JEDNU OD NAJSPEKTAKULARNIJIH AKCIJA AGENTI IZVELI U ARGENTINI! Ajhman otkriven u kući bez vode i struje!
Proverio sam mu ožiljke, kad sam bio siguran da je to on, stisnuo sam ruku kolegi i kazao da smo izvršili zadatak, rekao agent Rafi Eitan.
Jednu od najspektakularnijih akcija Mosad je izveo, nakon višegodišnje potrage, 11. maja 1960. u Argentini. Uhvaćen je nacistički ratni zločinac Adolf Ajhman, tvorac nacističkog "konačnog rešenja" za Jevreje, koji se pod lažnim identitetom skrivao u Argentini.
Bivši šef Gestapovog odseka IV B.4, zadužen za jevrejsko pitanje, netragom je nestao nakon pada Trećeg rajha. Prethodno je uništio izveštaje o svojim zlodelima, kao i fotografije koje bi omogućile njegovu identifikaciju. Izrael je počeo potragu za njim 1945, a vodili su je članovi jevrejske zajednice na čelu sa Simonom Vizentalom, poznatim lovcem na naciste koji je i sam preživeo koncentracioni logor.
HTEO SAM DA GA ZADAVIM
Zahvaljujući tužiocu nemačke savezne države Hesen Fricu Baueru, izraelske službe doznale su 1957. da se Ajhman skriva u Argentini pod imenom Rikardo Klement. Trebalo je više od dve godine traganja da bi se pronašla njegova kuća, bez vode i struje, u četvrti San Fernando, u predgrađu Buenos Ajresa.
PRIHVATIO SAM SUDBINU
Ajhman je otmičarima u automobilu na nemačkom kazao:
- Već sam prihvatio svoju sudbinu.
Odveli su ga potom u jednu vilu unajmljenu u tu svrhu i privezali ga za krevet. Imao je povez na očima.
- Otkrio sam mu oči i proverio ožiljke. Kada sam bio siguran da je to on, stisnuo sam ruku kolegi i kazao mu da smo izvršili zadatak - rekao je Rafi Eitan za AFP.
Mosadov tim prebacio ga je u Izrael 20. maja odevenog kao stjuarda izraelske avio-kompanije El Al posebnim avionom izraelskog izaslanstva koje je doputovalo u Argentinu na proslavu 150. godišnjice nezavisnosti.
Hitlerov poslušnik osuđen je 15. decembra na smrt zbog zločina protiv jevrejskog naroda, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina.
Vrhovni sud odbacio je 29. januara 1962. njegovu žalbu. Ubrzo je obešen.
Tokom misije u aprilu 1960. izraelski agenti koji su imali Ajhmanovu fotografiju utvrdili su sa sigurnošću da je Rikardo Klement zaista čovek kojeg traže.
Prateći ga, Mosadov agent Tzvi Aharoni sedeo je jednom prilikom odmah iza njega u autobusu.
- Jedva sam odoleo iskušenju da ga zadavim (...) ali znao sam da mu se mora suditi, a ne ubiti ga, radi onih koje je on ubio - rekao je za AFP.
Uz zeleno svetlo Bena Guriona, operaciju je minuciozno pripremio šef Mosada Iser Harel, a sproveo Rafi Eitan. Za dan otmice određen je 11. maj.
Nemac koji je ubio jednog Jevrejina šest miliona puta
Bezbednosne snage "uhapsile su jednog od najvećih nacističkih ratnih zločinaca" i njemu će uskoro suditi izraelski sud, objavio je 23. maja izraelski premijer David Ben Gurion.
"Čovek konačnog rešenja (...) je iza rešetaka", "Izraelci uhvatili ratnog zločinca" nizali su se naslovi u svim svetskim medijima.
Ajhmanovo ime i njegova uloga u deportaciji Jevreja u logore za istrebljenje u istočnoj Evropi više puta su spominjani tokom suđenja u Nirnbergu (1945-1946).
- On je jedan Nemac koji je ubio jednog Jevrejina šest miliona puta - o njemu je rekao pisac i nobelovac Eli Vizel, koji je preživeo Aušvic.
Bivši nacistički pukovnik Ajhman, tada nadzornik u fabrici "Mercedes-Benca", vraćao se svako veče u svoju kuću u Ulici Garibaldi istim putem i u isto vreme.
Nešto nakon 20. maja, agenti su ga presreli po izlasku iz autobusa. Opirao se i zvao u pomoć, ali ugurali su ga u automobil i sakrili pod prekrivač.
- Činilo mi se da traje celu večnost - rekao je Aharoni.
O zločinima svedočilo 111 preživelih
Adolf Ajhman pojavio se prvi put u javnosti pred sudom u Jerusalimu 11. aprila 1961. Optužnica je imala 15 tačaka, a sud je saslušao 111 svedoka optužbe.
- Odeven u crno odelo, belu košulju s crnom kravatom i s velikim naočarima, optuženi, siv u licu, proćelav i stisnutih usana, ušao je u devet sati u stakleni boks u sudnici - pisao je AFP.
Prema rečima pisca Haima Gurija, to suđenje je "prvi put pružilo priliku preživelima genocida da se čuje njihov glas".
Suđenje je pratilo gotovo 450 stranih novinara i stotinak promatrača i diplomata.
Među njima je bila i filozof Hana Arent, koja je 1963. objavila knjigu "Ajhman u Jerusalimu", esej o "banalnosti zla".
Anesteziolog nikad sebi nije oprostio
Lažne registarske tablice, falsifikovani pasoši i skrivena nadzorna kamera 50 godina bili su zaključani u arhivu izraelske obaveštajne službe Mosad, da bi potom postali deo putujuće izložbe u Americi posvećene legendarnom hapšenju Adolfa Ajhmana.
Predmet koji je odigrao presudnu ulogu u misiji, međutim, nije deo izložbe: igla kojom je Ajhmanu ubrizgano sredstvo za smirenje, pre nego što su ga prokrijumčarili u avion i doveli u Izrael.
Priča o toj igli je i priča o dr Joni Elijanu, izraelskom anesteziologu, koga su izabrali da ubrizga Ajhmanu sredstvo za smirenje. Elijan je veći deo života držao iglu sakrivenu u fioci i odbijao je da izađe iz senke, čak i kada su ostali učesnici operacije proglašeni narodnim herojima.
Nikad nije sebi oprostio što je uspavljivanjem Ajhmana prekršio Hipokratovu zakletvu. Ubio se u 88. godini.
Bonus video
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)