TUKU TE DOK NE IZGUBIŠ SVEST, A ONDA TE GOLOG ŠALJU NA SNEG! Ovako izgleda život u POLARNOM VUKU u kojem je umro Aleksej Navaljni (VIDEO)

Rusi znaju, nije to kod njih neka tajna, da je zloglasni zatvor naziva "Polarni vuk" za zatvorenike koji su tamo "karta u jednom pravcu".

Užasno je mali broj njih koji u zatvorskim uslovima života opstanu ili još luđe, budu vraćeni u civilizaciju.

Zbog toga su se svi koji se ne slažu s politikom predsednika Vladimira Putina stresli posle vesti da je glavni vođa opozicije Aleksej Navaljni poslat upravo kod "Polarnog vuka".

Navaljni je preminuo 16. februara u zatvoru navodno od tromba, a najverovatnije posle trovanja nervnim agensom Novičok 16.

Njegova majka Ljudmila već dva dana nalazi se tamo moleći da joj bilo ko preda sakriveno telo sina, pošto navodno mora da se čeka "hemijska analiza" što će trajati čak dve nedelje.

Supruga Julija Navaljnaja već se oglasila na društvenim mrežama porukom da nastavlja sve ono što je njen suprug Aleksej započeo, po cenu života i smrti, ili što bi ona rekla:

"Do slobode Rusije".

Saveznik Navaljnog Ivan Ždanov, nakon što je otkriveno da se Navaljni nalazi u ovom zatvoru u decembru prošle godine, nazvao ga je "jednom od najsevernijih i najzabačenijih" zatvorskih kolonija u Rusiji.

U vreme kad je otkrivena lokacija na koju je Navaljni prebačen, njegov tim i aktivisti povezali su taj prelazak s predsedničkim izborima u martu na kojima se očekuje da će predsednik Vladimir Putin ponovo pobediti, opisujući to kao pokušaj "izolacije" opozicionog političara.

"Uslovi su prilično užasni, jasno je da se radi o pritvoru u maksimalnoj izolaciji. Mislim da je Navaljni poslat tako daleko upravo da bi se osigurala ova maksimalna moguća fizička izolacija, pa bi čak i odlazak u posetu bio problem", rekao je branilac ljudskih prava Igor Kaljapin za Moscow Times.

Ivan Vostrikov, bivši regionalni koordinator Navaljnog u Tjumenu, koji je takođe posetio mesto u kojem se nalazi zatvor, rekao je da je "gotovo nemoguće pobeći odatle - na jednoj strani su stotine kilometara tundre, a s druge planine Polarnog Urala".

Uprkos fizičkoj izolaciji kolonije, IK-3 je povezan sa elektronskom dopisnom službom Zonatelekom, napomenula je nezavisna ruska novinarka Farida Rustamova.

Izveštaji sadašnjih i bivših zatvorenika IK-3 opisuju posebno surovo okruženje sa teškim životnim uslovima uz fizičku i psihičku brutalnost. Neki zatvorenici su se žalili na nedostatak odeće i drugih osnovnih potrepština, navodi nezavisni medij Vyorstka, pozivajući se na sudske spise.

Osuđenik Maksim Bakhvalov, koji je kaznu izdržavao u IK-3 od 2017. do 2020. godine, tvrdio je da je po dolasku u koloniju dobio samo jedan par zimskih čizama i iznošeno odelo.

Drugi zatvorenik, Sergej Česnokov, tvrdio je da je često bio bolestan nakon što je njegova odeća postala neupotrebljiva, a zatvorska uprava nije obezbijedila zamenu.

Zatvorenik Sergej Šejhin podneo je tužbu protiv kolonije 2022. godine, žaleći se da je njegova jedinica zatvorena u ćeliju bez prirodnog svetla i tople vode.

Drugi zatvorenici su izjavili da su doživeli "psihološki stres" zbog svog stanja. Neki su čak optužili zatvorske čuvare za mučenje.

"Kada zatvorenici uđu u koloniju, odvode ih u kupatilo. Kada se neko skine i ode da se opere, voda mu se isključi i uđu ljudi sa maskama i počnu da ga tuku. Kod mene je to trajalo oko pola sata. Bilo je oko 15 ljudi — i zatvorenika i zaposlenih", rekao je osuđenik Mikho Kulilidze, koji je izdržao zatvorsku kaznu u IK-3.

"Slomili su me na pod i tukli pendrecima i pesnicama po zadnjici, glavi, licu, rebrima. Nisu pružili nikakvu medicinsku pomoć. Posle sam takav izbačen na sneg", dodao je Kulilidze.