radi se o Mičigenu, Viskonsinu i Pensilvaniji, državama Srednjeg Zapada, kao i Nevadi. Haris bi pobedom na jugu, u Arizoni, Džordžiji i Severnoj Karolini, došla do jednakog broja elektorskih glasova, te bi ishod izbora bio nerešen. 

Ako ni jedan kandidat ne dobije većinu od 538 elektorskih glasova, o izboru predsednika odlučuje Predstavnički dom američkog Kongresa, dakle, Donji dom, pri čemu svaka država ima jedan glas, ali Vašington D.C. ne glasa. Za pobedu je potrebna većina država (26). U Donjem domu svaka država ima različit broj predstavnika, prema broju stanovnika, a ukupni broj predstavnika je 435. Tako bi se predstavnici unutar države morali dogovoriti oko podrške jednom od kandidata ili većinski glasati.

Foto: shutterstock

Gornji dom, Senat, koji ima 100 senatora, birao bi potpredsednika, a svaki bi senator imao pravo glasa. Za pobedu je potrebna većina senatora (51). Trenutno, u Senatu većinu imaju demokrate, a u Donjem domu republikanci. U slučaju da domovi ostanu podeljeni, moglo bi se dogoditi da predsednik bude Tramp, a potpredsednik Tim Volc.

Međutim, s obzirom da se sutra bira novi sastav i dela Senata i kompletnog Predstavničkog doma, situacija se može promeniti, a ankete govore da bi republikanci mogli preuzeti Senat i zadržati Donji dom, ali i tu su ankete strahovito izjednačene.

U tom razvoju situacije Tramp bi imao veliku prednost. Ipak, u američkom izbornom sistemu postoji siva zona, koja kaže da izabrani elektori ne moraju glasati po volji birača svoje savezne države, odnosno, mogu glasati za bilo kog predsedničkog kandidata.

Iako se ta praksa veoma retko koristi, u nerešenom scenariju neki bi elektori mogli dati glas drugom kandidatu, na primer, onom koji je osvojio pojedinačno najveći broj glasova u celoj zemlji. Tu bi u boljoj poziciji bila Haris za koju se predviđa da će osvojiti više glasova od Trampa.

Na taj način, elektori bi odlučili pobednika izbora, te se glasanje ne bi prebacilo u Kongres.